БЛАГОВЕСТИ
У име Оца и Сина и
Светога Духа Утешитеља!
Данас
прослављамо празник узвишене чистоте и целомудрија. Сваки Богородичин празник
је празник прослављања и дивљења њеним врлинама непорочности и целомудрија.
Зато света Црква и одређује да се на све Богородичине празнике
свештенослужитељи облаче у одежде плаве боје јер та боја у богослужбеној
симболици представља узвишену чистоту и непорочност.
Данас,
прослављамо празник Благовести или Зачећа Господа нашег Исуса Христа. Словенска реч Благовест је превод грчке речи
Евангелисмос, тј. Јеванђеље, а Јеванђеље је по светом Григорију Палами, долазак
Сина Божијега и оваплоћење и очовечење Његово, и давање, онима који у Њега
верују, вечног и бесконачног живота. Данас Бог шаље Архангела у Галилејски град
Назарет Дјеви Марији која је у потпуности поседовала чистоту, будући дјева и
телом и душом и душевним силама својим. Немајући на себи ничег саблажњивог. Она
је, попут затворених двери ризничних и књиге запечаћене што чува скривене
свештене списе од погледа људских као што су за њу старозаветни пророци писали:
„Ово је књига запечаћена“, и „биће двери затворене и нико кроз њих неће проћи“
девствено зачела и на чудесан божански начин родила Владику свега не повредивши
ни најмање своју девственост. На православним иконама Богомајке приметићете три
звезде, једну на челу, а друге две на раменима њене одежде. Те звезде управо
симболизују ову велику тајну девственог зачећа и порођаја: Дјева пре,
за време и после порођаја. Сетимо се проклетства изреченог још
нашој праматери Еви: „с мукама ћеш рађати децу“, а данас слушамо нешто сасвим
супротно, речи архангелове упућене благословеној Дјеви Марији: „Радуј се
благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!“ Кроз ово
поређење можемо сагледати учешће Пресвете Дјеве у тајни нашега спасења јер као
што је кроз стару Еву у свет ушла смрт, тако је кроз Нову Еву – Пресвету
Богородицу ушао Живот. Када је дошао Арханђео Гаврило да јој пренесе вољу
Божију, она је на ту благу вест за све нас одговорила: „Ево слушкиње Господње.
Нека ми буде по речи твојој“, дакле, управо супротно од онога што је стара Ева
урадила када јој је Бог заједно са Адамом заповедио да не једу од дрвета
познања добра и зла. Гле, овим беспоговорним послушањем и прихватањем воље
Божије она се удостојила да постане мајка по телу самог Бога, Господа Христа.
Она је тиме осигурала спасење свима нама. Дакле, дан, празник Благовести је њен
празник и ми је данас нарочито прослављамо молитвено јој приносећи разне
богослужбене химне и похвале и као врхунац благодарности ову свету литургију.
Заступница рода хришћанског, како је Црква и хришћани одвајкада називају, Пресвета
Богородица даноноћно бди над нама и помаже нам на нашем трновитом путу кроз
овај свет, на крстоносном путу ка Царству Небеском. Пресвета Богородица као и
сви светитељи Божији са нарочитом пажњом ослушкују наше молитве на празнике
посвећене њима. Зато јој се данас са нарочитим вапајем молитвено обраћамо да
прими све наше молитве, све наше уздахе, све наше горке сузе и муке, да помогне
нашем многострадалном христоименитом народу Српском, заблуделом и удаљеном од
верног служења њеном Сину Господу нашем Исусу Христу; да помогне да се народ
наш врати на пут истинског Светосавља и да се освести, да дође к себи од
помамљености и помрачености безбожним јеврејским тековинама комунизма,
демократије и најдушегубније јереси екуменизма и да схвати да је Србин без
истинског светоотачког, светосавског православља и православног Самодржавља нико
и ништа, најадније створење на планети земљи и да као такав и заслужује
сваковрсно карање Божије. То морамо знати баш у ово несрећно судбоносно време
када се већ и тако духовно и физички уништеној и распарчаној Србији од стране великих
светских сила поставља ултиматум да се помири са крвавом окупацијом и отимањем
њеног вековног и историјског дела – срца Србије - Косова и Метохије. Морамо
знати да је Србин – Србин и то благословени од Бога Србин, само онда када је веран
слуга Христов и када верује у Господа Христа и када се свим силама труди да живи
по Његовим јеванђелским заповестима у непоколебивој верности светом Православљу
и светом Светосављу. Да, то је једина реалност данашњих судбоносних догађаја по
наш народ и нашу отаџбину. Ако код нас постоји труд на спасењу душа и тежња ка
небеској Отаџбини, Господ ће благословити и спасити не само нас него и наше
земаљско отачаство, а ако ово прво не постоји онда се ни ово друго никако не
може испунити. А борити се за ово друго без овог првог је узалудан посао
унапред осуђен на потпуну пропаст. То су непроменљиви закони неба и тога сваки
Србин мора бити свестан. Можда је нереално да очекујемо да ће се нашем народу
десити свенародно покајање али је сасвим реално да свако ради на свом духовном
препороду па ће се тако на мистичан начин и други око нас преобраћати. Сетимо
се оне приче о паду Цариграда и виђењу пет прстију које је имао султан и о
тумачењу које му је дао поробљени патријарх: да је у цариграду било само пет
хришћана верних православљу и правоживљу Град не би пао, тј. Бог не би допустио
да Град пропадне. Наравно, број пет је симболичан и показује нам да би Богу
било угодно и да би одбранио Цариград само у случају да је један део цариграђана,
у односу на остале суграђане макар и мали, остао веран Православљу и
правоживљу. Зато, нека се свако од нас потруди да остане непоколебив у
правоверју и да да све од себе на свом личном духовном препороду не би ли се
баш он убројао у ту „петорицу“ који би превагнули кару Божију на Божији
благослов и да се народ Српски спасе, а Србија одбрани од потпуне и коначне
пропасти.
Молитвама
Пресвете Богородице да пода Господ да се што већи број Срба извуче из зверињих канџи
великог отпадништва и да се они обоже, сложе и умноже па да нас онда Господ
благослови сваким добрим благословом небеским и земаљским и да тако
благословени благодаримо и прослављамо још овде на земљи, а такође и у Царству
Небеском, Пресвету Тројицу Бога нашега Оца и Сина и Светога Духа Утешитеља сада
свагда и у све бесконачне векове векова. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар