ДАНАС ИЗАБРАН НОВИ ПРВОЈЕРАХ ГРЧКЕ ИПЦ

Новоизабрани Првојерарх Грчке ИПЦ његово Блаженство г. г. Калиник Архиепископ Атински и целе Јеладе

На данашњем заседању Свештеног Синода Грчке Истински Православне Цркве изабран је њен нови Првојерарх његово високопреосвештенство митрополит Ахајски и целог Пелопонеза г. Калиник.

Редакција блога СИП честита новоизабраном Првојерарху Грчке ИПЦ са молитвеним жељама да му Господ да духовну снагу и свако здравље за тако одговорно место и да као Првојерарх и председавајући Синодом Грчке ИПЦ право управља речју Христове истине.

На многаја љета Владико! Ис пола ети Деспота!

Како незванично сазнајемо настројење комплетног епископата које је учествовало у избору новог Првојерарха је било једнодушно у томе да се из поштовања изабере неко од старијих епископа. Најстарији по хиротонији архијереј и по очекивањима многих  сигурни наследник Архиепископског трона, његово високопреосвештенство г. Акакије митрополит Дијавлијски због старости и лошег здраственог стања одрекао се своје кандидатуре. Митрополит Еврипски и Евијски г. Јустин се такође налази у поодмаклим годинама и лошем здравственом стању, те су као једини старији кандидати остали само митрополити Максим Солунски и Димитријадски и Калиник Ахајски и целог Пелопонеза.


Од једанаесточланог бирачког тела састављеног од епископа Грчке ИПЦ 8 је гласало за Митрополита Калиника, а 3 за Митрополита Максима.


Устоличење новог Архиепископа одржаће се 17. октобра (по грађанском календару) у Катедралном храму Атинске Архиепископије светог Атанасија Великог у Атини - Неа Филаделфиа.

Екуменизам - уместо љубави ка болесном и стремљења за његово исцељење појављује се љубав ка његовој самој болести

Одломак из књиге Александра Каломироса "THE TOUCHSTONE" 

(Chios, 1976.)

До почетка нашег достојног дивљења века, Православни су веровали у Православље, инославни у своју јерес, безбожници у свој атеизам и сваки се трудио да убеди другога да он поседује истину! Људи су веровали у истину и борили су се за њу – па чак и они, који нису знали Истину. Страшна апостасија данашње епохе уопште није проузрокована тиме што се наш свет испунио јеретицима и безбожницима, који без обзира на њихову бројност, у благочестивим људима могу само да утврде веру. Апостасија има свој корен у томе што су данас људи престали да верују у Истину, престали су веровати да Истина постоји и да треба да чинимо напоре ради борбе за Њу. Јеретик убеђен у своју јерес данас је већ постао реткост, а такође и безбожници идеалисти, убеђени у свој атеизам – што је благословена појава за нашу епоху мада се то чини чудним. Савремени људи изгубили су сваку увереност у било шта. За њих је све релативно, све је стављено под сумњу и неодређеност. За њих нема ништа за шта би требало да се боре, шта би требало да штите, осим њиховог сопственог благостања у овом пролазном животу. У таквом свету безбожник или убеђени јеретик – је као острво живота у сред океана смрти, зато што њихова убеђеност сведочи о стремљењу ка истини, и мада је та њихова убеђеност неразумна, нејасна и страсна, она при свему томе показује да још увек нису срушени сви мостови који, повезују душу са Богом, који и јесте сама Иситина, мада људи то и не знају и не признају.

            И тако, људи нашег века верују само у сопствено благостање. За такво благостање неопходан је миран јавни живот, те је такође неопходна сарадња да би се обезбедили материјалним благима. Да би се то остварило у животу, све границе треба да буду порушене, све религије треба да се уједине, а такође и све идеологије и сви народи. Све што може да буде разлог за ратове, борбе, противречења у ставовима и мислима – треба да ишчезне. Политика „сажитељства“, идеја уједињене Европе, масонски синкретизам,[1] екуменизам, очекивање свесветске државе – све су то изрази неутољивог стремљења човека ка таквом благостању које ништа не би могло да наруши.

            Учење екуменизма састоји се у томе, да Истине нема нигде. Оно је уништење надања, која су одвајкада живела у срцима људи. Оно је одрицање Истине и њена замена човечијим и људским Истинама и уступцима које треба да чине једни другима ради опште користи.

            Екуменизам је последња и најлукавија замка, коју је ђаво припремио човечанству. Он је најопаснији и најподмуклији напад на Цркву Христову. Он је отров, који парализује душу и чини је неспособном да верује, неспособном да види светлост, неспособном чак да има жудњу ка Истини. Он помрачује смисао Православља и уместо љубави ка болесном и стремљења за његово исцељење појављује се љубав ка његовој самој болести. Уместо љубави према јеретику – љубав према његовој јереси.

---

[1] Синкретизам је грчка реч, која у преводу на српски значи „подобан Криту“. У древности Крићане је карактерисало то да су се у време опасности уједињавали, остављајући по страни све политичке и религиозне несугласице. У данашње време реч „синкретизам“ употребљава се ради означавања безразличне помешаности противречних и неусагласивих, религија, концепција, идеологија, појмова схватања.

Осврт на црквено - авантуристичке списе - Матејевштина

СМИРЕЊЕ ПОД ОПШТУ ИКОНОМИЈУ (1)

(Чланак је преузет из часописа Ревнитељ Православног Благочешћа, бр. 24. Васкрс 2006.)

Тако и ви: споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.(Мт. 23,28)

УВОД

Оснивач Матејевске фракције,
 еп. Матеј Карпатакис

Пред наше читаоце износимо неколико појашњења у вези са еклисиолошким позицијама Истински Православних из периода после увођења новог календара у Грчку Цркву (1924). Будући да смо упознати са, не само грчко – локалним, проблемом који је, као што ћемо видети, решен крајем шесдесетих и седамдесетих година, ми не можемо да не жалимо због, од стране наше браће старокалендараца, даљег упорствовања у раздељењу и непрестаног тражења труња у очима већ давно упокојених, а неких од Бога чак и прослављених архијереја-исповедника. Жалостимо се и стога што се тај несрећни вирус раздора, партијашења и бесконачних расправа и доказивања о исправности једне и неисправности друге групе преноси из Грчке у многонапаћену и духовно измождену Србију у којој је тек од скора заживело Истинско Православље. Поборници таквог „партијског православља“ у почетку готово  увек из безазлених истинољубивих и искрених разлога крећу у авантуру тражења „чисте“ или „канонски идеалне“ црквене јурисдикције, коју је после дугог трагања ипак не налазе онако чистом како су је они замислили. Не нашавши тражено, они се саблажњавају на јерархију и падају у две крајности: леву - враћање у официјално, светско екуменистичко православље, или десну – непризнавање никаквог епископата. Постоји и трећа варијанта ове прелести, изазване услед недостатка расуђивања. Ова трећа група „ревнитеља“, као што смо рекли, не нашавши Истинско Православље чисто и идеално онакво како су они очекивали да га нађу, почиње сама да конструише мозаик историје трудећи се да састављени каменчићи буду што је могуће ближе у доследности са св. канонима и неретко ту комбинују (у њима жељеном контексту) и цитате из Св. Писма, слично разним секташима.

КРАТКА БИОГРАФИЈА АРХИЕПИСКОПА ХРИЗОСТОМА II

Првојерарх Грчке Истински Православне Цркве, Архиепископ Атински и Целе Грчке, Његово Блаженство, Хризостом II (чије је светско име Атанасије Киусис). Рођен је од благочестивих родитеља Константина и Сирме 08. октобра 1920. године, у селу Ертрес, Мегарске области (познатом као Криекуки) где је одрастао. Нешто касније живео је са својим родитељима у граду Лаврији. Као ученик често је обилазио многе цркве и манастире, и на крају веома заволео византијско појање. Врло често за време великих православних празника он је путовао из Лаврије у Ертрес да би појао у сеоском храму, где су се православни старокалендарци сакупљали ради Божанствене службе, понекад чак и без присуства свештеника (зато што су старокалендарски свештеници у то време били малобројни у поређењу са потребама парохија). Завршио је средњу школу са седамнаест година.

Последњи земаљски дани Његовог Блаженства Архиепископа Грчке ИПЦ Господина ХРИЗОСТОМА II

Приснопамјатни Владика Хризостом упокојио се у својој деведесетој години живота. Господ му је унапред открио кончину земних дана и он је до последњег даха већ као деведесетогодишњак био виталан, активан и бистрог ума. До последњег дана је као Првојерарх руководио Грчку Истински Православну Цркву, сестринство манастира Панахранду као и многобројна духовна чеда и на два дана пред манастирску славу блажено се упокојио у Господу.

Часна је пред господом смрт преподобних Његових!

Овде доносимо кратки опис његових последњих овоземаљских дана који потврђују његово блажено представљење у Господу! Вјечнаја памјат приснопамјатном Владики и оцу нашем Хризостому! 

Среда 2/15 септембра 2010.

Заједно са манaстирским јеромонахом оцем Кирилом и једном монахињом лично је обишао морску обалу у околини Мегаре како би пронашли погодно место за крштење једне Рускиње која је дошла да буде искушеница у манaстиру Панахранду. Враћајући се у манастир рекао је:

Обавештење у вези новонастале ситуације

Обавештавамо вас да ће у року од четрдесет дана бити изабран на заседањима Свештеног Синода нови Првојерарх Грчке Истински Православне Цркве. 


Одређено је да се до коначног избора новог Архиепископа на свим богослужењима привремено помиње као мјестобљуститељ Архиепископског трона његово Високопреосвештенство Господин МАКСИМ митрополит Солунски и Димитријадски.


Молимо све вернике да се моле за упокојење Приснопамјатног Архиепископа Хризостома као и за избор новог Провојераха Грчке Истински Православне Цркве под чијим Архијерејским омофором се привремено налази наша Српска Истински Православна Црква. 

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ АРХИЕПИСКОП ГРЧКЕ ИПЦ ХРИЗОСТОМ II

Обавештавамо вас са дубоком жалошћу да се у недељу 19. септембра (по грађанском календару) у миру упокојио у Господу Првојерарх Грчке Истински Православне Цркве Његово Блаженство ХРИЗОСТОМ (Киусис), Архиепископ Атински и целе Јеладе.

Сахрана је одржана у његовом манастиру Панахранду – Мегара и то баш на дан славе манастира – Рођење Пресвете Богородице одмах после празничног јутрења и литургије. Сахрани су присуствовали сви епископи Грчке ИПЦ , мноштво свештеника и велики број монаштва и верног народа. У овом дирљивом и свечаном испраћају приснопамјатног Архиепископа Хризостома узели су учешће и представници Српске ИПЦ – јеромонах Акакије и јереј Стефан Николић као и неколико наших монаха и верника.

За нас Српске Истински Православне Хришћане приснопамјатни Архиепископ Хризостом је веома важна личност јер је он као Првојерарх Грчке ИПЦ са очинском, а уједно и братском љубављу благословио обнову Истинског Православља у Србији.

Ускоро ће на нашем блогу СИП бити објављена биографија приснопамјатног Архиепископа Хризостома као и утисци са сахране уз веома интересантне, боље рећи, чудесне детаље његовог блаженог упокојења.

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ приснопамјатном Архиепископу Хризостому Првојерарху Грчке Истински Православне Цркве!

Нека његове молитве буду са нама!   


ЕКСКЛУЗИВНЕ ФОТОГРАФИЈЕ СА САХРАНЕ:

Нови блог - БОРБЕНО ПРАВОСЛАВЉЕ

На празник свечасног Успења Пресвете Владичице наше Богородице пуштен је у етар нови блог под називом БОРБЕНО ПРАВОСЛАВЉЕ - www.militantorthodoxy.blogspot.com 


Блог БОРБЕНО ПРАВОСЛАВЉЕ је подлистак нашег блога СрбинИстинскиПравославан и његов тематски садржај ће се бавити више "гласним" размишљањем и изношењем утисака православних хришћана старог кова - традиционалиста оданих Свештеном Отачком Предању, ревнитеља православног благочешћа о разним токовима и актуелностима везаним за одбрану православља и велику апостасију свејереси екуменизма.


Блог БОРБЕНО ПРАВОСЛАВЉЕ ће говорити, трубити и указивати на време у коме живимо и у каквој тешкој ситуацији се налази наше Свето Православље. Господ нека нас спасе од наступајућег зла које незадрживо покушава да потпуно уништи Свето Православље, коначно га протерујући у скривену пустињу спасења где имаше место припремљено од Бога (Откр. 12)



Топло препоручујемо свим читаоцима нашег блога СИП и наш блог - подлистак БОРБЕНО ПРАВОСЛАВЉЕ.

Актуелности из Истинског Православља широм света

Протојереј Константин Фјодоров

Од редакције блога СИП: Пре неких месец дан на интернету се појавио реферат, наводно припреман за Сабор једног дела распаднуте Руске Заграничне Цркве (оних који нису пратили унију са екуменистичком и сергијанском Московском Патријаршијом), познатијег као Мансонвилски Синод који предводи епископ Владимир (Целишчев). Као аутор реферата наводи се, тј. потписан је протојереј Константин Фјодоров иначе историјска личност РЗЦ - свештеник који је цео свој живот посветио служењу Истинском Православљу и Руској Заграничној Цркви. Баћушка Константин је био веома близак светитељу Филарету Вознесенском кога је пред само блажено упокојење лично причестио. Баћушка Константин се пре скоро једне децениј  из Америке преселио у Русију где и сада живи и служи у граду Костроми. Његов ауторитет и име је злоупотребио његово бивше духовно чедо Роман Павлов који је својевремено напустио РЗЦ и прикључио се Суздаљском Синод, а на крају завршио код Грчких екстремних старокалендараца познатих као Матејевци. Тај исти Роман који је у међувремену постао матејевски свештеник је у ствари истински аутор наводног реферата написаног у духу зилотског екстремизма и изразите пристрасности својој црквеној партији која оштро прелази границе објективности, тако својственог Матејевцима. У реферату се величају матејевци као једина исправна опција, док се са друге стране реферат обрушава већ добро познатим матејевским конструкцијама на  Истински Православну Цркву Грчке. И све то не би било толико страшно да у место себе као матејевца није потписао свог бившег духовника о. Константина Фјодорова. Реферат лажно и злонамерно потписан са именом о. Константина постављен је на интернет и на тај начин је изазвао велики немир међу Истински Православном јавношћу. Сви који познају о. Константина су већ после читања првих пасуса могли закључити да ово није дело о. Константина. Е-мејлови су стизали о. Константину из целог света где су Истински Православни са неверицом питали да ли је истина да је он заиста аутор и потписник тако специфичног текста својственог само загриженим матејевцима. Отац Константин је био веома изненађен и повређен поступком свог бившег духовног чеда – о. Романа и убрзо по томе је написао демант у коме јавно каже: “ја нисам аутор реферата и реферат није написан у мом духу“.  Између осталог он наводи да када се пре неколико година разговарало о писању таквог реферата његов основни циљ је био како да се уједине сви Истински Православни – Руси, Грци и други народи у заједничку борбу против злих духова и свих одступника од истине. Са Божијом помоћи то се може и десити. Верујем да светитељ Филарет и сви Небожитељи то исто желе. Изворни текст овог подметнутог реферата можете наћи на Руском религиозном сајту ПОРТАЛ КРЕДО. У наставку доносимо текст чтеца Владимира Моса који је написан као одговор о. Роману Павлову. Може бити интересантно да демант о. Константина до дан данас на поменутом сајту није објављен.    

У ОДБРАНУ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ГРЧКЕ

Против напада Оца Романа Павлова

Владимир Мос

Пишући под именом Протојереја Константина Фјодорова, али без његове дозволе(1), Отац Роман Павлов је објавио клеветнички напад у духу грчких Матејевских расколника на Истинску Православну Цркву Грчке коју предводи Архиепископ Атински Хризостом (Кјусис) - такозване „Флоринце“.  Желећи да прикаже Истинску Православну Цркву као екуменистичку или као полу - екуменистичке јеретике и расколнике, отац Роман ставља у исти кош ову групу истинских исповедника са  групом познатом као „Синод Супротстављених“ или Кипријановци, испуштајући потпуно да појасни да су Кипријановци створили раскол  одвајајући се од Истински Православне Цркве  1984. године на основу исповедања вере које је Истински Православна Црква званично и формално одбацила.  Шта више, Отац Роман напада упокојеног првог јерарха Истински Православне Цркве, Митрополита Хризостома Флоринског (+1955), при томе искривљујући неке важне чињенице, а неке потпуно игноришући.   Кроз врло пажљиво обликовану историју, он покушава да извуче закључак да његов сопствени Руски Синод, избегавајући грешке РЗЦ-а у односима са новокалендарцима и Флоринцима,  треба да уђе у општење са Матејевском Црквом Грчке и Кипра.

Али, погледајмо какве су стварне чињенице...

РЕФЕРАТ НА ТЕМУ ОБЈЕДИЊЕЊА (Истинске) РЗЦ

Септембар 2009. са уједињујућег сабора Грчке и Руске ИПЦ
Први слева протојереј Виктор Мелехов као званични члан делегације РИПЦ

УЈЕДИЊЕЊЕ РАЗДВОЈЕНИХ ДЕЛОВА НЕКАДА ЈЕДИНСТВЕНЕ

РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ

Протојереј Виктор Мелехов

мај 2010

по благослову Синода епископа

Руске Истински Православне Цркве

Недавно је  више чланака и писама објављених  и ширених путем интернета адресовано на различите делове Руске Цркве (тј. онe који се не слажу са Московском Патријаршијом и недавно јој прикљученом РЗЦ под Митрополитом Иларионом).  У тим писмима и чланцима се апелује на дотичне групе да се уједине у јединствено тело јерарха и верних. Поједини аутори су били критички настројени према  епископима ових различитих јурисдикција, оптужујући их за личне амбиције, мане, па чак и фанатизам и екстремизам.  Други су кривили неке јерархе  да су, због њихових строгих Православних ставова и тумачења, довели целу ствар у пат-позицију…

Рекламни плакат за наш блог: СРБ ЈЕ ХРИСТОВ!

Рекламни плакат за наш блог: СПРЕМНО ЗА ПОДЗЕМЉЕ

Рекламни плакат за наш блог: АНАТЕМА ЕКУМЕНИЗМУ!

ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ

Светска историја, уопште је непрестана борба – битка између два непомирљива религиозна – политичка принципа: теократије и сатанократије. Та немилосрдна борба два табора кулминирала је 1917. године, доласком на власт сатанократије која се устоличила на рушевинама руске теократије.

Рекламни плакат за наш блог: БОРБА ДО КРАЈА!

Зашто су Истински Православни заиста Истински Православни?

Aпологија прекидања општења са екуменистичким епископима.

Одговори Оцу Василију Григоријатском (Света Гора) 

Аутор текста: јеромонах Максим (Морета), 

Holy Ascension Monastery in Bearsville, New York, USA

У разна времена ђаво је искушавао верне на разне начине: прогонима, страним освајањима,  светским ужицима. Међу његовим најефективнијим замкама су јереси и шизме које, одвајајући Хришћане од Цркве, одвлаче их и од Христа, у духовну  обману и апостасију.

Дугачка је листа јереси која су искушавале Цркву кроз векове: Аријанизам, Несторијанизам, Монофизитизам, Иконоборство, Папизам, Протестантизам и многе друге. У данашње време појавила се нова јерес , којој је циљ да све ове сакупи заједно и то је разлог што је добила име „СВЕЈЕРЕС“. То је Екуменизам, коју ми укратко дефинишемо као веровање да су секте, које је Црква већ раније прогласила  јересима и одбацила од себе, и даље на неки начин део Цркве.