У славу двојице православних монараха – руског и србског!

Виктор Саљник, Светлана Авласович

Нема веће љубави од оне

кад неко положи свој живот за пријатеље своје

Посвећено спомену Венценосних Царских Мученика

Као новога Ноја, устројитеља спасења руском народу и чувара земље србске, показа те Господ, о Николаје, који православнима дајеш победу, да се сви сећамо твојих подвига и да ти сви заједно певамо: Радуј се Николају, Боговенчани Царе и велики страстотрпче!

(Из Акатиста светом Цару Мученику Николају)

Године 1936. у граду Харбину у Кини подигнута је спомен-капела посвећена Цару-Мученику Николају и другим Руским Царским Мученицима, као и убијеном Краљу Југославије Александру Ι. Капела је подигнута трудом руских емиграната и у то време била је прво и једино такво здање у свету. То што је била посвећена двојици монарха – руском и србском – није случајно: судбине ове двојице људи међусобно су испреплетене у сећању руских емиграната, нарочито оних којима је после Грађанског уточиште пружила Србија. Име Цара Николаја тесно је повезано са именом Краља Александра. Данас када славимо спомен светих Царских Мученика, присетимо се и пријатељства ове двојице православних владара, и замислимо се над трагичном сличношћу њихових животних путева.

Архиепископ Андреј Рокландски - ученик стараца Оптинских

Приснопамјатни Владика Андреј,
 Архиепископ Рокландски

Житије Архиепископа Андреја Рокландског

Ране године

Архиепископ Андреј, у свету Адријан Румаренко, рођен је у граду Ромни, Полтавска област, Украјина, 1893. године. У беседи, приликом свог рукоположења за епископа рекао је следеће: „Одрастао сам у побожној породици… Био сам ограђен  Православним начином живота који је генерацијама стварала Света Русија. У нашој породици живот је текао по Црквеном календару, према годишњем Црквеном кругу. Црквени Празници били су, може се рећи, као путокази живота. Код куће смо редовно имали божанствене службе, и то не само молебне него и свеноћна бденија, такође… Када се сетим тих година, пред мене неизбежно изађе незаборавна слика: рано јутро, још увек је мрак, тек што сам се пробудио, и видим испред икона полуосветљених светлошћу кандила, моју мајку, како се већ дуго моли. Још већи утисак су на мене оставиле рано - јутарње Божанствене службе на које нас је наша мајка често водила без обзира какво је време, да ли је јесен или зима! После ових Божанствених служби човек је осећао неко ванредно надахнуће, неку врсту тихе радости.

ЧИПИЗАЦИЈА

Од редакције СрбинИП: У Русији ће се ускоро појавити јединствени електронски пластични документ - нова универзална електронска карта (Универсальная электронная карта (УЭК). На овом основном средству идентификације, тј. личној карти, чуваће се информације о свим документима који постоје код грађанина: пасошки подаци, подаци из возачке дозволе, осигуравајуће полисе, здравствена књижица. Уз то, осим функције потврђивања идентитета у свим приликама користиће се и као инструмент плаћања тј. универзални финансијски инструмент - банковна картица која ће моћи да се користи и у Русији, и у иностранству. 

Предлажемо вашој пажњи посланицу Архијерејског Синода РИПЦ у вези са доношењем закона о Универзалној електронској карти (УЕК) од стране власти Руске Федерације.

Обраћање Архијерејског Синода

чедима Руске Истински Православне Цркве

и свим православним хришћанима

у вези са доношењем закона о универзалној електронској карти (УЕК)

од стране власти Руске Федерације.

Архијерејски Синод Руске Истински Православне Цркве, одговарајући на широко изражену забринутост и протесте чеда Цркве изазване доношењем закона о Универзалној електронској карти (УЕК) од стране власти Руске Федерације, сматра за неопходно да изрази свој протест и став у односу на одлуку која је донета.

Видимо да се доношење закона о УЕК остварује без учешћа грађана Русије и без узимања њиховог мишљења у обзир. Тако се у потпуности игнорише протест значајног дела друштва који себе сматра традиционално православним. Закон се доноси само у бирократској процедури, без разматрања у Државној Думи РФ или општенародног изјашњавања. Ово је очигледно још једна законодавна етапа у процесу који води ка остварењу тоталне контроле над личношћу грађанина и потчињавању његовог живота условима који се приближавају успостављању глобалног светског поретка. У извештају "Глобализација као инструмент стварања нове Вавилонске куле" који је прочитан на Светом Сабору Руске Истински Православне Цркве (2008) чедима наше Цркве скренули смо пажњу на суштину појаве која носи назив "глобализација":

Два Архијереја из Бостонског Синода прешли у Синод Грчке ИПЦ

Митрополит Мојсије

Два епископа из Бостонског Синода (HOCNA) Његово Високопреосвештенство Мојсије Митрополит Портландски (Орегон) и Преосвећени епископ Сергије Ликломендски (Калифорнија) прешли су у јурисдикцију Епархијског Синода Цркве Истинских Правсолавних Хришћана Америке, под председавањем Његовог Високопреосвештенства Павла, Митрополита Америчког. 

На основу одлуке Светог Синода Грчке ИПЦ под председавањем Његовог Блаженства Архиепископа Калиника Атинског и целе Јеладе, на синодском заседању у Атини које се одржало у уторак 3. маја по грађанском календару ова двојица архијереја примљени су у канонски састав Грчке ИПЦ, тј. Америчке Митрополије уз чин хиротесије која ће се ускоро над њима обавити. Двојица архијереја ће убрзо отпутовати у Грчку ради реализације хиротесија где ће остати  око две недеље и ради упознавања  са епископатом, клиром и верујућима Грчке ИПЦ. Ова двојица епископа произилазе из Бостонског Синода те је ради појашњења читаоцима нашег блога необходно рећи неколико речи о његовој спорној каноничности:

Света Православна Црква Северне Америке (Бостонци или HOCNA)

У вези првомајског "празника"

Подсећамо шта означава прослава "Првог маја" као и то да православни хришћани не смеју узети учешће у том безбожном анти - празнику. Кликом на линк отвориће вам се наш прошлогодишњи текст на ову тему из пера јеромонаха Акакија:

Браћо Срби и сестре Српкиње не узимајте учешће у безбожном првомајском уранку!

Честитка редакције блога СрбинИП свим читаоцима поводом празника Светлог Васкрсења Христовог

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2011.

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА

Св. Синода Грчке ИПЦ

СВОЈ ПУНОТИ ЦРКВЕ

„Све се данас испунило сватлошћу, небо и земља и преисподња: нека празнује сва твар васкрсење Христово јер се у њему утврђујемо.“

О Светлообразна чеда Цркве,

Блистави и светлоносни да Васкрсења је још једном освануо. Дивно Сунце Правде је просијало. Душе верних су просветљене светлошћу Благодати. Радост Васкрсења тече кроз срца оних који су до сада постили и туговали.

Како живо описује перо Св. Јована Дамаскина данашњу промену расположења: “Јуче сам био сапогребен са Тобом, О Христе,  а данас  се саподижем савакравајући са Тобом. Јуче сам био распет са Тобом: сапрослави  и мене Спаситељу  у Царству Твоме“. Колико је дубоко теолошко значење ових једноставних речи! Апостол Петар о томе говори: „Пошто с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.“(Рим.8:17). Наше саучествовање у страдањима Христовим је предуслов за наше саучествовање у Његовој слави.

Видео који промовише наш блог СрбинИП

Историјски документ против папизма, нове пасхалије и новог календара

ПАТРИЈАРХ КОНСТАНТИНОПОЉСКИ ЈЕРЕМИЈА II
СИГИЛИОН

(1583. година)

Свој истинској деци свете, саборне и апостолске

Цркве Христове од Истока,

у Трговишту и свим местима: милост, мир

и благодат од Свемогућег Бога!

Не мала забринутост је обузела древну барку када је бацана буром и ношена таласима. И да се Господ Бог није опоменуо Ноја и Својом благом вољом умирио воду, не би било наде за спасење у њој. Слично се догодило и са новом барком, нашом Црквом. Јеретици су подигли беспоштедни рат против нас и ми смо сматрали за добро да оставимо овај томос, тако да уз помоћ онога што је написано у њему можете сигурније бранити ваше православље. Да овај документ не би био тежак простијим људима, одлучили смо да изнесемо читав предмет у једноставном облику, као што следи:

ДОКУМЕНТ: Званични захтев свештеника Српске Истините Православне Цркве

Formal Request from the Clergy of the Serbian True Orthodox Church to the Synod of the Church of the Genuine Orthodox Christians of Greece for a Clarification of the Relationship Between Our Two Churches 

Редакција блога СрбинИП објављује званични документ који је средином месеца фебруара предат од стране дела свештенства СИПЦ Грчкој ИПЦ, тј. њеном Првојерарху г. г. Калинику. Документ који је преведен на енглески и грчки језик адресиран је на Св. Синод Грчке ИПЦ и носи назив: „Званични  захтев свештеника Српске Истините Православне Цркве, Синоду Цркве Истинитих Православних Хришћана Грчке, за разјашњење односа између наших двеју Цркава“. Документ је предат у синодским просторијама у центру Атине (трг Канигос) после састанка свештенства СИПЦ са Првојерархом, Његовим Блаженством Архиепископом Калиником. Састанку су присуствовали и двојица архијереја Грчке ИПЦ Високопреосвећени Хризостом митрополит Атички и Преосвећени владика Фотије епископ Маратонски, секретар Св. Синда Грчке ИПЦ. Српско свештенство су представљали јеромонаси Акакије и Нектарије и јереј Стефан Николић. Одсутан је био само јереј Атанасије Крстић. У својству преводиоца присуствовали су јеромонах Аверкије (србин који живи и служи у манастиру св. Теодора Студита код села Атикија,Коринтске области) и монах из Србије (из околине Ваљева) о. Јосиф Микић. Састанак није донео конкретна решења дугогодишњих проблема, а који су углавном повезани са односом Грчке ИПЦ према Српској ИПЦ, тј. непризнавања помесности и самосталности Српске ИПЦ и дугогодишњег лошег и неканонског управљања грчког егзарха на јурисдикцијској територији обудовеле Српске ИПЦ.

ОДЕСА 2011. - Одржан састанак делегација Руске и Грчке ИПЦ

У припрати капеле св. Николе одржао се радни део састанка

У граду Одеси (Украина), у току састанка Архијерејског Синода Руске Истински Православне Цркве одржао се још један од низа састанака делегација двеју цркава по питању успостављања евхаристијског општења између РИПЦ и Грчке Истински Православне Цркве. Преговори су трајали од 21. до 23. фебруара 2011.

У овом састанку је требао да у својству посматрача узме учешће и јеромонах Акакије, као представник Српске ИПЦ који је због нагле болести био спречен да допутује до Одесе.

СВЕТИ САВА И НАШЕ ДОБА

Предавање г. Владимира Моса у Билефелду (Немачка), у Српској истински православној парохији Светог Преображења Господњег, на празник Светог Саве Српског 2011. године

Велика ми је част што сам позван да говорим овде у Немачкој, пред вашом истински Православном заједницом, на празник светог Саве Српског, једног од највећих светитеља који је икада живео.

Св. Сава је био велики и свети човек из много разлога. Пре свега он је био монах најстрожијег живота, аскета и чудотворац, који је чак васкрсао мртваца. Као друго, он је био необично милостив, помагао је сиромашне разних народа и подизао велике цркве у много земаља: на Светој Гори, у Цариграду, у Јерусалиму, а нарочито, наравно у његовој родној Србији. Као треће, он је био оснивач аутокефалности српске Цркве, њен први архиепископ и творац домаће српске јерархије. Под четири, установио је линију српских православних Краљева, крунишући првог српског Краља, свога брата, св. Стефана. И пето, он је био велики миротворац, доносећи мир не само у своју отаџбину, него такође измирујући и друге православне народе као што су Бугари и Грци.

Св. Сава је све ово постигао у време велике кризе заједнице Православних народа. Заиста, тринаести век, у коме је он живео, може се назвати сумрак Православног Хришћанства, његова најнижа тачка – све до кобног двадесетог века који смо управо преживели. Оно што бих желео да урадим данас јесте да упоредим тринаести и двадесети век, да видимо да ли можемо да извучемо неку поуку из искуства тринаестог века.

Руска Загранична Црква, митрополит Агатангел и „Синод супротстављених“

Владика Агатангел са белим- првојераршким клобуком Руске Заграничне Цркве

Распад РЗЦ, Синод митрополита Агатангела и Еклисиологија Кипријановског „Синода супротстављених“

Од редакције блога СрбинИП:

У наставку следи текст свештеника Стивена Алена. Ради појашњења овог текста дужни смо да кажемо неколико речи о самом митрополиту Агатангелу. Рукоположен је за епископа 1994. године у граду Суздаљу од стране архијереја Лазара (Журбенка) и Валентина (Русанцова) као епископ Симферопољски под  јурисдикцијом, тада још јединственог Синода Руске Заграничне Цркве. Крај деведесетих година обележен је као период експанзије либерално настројених епископа РЗЦ који су свим силама настојали да се РЗЦ утопи у светско православље кроз сједињење са Московском Патријаршијом. Године 2001. десио се преврат и либерали на челу са архиепископом, касније митрополитом, Лавром преузели су власт над кормилом РЗЦ. Законити Првојерарх митрополит Виталије је лукаво и дрско удаљен. У исто време се групишу и засебно организују и ревнитељи РЗЦ који су постали свесни да је отпадништво либерала превршило сваку меру.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА

Наш блог је променио интернет адресу, тј. прешао је на домен ".org". Гуглов веб-блог сервис Blogspot пребациваће све читаоце који за претрагу и отварање блога Србин ИП користе стари домен "www.serbiantrueorthodox.blogspot.com" на нови домен, тј. интернет адресу "www.serbiantrueorthodox.org".

Благодаримо. 

Статистика прегледа нашега блога у прошлој години

Преглед блога "Србин Истински Православан" од јула месеца 2010. до јануара 2011.

The Anticipated Attack Due to the Controversial Decision on the Canonization of Bishop Germogen by the RTOC

Today (23 December 2010) the Serbian Orthodox Church (SOC) - Australia & New Zealand published an ill-intentioned, albeit somewhat justified, article criticizing the supposed canonization by the RTOC of Russian Archbishop Germogen (Maximov) from the Second World War who was bestially tortured and shot by the Yugoslavian Communists after the occupation of Zagreb. Archbishop Germogen, at the time of the so-called Independent State of Croatia, a genocidal state creation under the protection of Nazi Germany, was appointed head – “Metropolitan” – of a pseudo-church organization, the “Croatian Orthodox Church.” During the second half of the month of October of this present year, in the Ukrainian city of Odessa, the Synod of the Russian TOC held its customary synod session. Among others, at this Sobor was brought forward the decision to add to the canon of Russian new martyrs and confessors several clergy at the head of which was Archbishop Germogen, who was tortured and in the end killed by the Yugoslavian communists in 1945. [SEE LINK] The act of canonization itself has not yet been accomplished, rather only the resolution was brought forward which would of course precede the deed. When he read the news of this, Hieromonk Akakije immediately, without hesitation, sent out letters addressed to: the First Hierarch of the Russian TOC, His Eminence Archbishop Tikhon, the address of the hierarchical synod of the RTOC, and the address “catacomb.org.” After this letter, which is published below, a correspondence followed which resulted in the stopping of this entire case until the first possible official Synodal refutation and the annulment of the controversial Synodal decision by the Archiepiscopal RTOC.