ПАМЈАТ ПРАВЕДНИХ

Блажене успомене светогорски старац

СХИАРХИМАНДРИТ ЕФТИМИЈЕ

Игуман атонског манастира Есфигмена,

Главног бедема Истинског Православља на Светој Гори

Схиархимандрит Евтимије је рођен 24. фебруара 1925. на Кипру, у месту Лимасо. Монаштво је примио 11. јуна 1948, у дватесеттрећој години. 25. јуна 1965. био је рукоположен за јерођакона од стране новокалендарског Митрополита куског Натанаила. Исти јерарх рукоположио је о. Евтимија за јеромонаха 8. јула 1965.

Године 1972. старац Атанасије Есфигменски, игуман Спасо-Вазнесењске обитељи манастира Есфигмена, коначно је прекинуо општење са јеретичким Васељенским патријархом. Власт је послала војску да на јуриш заузме манастир и подчини га официјелној цркви, али настојатељ о. Атанасије и његова братија замандалили су врата, саопштили нападачима да се у манастирским зидинама налази експлозив, и истакли су црну зазставу са натписом „Православље или смрт“.

Схиархимандрит Атанасије Есфигменски игуман

Замандаљена Есфигменска капија

Православље или смрт!

Опсађивачи су схватили да братија Есфигмена на тај начин показује да су одлучни у својој намери да униште манастир ако то остане једини начин да избегну општење са јеретицима.
У јуну 1975. на молбу настојатеља о. Атанасија, о. Евтимије је прешао у Есфигменски манастир. Над њим је била обављена хиротесија, након чега га је о. Атанасије поставио за духовника обитељи. У августу 1975. пред саму смрт, о. Атанасије је изразио жељу да настојатељ манастира после њега постане о. Евтимије, што се и догодило 8. септембра 1975.

Схиархимандрит Евтимије је био опитни подвижник и учитељ монаха. Поседовао је за наше време ретко смирење, радо је беседио са многобројним ходочасницима, руководећи мноштво зилота – свештеника, монаха и мирјана – како на Светој Гори тако и изван ње. Са великим уважавањем о. Евтимије се односио према РПЦЗ и њеној исповедничкој позицији, за чије оличење је сматрао блажену успомену митополита Филарета (Вознесенског).

О односу покојног старца - игумана према екуменистичким црквама дивно сведочи повест коју износи један благочестиви поклоник. Онога дана када је умро екуменистички патриајрх Димитрије (1990), на полуоструву Халкидики, на које се наставља и само Атоноско полуострво, запалили су се нафтни торњеви. Са Атоса се могао видети црни стуб који се подизао са земље на небо, да би по том три дана попут црног снега падао пепео по Светој Гори. „То се сам ад отовиро да би примио црну душу Димитријеву“ – рекао је о.Евтимије. И заиста, тело несрећног патријарха почело је да трули тако брзо, да га нису могли сахранити у седећем ставу, како је обичај за Васељенске патријархе. Лжепатријарха Димитрија сахранили су у херметички затворени гроб. 

Есфигмен на тврдој стени Истинског Православља одолева таласима екумениста

Старац Ефтимије са јеромонахом Акакијем, Есфигмен 1997.

Отац Евтимије је до краја свога живота духовно руководио Есфигменски манастир у којем је број зилотских монаха све више растао. 1995. године заслугом и благословом старца Ефтимија десио се прелазак првих Срба монаха у Истинско Православље из екуменистичке СПЦ. Старац је до свога последњег даха штитио Истинско Православље од таласа јеретичких насртаја и пред целим светом смирено и љубвеобилно сведочио светогорски зилотски пут свештене борбе против новог календара, црквеног модернизма и јереси екуменизма. 28. фебруара/ 13. марта 1999. године блажено је починуо у Богу.