 |
| Протојереј Константин Фјодоров |
Од редакције блога СИП: Пре неких месец дан на интернету се појавио реферат, наводно припреман за Сабор једног дела распаднуте Руске Заграничне Цркве (оних који нису пратили унију са екуменистичком и сергијанском Московском Патријаршијом), познатијег као Мансонвилски Синод који предводи епископ Владимир (Целишчев). Као аутор реферата наводи се, тј. потписан је протојереј Константин Фјодоров иначе историјска личност РЗЦ - свештеник који је цео свој живот посветио служењу Истинском Православљу и Руској Заграничној Цркви. Баћушка Константин је био веома близак светитељу Филарету Вознесенском кога је пред само блажено упокојење лично причестио. Баћушка Константин се пре скоро једне децениј из Америке преселио у Русију где и сада живи и служи у граду Костроми. Његов ауторитет и име је злоупотребио његово бивше духовно чедо Роман Павлов који је својевремено напустио РЗЦ и прикључио се Суздаљском Синод, а на крају завршио код Грчких екстремних старокалендараца познатих као Матејевци. Тај исти Роман који је у међувремену постао матејевски свештеник је у ствари истински аутор наводног реферата написаног у духу зилотског екстремизма и изразите пристрасности својој црквеној партији која оштро прелази границе објективности, тако својственог Матејевцима. У реферату се величају матејевци као једина исправна опција, док се са друге стране реферат обрушава већ добро познатим матејевским конструкцијама на Истински Православну Цркву Грчке. И све то не би било толико страшно да у место себе као матејевца није потписао свог бившег духовника о. Константина Фјодорова. Реферат лажно и злонамерно потписан са именом о. Константина постављен је на интернет и на тај начин је изазвао велики немир међу Истински Православном јавношћу. Сви који познају о. Константина су већ после читања првих пасуса могли закључити да ово није дело о. Константина. Е-мејлови су стизали о. Константину из целог света где су Истински Православни са неверицом питали да ли је истина да је он заиста аутор и потписник тако специфичног текста својственог само загриженим матејевцима. Отац Константин је био веома изненађен и повређен поступком свог бившег духовног чеда – о. Романа и убрзо по томе је написао демант у коме јавно каже: “ја нисам аутор реферата и реферат није написан у мом духу“. Између осталог он наводи да када се пре неколико година разговарало о писању таквог реферата његов основни циљ је био како да се уједине сви Истински Православни – Руси, Грци и други народи у заједничку борбу против злих духова и свих одступника од истине. Са Божијом помоћи то се може и десити. Верујем да светитељ Филарет и сви Небожитељи то исто желе. Изворни текст овог подметнутог реферата можете наћи на Руском религиозном сајту ПОРТАЛ КРЕДО. У наставку доносимо текст чтеца Владимира Моса који је написан као одговор о. Роману Павлову. Може бити интересантно да демант о. Константина до дан данас на поменутом сајту није објављен.
У ОДБРАНУ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ГРЧКЕ
Против напада Оца Романа Павлова
Владимир Мос
Пишући под именом Протојереја Константина Фјодорова, али без његове дозволе(1), Отац Роман Павлов је објавио клеветнички напад у духу грчких Матејевских расколника на Истинску Православну Цркву Грчке коју предводи Архиепископ Атински Хризостом (Кјусис) - такозване „Флоринце“. Желећи да прикаже Истинску Православну Цркву као екуменистичку или као полу - екуменистичке јеретике и расколнике, отац Роман ставља у исти кош ову групу истинских исповедника са групом познатом као „Синод Супротстављених“ или Кипријановци, испуштајући потпуно да појасни да су Кипријановци створили раскол одвајајући се од Истински Православне Цркве 1984. године на основу исповедања вере које је Истински Православна Црква званично и формално одбацила. Шта више, Отац Роман напада упокојеног првог јерарха Истински Православне Цркве, Митрополита Хризостома Флоринског (+1955), при томе искривљујући неке важне чињенице, а неке потпуно игноришући. Кроз врло пажљиво обликовану историју, он покушава да извуче закључак да његов сопствени Руски Синод, избегавајући грешке РЗЦ-а у односима са новокалендарцима и Флоринцима, треба да уђе у општење са Матејевском Црквом Грчке и Кипра.
Али, погледајмо какве су стварне чињенице...
