Радујемо се сада радошћу великом јер је Српској Цркви коначно обновљен епископат. Од стране канонске јерархије Руске Истински Православне Цркве рукоположен је српски владика – Акакије, епископ Ресавско-шумадијски. Епископи Руске ИПЦ су једини законски наследници некада славне Руске Заграничне Цркве – Цркве тако блиске нашем српском народу. Браћа Руси су у најтежим тренуцима пружили безусловну помоћ српској браћи. Када кажемо безусловну, мислимо на то да они немају ни најмању претензију да се административно мешају у територију Српске Цркве, тј. њену организацију и њен унутрашњи препород. Њихова истинска братска помоћ састоји се у давању основних ствари неопходних за препород Српске Цркве, од којих је најважнија – обнављање српског епископата. Све остало је само братска подршка у контексту добрих односа две помесне Цркве, при чему је такође веома важна саветодавна помоћ по питањима црквене администрације, богослужбеног поретка и уопште опита црквене организације.
петак, 19. август 2011.
Поклоњење гробу Светог Саве Српског
Његово преосвештенство Владика Акакије је јуче на претпразништво Преображења стигао из Француске у Србију где је одмах са српске границе директно отишао у манастир Милишево како би се поклонио гробу Светитеља Саве првог Архиепископа Српског. Владика Акакије се пред гробом помолио Светом Сави и затражио благослов од великог Српског светитеља за предстојеће епископско служење на винограду Господњем Српске Цркве.
четвртак, 18. август 2011.
уторак, 16. август 2011.
A BROTHERLY PLEA
A
Brotherly Plea
13/26 July 2011
To the Holy Synod of the Russian True Orthodox Church
Your Eminence, Your Eminences the Holy Archbishops of
the Russian True Orthodox Church,
We the True Orthodox Christians of Serbia are turning
to You for help concerning the renewal of a canonical episcopacy in our much-suffering
fatherland of Serbia. As You know, after
the Second World War and Communist overturn, the hierarchy of the Serbian
Church fell into the apostasy of Sergianism and the pan-heresy of Ecumenism. In the mid-90’s, a True Orthodox Christian
movement appeared in Serbia under the leadership of Hieromonk Akakije, which
turned for primary help to the Greek Old Calendar Synod, which was lead by
Archbishop Chrysostomos of blessed memory.
We were given help from the Greek Orthodox Church in the form of the
ordination of priests and sharing of antimins and holy chrism. Through the
first years it was already clear to us that a bishop that is a thousand
kilometers away could not rule the life
of the Serbian Church. For more than a decade, not one of the Greek bishops
visited us.
OFFICIAL ANNOUNCEMENT
OFFICIAL ANNOUNCEMENT
of The Administrative
Council of the Serbian True Orthodox Church, addressed to the Holy Synod of the Genuine Orthodox Christians
of Greece under the presidency of His Beatitude k.k. Kallinikos, Archbishop of
Athens and All-Greece.
23/5 August 2011
Your
Beatitude, Your Eminences:
In the name
of the Administrative Council of the Serbian True Orthodox Church, we wish to
inform Your Eminences of the conciliar decision we have taken to re-establish
the independent autocephalous status of our Holy Serbian True-Orthodox Church.
Expressing its profound gratitude to the Holy Synod of the Church of the True
Orthodox Christians of Greece for its temporary spiritual care for the Serbian
True-Orthodox flock in the course of the last ten years, the Administrative
Council of the STOC had decreed that contemporary church life demands that we
take more decisive measures to re-establish the fully-empowered canonical
structures of the True Serbian Church, coming out from under the administrative governance of the
Synod of the Church of the Genuine Orthodox Christians of Greece under the
presidency of His Beatitude k.k. Kallinikos, Archbishop of Athens and
All-Greece.
понедељак, 15. август 2011.
ХИРОТОНИЈА ПРВОГ ЕПИСКОПА СРПСКЕ ИПЦ
![]() |
| Архијереји Руске ИПЦ са новохиротонисаним епископом Акакијем, Светобогородицин манастир Лесна |
У
историјском Руском манастиру Лесна (Француска) од стране Архијереја Руске
Истински Православне Цркве хиротонисан је први епископ Српске Истински
Православне Цркве – Преосвећени Акакије, епископ
Ресавско–шумадијски.
Ресавско–шумадијски.
На
многаја љета Владико!
ХИРОТОНИЈА СРПСКОГ ЕПИСКОПА У ЛЕСНИ
![]() |
| Владика Акакије испред главног конака Лесненског манастира |
ВЕЛИКИ ДАН
У ЛЕСНИНСКОМ МАНАСТИРУ
(2/15.
август 2011. Пренос моштију
св.
првомученика и архиђакона Стефана)
Три
су значајна догађаја омеђила развој Истинског Православља у Србији: први се
одиграо пре петнаестак година, када су се тројица светогорских монаха
Срба са вером изабрали пут Истинског Православља; други се збио пре осам
година, када је читаво сестринско манастира Стјеник решило да ради
љубави према Истини напусти Београдску Патријаршију и придружи се Истински
Православнима; до трећега је дошло данас, када су у историјском руском Леснинском
манастиру Истински Православни Хришћани Србије после дугих настојања коначно добили
свог изабраног епископа.
Но,
да пођемо редом. Шта је заправо Истинско Православље и по чему се оно
разликује од официјелног, званичног Православља које се понекад назива још и "Светским
Православљем"? Одговор гласи: као што је термин "православни
хришћанин" настао у давној прошлости да би се направила разлике у односу
на оне који су се такође називали хришћанима, али су напустили изворно хришћанско
исповедање вере и црквену праксу, тако је сада термином "истински
православан" направљена разлика у односу на оне православне хришћане који су
својим исповедањем вере и животом одступили од изворног предања православног
хришћанства.
субота, 13. август 2011.
МОЛБА упућена Светом Синоду Руске ИПЦ
БРАТСКА МОЛБА
Светом
Архијерејском Синоду Руске Истински Православне Цркве
Ваше
Високопреосвештенство, Ваша преосвештенства свети Архијереји Руске Истински
Православне Цркве,
Ми
истински православни хришћани Србије Вам се обраћамо за помоћ у вези обнављана
канонског епископата у нашој многострадалној отаџбини Србији. Као што знате
после Другог Светског рата и комунистичког преврата, јерархија Српске Цркве
пала је у отпадништво сергијанизма и свејерес екуменизма. Средином деведесетих
у Србији се појавио покрет Истински Православних Хришћана предвођених
јеромонахом Акакијем који су се за првобитну помоћ обратили Грчком
Старокалендарском Синоду којим је председавао блажене успомене Архиепископ
Хризостом. Од стране Грчке ИПЦ нама је пружена помоћ у рукополагању свештенства
и снабдевања антимисима и Св. Миром. Већ током првих година било нам је јасно
да Грчки епископ који је удаљен од нас хиљаду километара не може управљати
животом Српске Цркве. Преко једне деценије нико од Грчких епископа нас није
посетио. Већ тада смо од Грчког Синода тражили да се за Србију рукоположи Српски
епископ. Но, свеједно Грчки епископи су на та наша тражења остајали непокретни.
Стање у Србији се услед тога из године у годину погоршавало, а мисија истинског
православља је била спречена чињеницом да Српски народ не може прихватити да
Србијом и Српском Црквом управља Грчки епископ. Шта више, прекидање општења са
званичном Српском црквом и присаједињење истинском православљу се тумачило као
прелазак из Српске у Грчку Цркву. Нажалост, такве претпоставке данас се потврђују неодговорним изјавама самих Грка.
Сада
већ званични став Грчких Архијереја да ми немамо никаквих додирних тачака са
Српском Црквом и да њихова помоћ, нама указана, подразумева наше присаједињење
Грчкој Цркви као и то да је канонска територија јурисдикције Српске помесне
Цркве сада њихово мисионарско подручје за нас србе је апсолутно неприхватљиво.
Услед
такве ситуације и неспремности Грчких Архијереја да нам изађу у сусрет ми Вам
се обраћамо:
Надајући
се да ће те разумети у каквој се тешкој ситуацији налази мало стадо Истински
Православних Хришћана Србије, смирено тражимо од Вас да нам за потребе Српске
Истински Православне Цркве рукоположите у чин епископа назначеног за Србију од
наше стране предложеног кандидата, зачетника Истинског Православља у Србији јеромонаха
Акакија (Станковића) који је већ више од једне деценије предложен од наше
стране као кандидат за епископа Српске ИПЦ.
Управни
Одбор СИПЦ
(Кога
састављају клирици, парохије и манастири који се више од једне деценије боре за
добијање епископа за Српску ИПЦ):
Потписи
свештенослужитеља:
Јеромаонах
Акакије Станковић
Јеромонах
Нектарије Иванковић
Јереј
Стефан Николић
Потписи
представника парохија и манастира:
Београдска
парохија
Новосадска
парохија
Нишка
парохија
Манастир
Светих Методија и Кирила
Манастир
Нови Стјеник
Излазак српских свештенослужитеља, парохија и манастира Српске ИПЦ испод привремене административне управе Синода Грчке ИПЦ
ЗВАНИЧНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Управног Одбора Српске ИПЦ
упућено св. Синоду Грчке ИПЦ под председавањем Његовог Блаженства г.г. Калиника
Архиепископа Атинског и целе Јеладе
23\5 август 2011.
Ваше Блаженство, Ваша Високопреосвештенства и преосвештенства,
Ваше Блаженство, Ваша Високопреосвештенства и преосвештенства,
У име Управног Одбора Српске Истински-Православне Цркве, желимо да Вас
обавестимо о саборно донетој одлуци да се обнови независни аутокефални статус
наше Свете Српске Истински-Православне Цркве. Изражавајући дубоку захвалност
Свештеном Синоду Цркве Истински Православних Хришћана Грчке за привремено
духовно старање над српском истински православном паством током последњих
петнаистак година, Управни Одбор СИПЦ је закључио да црквени живот сада од нас
захтева предузимање одлучнијих мера ради обнове целовите канонске структуре
Истинске Српске Цркве и излазак испод привремене административне
управе Синода Цркве ИПХ Грчке под председавањем Његовог Блаженства г. г.
Калиника Архиепископа Атинског и целе Грчке.
Доносећи тако
важну и одговорну одлуку за даљи развитак истинског православља у Србији,
Српска Црква не прекида братско јединство и општење са Грчком Црквом, него само
обнавља свој историјски црквено-канонски статус аутокефалне помесне Цркве
српског народа. Излазећи испод привремене административне управе Грчког Синода,
Српска Истински Православна Црква се нада да ће братско јединство са Црквом
Истински Православних Хришћана Грчке бити очувано како нам је Спаситељ
заповедио, у духу мира, братства и љубави, као што је било и у прошлости
узајамних односа међу братским помесним цркавама Грчке и Србије.
Саопштавајући о
одлуци донетој на састанку Управног Одбора Српске Истински-Православне Цркве, желимо
такође да појаснимо да оваква наша одлука није донета брзоплето, него је последица веома дугог лошег
и нерешеног стања
у Србији иако смо већ неколико
пута покушавали да Вам то предочимо, тражећи од вас, у вези наше ситуације,
корените промене. Основни проблем је дугогодишње неприродно стање за које се чак и у
канонима не може наћи покриће, стање управљања целом облашћу Србије, тј.
некадашње Помесне Српске Цркве са велике удаљености и то од стране епископа
друге помесне Цркве. Нећемо овде помињати све детаље као што је изостанак посете надлежног привременог Грчког егзарха одређеног за Србију у трајању више од
једне деценије али ћемо Вас подсетити да је једна овако велика и веома
перспективна црквена област услед таквих околности заиста доживела велики
штету. Иако смо од ваше свете Цркве примили основну прву помоћ за почетак наше
борбе препорода Српске Цркве који је условљен мисијом Истинског Православља,
већ после неколико година могло се јасно увидети да се опстанак црквеног живота
и наведене мисије у Србији не може одржати ако центар административне црквене
власти остане у Грчкој у рукама грчких епископа. Сви ми смо својевремено били
верници Српске Цркве чија јерархија је услед несрећних околности пала у
отпадништво сергијанизма и свејерес екуменизма. Услед тога, ми смо са званичном
Српском црквом прекинули општење и потражили помоћ од Вас. У том контесту треба
нагласити да се ми као истински православно свештенство, монаштво и верни народ
осећамо моралним и законским наследницима Српске помесне Цркве, а самим тим и
српским клирицима јер се подразумевало да се ми Вашом руком рукополажемо као
свештеници Српске Цркве за служење потребема препорода Српске помесне Цркве.
Ваша помоћ у рукоположењима нас свештеника није била и не може бити сидро којим
ће Грчка Црква наш мали борбени бродић, који је због рата по нужди од ње затражио
основну помоћ укотвити у сред битке под грчком заставом, без сопственог кормилара,
без наде да ће се икада винути путем верног служења и војевања за сопствену
отаџбину, под управом сопственог кормилара и под сопственом заставом. Не једном
смо апеловали да Србији треба њен сопствени епископ – Србин који ће постојано
пребивати са својом паством и активно учествовати у црквено - мисионарском животу
Српске Цркве. Прошле су године, стање се све више погоршава и ми до сада
нисмо видели Вашу спремност на корените промене везане за решење конкретног и
за нас суштински важног проблема који се тиче нас Срба и наше помесне Цркве. Почетком
ове године послали смо Вам званични меморандум у коме смо још једном смирено затражили да се појасни, тј. прецизира однос између наше две
помесне Цркве и да у истини и љубави, уз узајамно усаглашавање око тог питања,
дођемо до договора о нашем будућем саживљењу и садејствовању у сагласности са
канонима и вековним предањем Православне Цркве. У том меморандуму смо поново
изнели нашу тешку ситуацију и потребу да се досадашњи Ваш став и однос према
Србији и Српској Цркви промени. Поред изношења очигледних
проблема закључили смо следећим речима: „Наша намера је од почетка била да примимо непходну,
али привремену помоћ у тешкој ситуацији обудовелости Српске Цркве. Привремена
помоћ се преобратила, ако не намерно, онда по инерцији, у очигледно
непроменљиво неправилно стање, за које решење није понуђено нити су границе
постављене, а то стање је у директној супротности са Црквеном мисијом спасавања
душа. Хитно је да се осмисли јасан, обавезујући план који ће за СИПЦ обезбедити
Њен епископат и Њену Црквену организацију, а који ће отпочети одмах.“ Као
одговор на наш меморандум послали сте неке услове које или не можемо испунити
или су за нас неприхватљиви. Конкретно решење
Published with Blogger-droid v1.7.4
четвртак, 4. август 2011.
КАНОНИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - Удова епархија
СВЕТИ ОСМИ ПОМЕСНИ САБОР КАРТАГЕНСКИ
Правило 74
О томе, да епископ који је постављен за привременог управитеља једне удове цркве, не смије заузимати пријесто те цркве
Исто се тако установљује, да никаквоме епископу не буде допуштено заузимати онај престо, при коме је за привременог управитеља стављен, под изговором или старања о народу или какве поникле распре, него мора настојати, да за годину дана нарочитога му епископа стави; а ако противу овога поступи, пошто година истече, нека се други управитељ изабере.
(Ап. 36, IV васељ 25; трул. 35)
ТУМАЧЕЊЕ
Удовом црквом управљао је у опће клир дотичне цркве, док се не би нови епископ поставио (ап. 36., IV вас. 25., трул. 35) Али ако би се показало, да у некој удовој цркви клир није кадар да добри ред уздржи, или да се у народу јављају странке у погледу кандидата за епископску катедру, те немири услијед тога владају, тада је митрополит слао у ту удову цркву ког оближњег епископа, да привремену управу том црквом преузме и да ред и мир у њој уздржава док се стални епископ не постави. Оваквог епископа, коме би привремено управа у некој удовој цркви била повјерена, правило ово зове меситис. Али догађало се, да су ти епископи, који су имали да љубав међу народом уздржавају и да поспјеше избор новог епископа, сами ради својих личних интереса подупирали неред и свађе потхрањивали само ради тога, да би дуже црква без свог сталног епископа била, те и они би дуже могли да службу управитеља ту врше. Да се таквој злоупотреби на пут стане, картагенски оци забрањују да један епископ остане управитељем неке удове цркве више од годину дана, и ако за то време он није успио уредити све што треба, да нови епископ постављен буде, правило наређује, да се тај епископ има уклонити од управе и нови управитељ да се изабере.
Правила Православне Цркве са тумачењима (други том), епископ Никодим Милаш, Нови Сад 1896. (стр. 210)
Правила Православне Цркве са тумачењима (други том), епископ Никодим Милаш, Нови Сад 1896. (стр. 210)
среда, 3. август 2011.
КАНОНИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - Право давности
ТРЕЋИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
Правило 8
(Правила Православне Цркве с
тумачењима, Никодим епископ Далматински, књига прва, стр. 300, Нови Сад 1895)
Најбогољубазнији саепископ Ригин и другови му,
најбогољубазнији епископи кипарске епархије, Зинон и Евагрије, пријавили су
нови чин, који се уводи противу црквених установа и противу правила светих
апостола, и који повређује опћу слободу. Обзиром на то, и пошто зло потребује
јаки лијек, да још веће шкоде не нанесе, а особито, кад ни старога обичаја није
било, да антиохијски епископ рукополаже у Кипру, као што нам то и писмено и
усмено доказаше најпобожнији људи, који на свети сабор дођоше, то, нека
предстојници светих цркава кипарских имају потпуну и неоспориву власт, сходно
правилима светих отаца и староме обичају, сами по себи постављати најпобожније
епископе. А ово исто нека важи и за друге области, и за све епархије, да
никакав од најбогољубазнијих епископа не заузимље другу епархију, која није
била одавна и од самога почетка под његовом или његових предшественика руком; а
ако је који заузео другу епархију и насилно је себи присвојио, нека је поврати,
да се не вријеђају правила отаца, да се под изликом свештене службе не
поткрађује гордост свјетске власти, и да нерасудно не изгубимо по мало ону
слободу, коју нам је даровао својом крвљу Господ наш Исус Христос, ослободилац
свију људи. Према томе, овај свети и васељенски сабор установљује, да свакој
појединој епархији очувана буду чиста и неповређена права, која од самог
почетка и одавна ужива, сходно обичају од стране утврђеноме. Ради свога обезбјеђења
пак сваки митрополит има право узети пријепис овога, што је закључено. А ако ко
предложи какву установу, која војује против овога, што је одређено, сав свети и
васељенски сабор наређује, да такова установа без сваке ваљаности буде.
уторак, 26. јул 2011.
Грчки протекторат у Србији или препорођена Српска Црква (ИПЦ)?
Greek protectorate in Serbia or the regenerated Serbian Church (TOC)? (English)
Јеромонах Акакије
Јеромонах Акакије
Свашта
се тврди и пише ових дана. Србе као и увек прати неслога. Неки Срби, авај, тврде да су Грчки старокалендарци направили
неку нову "српску цркву" која нема везе са Светосавском Српском
Црквом јер је она, замислите УГАШЕНА падом српске јерархије у јерес
екуменизма. Та новоформирана „српска
црква“ фактички и не постоји јер у званичним документима светог Синода Грчке
ИПЦ Србија је уписана као црквена административна област Грчког егзархата Западне
и Источне Европе. Апологете Србије као неуобличеног грчког протектората тврде
да смо ми клирици и верници у апсолутној зависности од Грчких епископа пошто
немамо никаквих додирних тачака са историјском Српском помесном Светосавском
Црквом. На такав начин се врши саблажњавање и застрашивање верног народа и из
тога се јасно види колико је за Србију штетно досадашње, за нас привремено,
епископовање над Србијом Грчких епископа.
среда, 20. јул 2011.
КАНОНСКИ ИЛИ НЕКАНОНСКИ?
CANONICAL or NOT? (English Version)
Услед актуелних црквених дешавања која се тичу дугогодишњег неразумевања Грчке ИПЦ у односу на потребе Српске ИПЦ, у вези њеног препорода, као и са друге стране, разумевања Руске ИПЦ и њене спремности да безусловно помогне Српској ИПЦ постоје опречне реакције како у Србији тако и у иностранству. Неки у овим дешавањима виде нарушавање канона, а неки апсолутну легитимност поступка Српских клирика, монаштва и верног народа који као друга засебна помесна Црква, тј. Српска Црква у односу на Грчку ИПЦ имају право на самоопредељење. У пар редака, редакција блога СрбинИП изнеће свој став по овом питању:
Услед актуелних црквених дешавања која се тичу дугогодишњег неразумевања Грчке ИПЦ у односу на потребе Српске ИПЦ, у вези њеног препорода, као и са друге стране, разумевања Руске ИПЦ и њене спремности да безусловно помогне Српској ИПЦ постоје опречне реакције како у Србији тако и у иностранству. Неки у овим дешавањима виде нарушавање канона, а неки апсолутну легитимност поступка Српских клирика, монаштва и верног народа који као друга засебна помесна Црква, тј. Српска Црква у односу на Грчку ИПЦ имају право на самоопредељење. У пар редака, редакција блога СрбинИП изнеће свој став по овом питању:
уторак, 12. јул 2011.
Реакције на актуелна црквена збивања: Портал-Credo
Протојереј Алексеј Лебедев
Да ли је
Рус Србину брат заувек?
Међународно
деловање руских Истински Православних Цркава (које се налазе изван јурисдикције
Московске патријаршије) обично је ограничено на руске парохије које постоје у
земљама расејања. Активност мисија међу обраћеницима[1] коју је
у протеклих 10 година показивала РПАЦ ту је из разумљивих разлога успорена, па
је вођство у овом погледу прешло је на Руску Истински Православну Цркву, која по
броју парохија у иностранству сада заузима прво место међу остацима и
"крхотинама" Руске Заграничне Цркве.
недеља, 10. јул 2011.
О ЈЕДИНСТВУ РУСКЕ И СРПСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (Владимир Мос)
ENGLISH VERSION AVAILABLE
ON THE UNITY OF THE RUSSIAN AND SERBIAN TOCs (Written by Vladimir Moss)
Савремена
историја почиње 19. јула / 1. августа 1914. године, на празник Светог Серафима
Саровског, када је цар Николај II увео своје царство у рат са Немачком и Аустријом
како би одбранио православну Србију која је била неправедно оптужена са
саучесништво у убиству надвојводе Фердинанда Аустријског. Цар је знао да његове
армије нису спремне за рат, те да би тај рат лако могао да доведе до револуције
и пада православног Царства. Упркос томе, определио се за узвишени и
самопожртвовани чин, потпуно стран политичком прагматизму, препустивши
Божанском Промислу да одбрани и награди његов поступак надахнут хришћанском
братском љубављу.
Готово
сто година прошло је од тог дана – век који је донео невиђени слом Православног
Хришћанства широм света. За Првим светским ратом уследила је Руска револуција
која је била праћена геноцидом над руским и српским народом у периоду од 1918.
до 1945. године, а затим су се појавиле јереси екуменизма, сергијанства и
дарвинизма које су исповедање истините вере свеле на мали остатак Истински
Православних Цркава међу којима има мало јединства, те је стога и њихов утицај
на свет који их окружује веома ограничен. Ипак, кроз свеопшту таму пробио се
зрачак светлости: могућност успостављања општења између Истински Православних
Цркава Русије и Србије.
Пријавите се на:
Постови (Atom)







