 |
| Архијерејски Синод РИПЦ са делегацијом СИПЦ, Одеса 2011. |
Делегација СИПЦ састављена од јеромонаха Акакија и чтеца Уроша Манчића посетила је редовно заседање свештеног Синода Руске ИПЦ (од 19 до 24 Јуна по грађанском календару) које се у ово време традиционално одржава у Одеси, Украјина. У недељу Свих Светих заседање је започето у одеском храму Св. Праведног Јована Кронштадског саборним саслуживањем Руских Архијереја. На заседању су били присутни сви Архијереји РИПЦ осим Владике Стефана Трентонског који је у вези питања Српске Цркве послао своје мишљење писменим путем. Такође, у заседању св. Синода узели су учешће Протопрезвитер Виктор Мелехов и чтечеви Виталије Шумило, и у својству госта, Владимир Мос. Током целог заседања св. Синода РИПЦ у просторији је била присутна и Благоухајућа, чудотворна икона Мајке Божије, копија мироточиве Монтреалске Портаитисе. У понедељак је започео радни део заседања на коме су одмах примљени представници Српске ИПЦ. Делегација СИПЦ је од Архијереја РИПЦ затражила званичан став по питању савременог црквено - канонског стања СИПЦ и евентуалне помоћи у вези њеног препорода. Детаљно је разматрана историја помесне Српске Цркве до и после сергијанског, тачније германовског отпадништва и свејереси екуменизма као и савремени положај Српске ИПЦ и проблеми везани са њеним препородом и напредком. После целодневних разговора који су се продужили и на следећи дан Св. Синод РИПЦ донео је следећу одлуку:
РУСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД
8/21. јуна 2011.
Спомен Св. Теодора Стратилата
Извод из Протокола
Архијерејског Синода РИПЦ
од 7/20. јуна 2011.
Архијерејски Синод Руске Истински Православне Цркве, саслушавши извештаје представника Српске Истински Православне Цркве јеросхимонаха Акакија (Станковића) и чтеца Уроша Манчића, после детаљног проучавања и разматрања историје помесне Српске Цркве и савременог положаја Српске ИПЦ,
закључио је следеће:
- Са отпадањем епископата официјелне Српске Цркве од Православља у сергијанство и екуменизам, услед чега је истинска Српска Црква изгубила свој канонски законити епископат, помесна Српска Црква није изгубила своју аутокефалност.
- Руска Истински-Православна Црква безусловно признаје право Српске Истински-Православне Цркве на аутокефалност, будући да Српска ИПЦ представља канонски закониту наследницу помесне Српске Цркве.
- Као што је својевремено Руска Православна Загранична Црква указала помоћ братској Истински-Православној Цркви Грчке у обнови њезиног канонског епископата, тако данас и Руска Истински-Православна Црква, схватајући тежак положај помесне Српске Цркве, спремна је да укаже братску помоћ Српској Истински-Православној Цркви, након што Српска Црква разреши административне односе са Светим Архијерејским Синодом Истински-Православне Цркве Грчке под чијом се привременом административном управом налази.
Архиепископ Омски и Сибирски ТИХОН,
Председавајући Архијерејског Синода РИПЦ
 |
| Извод из протокола заседања св. Синода РИПЦ |
EXCERPT FROM THE PROTOCOLS
OF THE HIERARCHICAL SYNOD OF RTOC, JUNE 7/20, 2011
June 8/21, 2011.
Great Martyr Theodore the General.
The Hierarchical Synod of the Russian True Orthodox Church, having listened to the reports of the representatives of the Serbian True Orthodox Church, Hieroschemamonk Acacius (Stankevich) and Reader Urosh Manchich, after a detailed study and discussion of the history of the Local Serbian Church and the contemporary situation of the Serbian TOC:
Expressed the judgement:
- With the fall of the episcopate of the Serbian Church from Orthodoxy into sergianism and ecumenism, and the loss, as a result of this, by the true Serbian Church, of its lawful and canonical episcopate, the Local Serbian Church has not lost its autocephaly.
- The Russian True Orthodox Church recognizes unconditionally the right of the Serbian True Orthodox Church to autocephaly, insofar as the Serbian TOC is the canonically lawful heir of the Local Serbian Church.
- As in its time the Russian Orthodox Church Abroad gave brotherly help to the True Orthodox Church of Greece in the re-establishment of a canonical episcopate, so now the Russian True Orthodox Church, taking into account the difficult situation of the Local Serbian Church, is ready to give brotherly help to the Serbian True Orthodox Church, after the resolution by the Serbian Church of its administrative relations with the Sacred Hierarchical Synod of the True Orthodox Church of Greece, under whose temporary administrative direction the Serbian TOC now resides.
[Signature]
Archbishop of Omsk and Siberia,
President of the Hierarchical Synod of RTOC
 |
| Заседање св. Синода РИПЦ, Одеса,месец јун, 2011. |
19 коментара:
Mихаил-Миша Станковић: Историјка одлука Руске ИПЦ у односу на Србску ИПЦ.Богонадахнута одлука је наставак многововековне сарадње две Истински Православне Помесне Цркве: У Русији и Србији.Позивам све свештенослаужитеље,монахе и монахиње,као и вернике СРБСКЕ ИПЦ да заблагодаримо Св.Сави Србском,Св.Методију и Кирилу,Пресветој Богородици што услишаше молитве наше,и помогоше нам пред Св.Тројицом-да уваже потребу СРБСКЕ ИПЦ,за самосталност (аутокефалност),као и општење две Помесне ИП ЦРКВЕ.Уз наду да ће и Грчка ИПЦ прихватити општење са ИПЦ Русије и Србије.Господе буди с нама.
Помаже Бог!
Ситуација је крајње драматична, народски речено биће "повуци-потегни"! Ми смо на потезу, и најправедније је да о својој "судбини" сами одлучујемо!Грци нас неће тако лако пустити, али сматрам да не треба да се обазиремо на њихове ставове (који ће највероватније бити негативни,по питању "одласка од њих"), већ треба да истрајемо.
Молимо се Господу сви, да Господ уреди да све изађе на добро и да се добро заврши!
Спаси и помилуј Господе!
Ti Rusi su bili i prije 10 godina nama pod nosom,pa smo opet trazili GIPC! Bolje receno,nisam dobio mitru od Grka,.....ma idem ja tamo kod onih koji ce mi dati,bez ikakvih pitanja.....i jos kad tu CTEC Mos posreduje.....pa to je ono pravo!
Toje bruka i sramota!
Неразумем шта написа анонимна особа? Знамо сви да се код Руса тек од недавно све искристалисало као и то да смо ми ИПХ Србије одувек хтели са браћом Русима, Грчка опција је била нужда јер су Руси тада били са Кипријаном. Па онда сва она превирања са Лавром и Мит. Виталијем... Требало је сачекати сво ово време и сада када је јасно треба бити коначно са Русима као што смо сви од почетка желели. Многи су осуђивали о. Акакија што је Србе одвео Грцима... Наравно било би добро да сви будемо заједно али ако самодовољни Грци то неће онда шта да се ради... Неразумем и коментар око чтеца Владимира Моса? Шта са њим није у реду? Па он је у односу на Грке и њихове расколе и маневре из синода у синод сунце на спрам месеца. Узгред, епитет митрофили лепљен је баш флоринским епископима од којих је већина напустила Матеја и прешла Флоринцу надајући се да ће постати епископи. Потом су тражили епископство од неких украјинаца па најзад га добише од РЗЦ на свима знани начин. Потом су уследиле серије раскола, а у једном од тих раскола рукоположен је Калиопије и његово духовно чедо Калиник... Шта рећи? ГОХ? - ох!
Ja koliko znam mi smo po omoforom njegove svetosti arhiepiskopa g. Kalinika! Ti Rusi da ispravno rade ne bi smjeli ni da prime bilo kog klirika bez gramate,ako i koliko vjeruju u istinitost GOH-a!
Traze opstenje i zajednicu,a sad ce da uzimaju pastvu bez blagoslova nadleznog episkopa. Ako su ikoliko u istini,onda to nece uraditi!
To se vidi iz vasione da su tu samo licni interesi,i oni koji to podrzavaju,a malo ih je HVALA BOGU,slijepo vjeruju onima koji ih vode! To je ruglo cijelog istinskog pravoslavlja u Srbiji! S R A M O T A!!!
Колико је познато ми Срби истински православни смо чланови Српске Цркве и живимо на канонској територији јурисдикције Српске Цркве, а по нужди се налазимо под ПРИВРЕМЕНИМ архијерејским омофором ГОХа. Руси нас сматрају за Српску Цркву и српске вернике и клирике и хоће да нам помогну као што су некада помогли и самом ГОХу, ништа нас неусловљавајући и ничим нас необавезујући насупрот ГОХа који нас србе у Србији сматра својима, тј. овиснима о Грчку Цркву уз то нам ни у перспективи не нуде никакву конкретну помоћ за препород Српске Цркве. Свако нормалан види велику разлику између руске словенске ширине и истинског пријатељства и грчке ускогрудости и неоснованих и неканонских претензија на територију Српске Цркве. Ми срби смо то вековима у назад не једном осетили и то се данас на очиглед свих опет дешава. Срамота је да неко у целој овој причи, тачније агонији са Грцима држи њима страну на уштрб Српске Цркве и Светосавља...
Pa sta mislis,da ko god dodje od srba u GOH,i predstavi se da predstavlja SIPC,da oni odmah treba da ga rukopoloze ili sta jos vise hirotonisu! To mora da se dokaze djelima,kako i sam Gospod govori i dokazije,a ne necijim praznim rijecima!
Da su ti Rusi toliko dobri i ispravni i svojim djelima pokaziju to.......Ova dva episkopa iz HOSN-e,ne bih dosli u nas sinod - GOH,nego bi prisli,kako ti kazes- braci Rusima.
Dobro su vam nasi casni oci odgovorili,smo to treba sjesti i protumaciti: Kad se budete uozbiljili i budete naucili kako treba da se ponasate i da postujete one koje je sam Gospod izabrao,onda ce van se dati vlast,tj.ono sto trazite.
A ne prikazivati se vjernima kao SVETI SAVA,a iza toga stavljati licni interes i preko noci postati episkop.To i slijepci vide......!
L I C E M J E R I!!!
Није јасно коме се обраћаш и кога заступаш брате добри. Не сећам се добро али ме подсети како су то грци добили помоћ од РЗЦ... Зар су их руси познавали? Да су их познавали не би их НИКАДА рукоположил. Владика чикашки Серафим се покајао што их је рукоположио јер су после тога толико тога брљали и умножавали међусобне поделе да је све заболела глава. Хокновци су пришли ГОХу из простог разлога јер је ХОКНа у основи грчка америчка заједница и логично је да се одлуче за грчку канонску цркву, а за нас Србе је логично да будемо са словенима, тј. канонском Руском Црквом јер смо и сами словени. Ту нема неке посебне мудрости.
Интересно, что о. Акакий, который теперь обращается в РИПЦ, в свое время способствовал возникновению тех обстоятельств, которые ныне препятствуют установлению общения между РИПЦ и хризостомовцами. Дело было так. Три сербских афонита - Серафим, Даниил и Акакий - перешли к ИПХ и были в Эсфигмену приняты в общение через миропомазание. Спустя некоторое время, в течение коего они участвовали в таинствах, на Афон прибыл болгарский хризостомовский иеромонах Иоанн Василевский. Он объяснил сербам, что их обливательное крещение недействительно. Тогда монахи обратились в хризостомовский синод с прошением о повторном крещении. В синоде их прошение вызвало большие дебаты. Архиепископ и большинство архиереев были против того, чтобы крестить уже принятых и причащавшихся христиан. Но митр.Каллиник Ахайский (их нынешний архиепископ), с его матфеевским бэкграундом, вызвался их покрестить и настоял на этом в синоде. Покрестил. Но вскоре после этого новокрещеные монахи вспомнили, что наставивший их на путь истинный о. Иоанн сам был когда-то принят от новостильников через миро. Тогда они заявили ему, что он, значится, и сам некрещеный, и они не могут иметь общение с ним и другими, принятыми подобным образом. Заявили они об этом также и в синод. Вышло большое смущение. В синоде не знали, что делать. Вызвали означенного о. Иоанна, который тоже настаивал на необходимости перекрещения всех ранее принятых (он хотел выдвинуть кандидата во вторые священники для своего прихода, но у того были канонические препятствия). В результате, усилиями того же Каллиника Ахайского, решение о перекрещивании задним числом всех ранее присоединившихся через миро обливанцев было принято. А самому о. Иоанну сказали: "Совсем ты нас, отец, запутал. Ты вот сам скажи, считать нам теперь тебя попом или не считать?" -- "Лучше бы, конечно, Ваши Преосвященства, считать",- ответил он. Как он мне сам говорил, в отношении него было принято особое синодальное решение, чтобы считать его крещеным.
Ну, а потом, как известно, хризостомовцы отказали РИПЦ в общении именно из-за неперекрещивания обливанцев.
А теперь о. Акакий ищет хиротонии в РИПЦ.
Вот оно как вышло-то.
Исправка у вези коментара Nectariusa: отац Акакије са још двојицом српских монаха није примљен у окриље ГИПЦ миропомазањем него само покајањем у Светогоском зилотском манастиру Есфигмен чији је игуман тада био старец схиархимандрит о. Јефтимије.
В 1989 году наш Гильфордский приход св. Архангела Михаила был под омофором Арх. Хризостома (Киусиса). У нас не было священника. Тогда известный миссионер Русской Зарубежной Церкви о. Алексей Ёнг (Young) попросил стать нашим священником. Мы конечно очень хотели этого. Но Арх. Хризостом сказал, что он должен быть принять через крещение (он, как и его учитель, был принят в РЗЦ из католицизма через миропомазание). О. Алексей лично не был против этого, но он сказал: "я не могу принять этого условия, потому что я священник 20 лет стажа, и если я крещусь, сотни и сотни моих духовных чад, которых я крестил и венчал, будет смущены." Итак он потерял место в ГИПЦ, и мы потеряли известного англоязычного священника. Такие реузультаты безмерной строгости греческой практики акривии!
Помаже Бог. Сматрам да је цела расправа отишла ван свог контекста. Колико је мони познато канонско право Руси немају основа да се мешају у унутрашње ствари ГИПЦ. То потврђујем следећим канонима:
1. О том да не треба постављати епископа без сагласности митрополита:
Епископи да не простиру своју власт преко своје дијецезе на туђе цркве, те да не заметају цркава;него по правилима александријски епископ нека управља оним само црквама које су у Египту;источни епископи нека воде старање о Истоку, уз очување повластица , признатих никејским правилима антиохијској цркви;епископи азијске дијцезе нека воде старање само у Азији;епископи понтијски само у Понту;тракијски ће управљати само у Тракији. Ако нису позвани епископи нека не прелази границе своје дијацезе ради рукополагања или ради другог каквог посла, који се црквене управе тиче. Кад се очува у пуноћи изложено правило о дијецезама, јасно је да ће као што је установљено у Никеји, свима пословима поједине епархије управљати дотични епархијски сабор. А оне цркве које су међу варварским народима, имаће се управљати по отачаском обичају који се до сада чувао. Правило 2, Другог васељенског сабора. На ову тему са истим закључком говоре и канони:8, Трећег васељенског сабора;9, 17 и 28 канон Четвртог васељенског сабора;20 и 36 канон Шестог васељенског сабора;34 и 35 Апостолски канон;9, 16, 18, 19, 20 и 23 канон Антиохијског поменсног; 40 канон Лаодикијскг помесног сабора; 11, 13, 18, 26, 34, 73, 76, 95, 98 и 120 канон Картагинског помесног сабора; 3 канон помесног Сардичког сабора; 14 канон Прводругог сабора. Навео сам остале каноне нумерички због дужине текста. Поента је да Руси немају никакво право мешања. Е сад стављати словенску сродност изнад канонског устројства није православно јер у Христу нема ни Јудеја ни Јелина (Кол. 3, 11). А што се тиче Грка ми ипак њима дугујемо много више него Русима што историја потврђује, друга је ствар што ученик хоће да буде већи од учитеља.
КО ДЕЛУЈЕ КАНОНСКИ, А КО НЕ?
"Ако нису позвани епископи нека не прелази границе своје дијацезе ради рукополагања или ради другог каквог посла, који се црквене управе тиче."
У ових пар речи изложен је цео проблем који је настао са Грцима, а који Руси хоће да исправе. Грчка ИПЦ је првобитно била ПОЗВАНА да ПОМОГНЕ Српској сестринској Цркви која је услед сергијанизма и јереси екуменизма остала без епископа. Та помоћ је затражена од стране неколицине Срба предвођених о. Акакијем. Та помоћ је била схваћена у јасном контексту рукоположења свештенства и давања неопходних ствари за колико толику нормализацију црквеног живота Српских истинских православних хришћана. Та помоћ никако није подразумевала да ће Грчка ИПЦ злоупотребивши тако лоше околности у дијацези Српске Цркве посегнути да безаконо и неканонски заузме власт над туђом дијацезом - у овом случају Српском Црквом. Иако ово није усамљени случај у црквеној историји Грчке и Српске Цркве (шта више Грци су користили сваку прилику па чак и несрећу Турске вековне окупације да би потчинили себи друге Помесне Цркве) Грци су могли само донекле деловати на тој територији и то под условом да су ПОЗВАНИ, и у том деловању морали су (обавезани су каноном о упражњеној удови епархији) у неко скорије време помоћи "у пуноћи", тј. дати србима Српског епископа. То се нажалост није ни после 15 година десило, а њивова власт над туђом дијацезом из дана у дан расте и пушта корене чак и међу неким неупућеним србима. Срби свесни таквог обрта околности и грчких скривених намера у којима се препознају хегемонистичке претензије, нису имали излаз све док није постало јасно да постоји још једна канонска Истинска Православна Црква - РИПЦ. Грци су мислили да могу опуштено наметати све што им падне на памет јер Срби фактички нису имали куд. Сада је јасно да Срби као Помесна Црква и вековно аутокефална дијацеза имају власт и право на самоопредељење, тј. да могу да бирају од кога ће затражити помоћ. Атинска Архиепископија (ГИПЦ нема права Цариграда) нема никаквог канонског права да се меша у послове Српске помесне Цркве. Неки тврде да су Срби везани за Грке због свештеничких хиротонија али таква тврдња је заиста застрашујућа и поражавајућа јер ако се тако постављају ствари онда значи да су сумње у вези Грчких тајних планова оправдане. То значи да Грци нису искрено помагали браћу у невољи и сестринску цркву у невољи него су помажући, тј. рукополажући свештенике имали намеру да на такав начин себи без икаквог канонског права присвоје туђу дијацезу.
Насупрот Грцима Руси поступају потпуно у сагласности са канонима не улазећи без позива у туђу дијацезу него су спремни само да јој пруже братску помоћ у хиротонији канонског епископа србина за потребе Српске Цркве баш као што су то некада учинили и самим Грцима, безусловно и без претензија да на основу тих хиротонија имају право да себи потчине грке и да грци вечно пребивају у грчу комплекса "Мајке Цркве". Не, Руси и тада као и сада потпуно поштују каноне и показују задивљујућу братску нелицемерну љубав својој браћи у невољи (као и много пута раније током историје) без тајних хегемонистичких планова и користољубва.
Захваљујемо анонимној особи што је навела каноне који потврђују неканонске позиције грка на српској територији.
Без жеље да улазим у анализу актера целе приче, осим што сам навео каноне који су пројава воље Духа Светог и важиће до краја света, сматрам да Српска црква ипак нема чисту ситуацију. Знамо да је цар Душан силом војне власти, која је довела до отимања делова Ромејске земље, установио Пећку патријаршију. Веома је важно да знамо њено право име ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА. У турско време 1557. год. није обновљена Пећка патријаршија, него је de facto установљена као правно тело и као фискална јединица у Отоманском царству. Српска црква је патријаршија тек од 1920. год. и то почасна. У званичној СПЦ људи би желели да буду православни а не екуменисти и пацифисти, тако да ми национални моменат, из моје перспективе уопште није јасан. Да Срби не прођу као Копти који су се због опонирања Грцима нашли у јереси. Ипак је Господ Исус Христос изнад и св. Саве и св. Кирила Александријског. Иако се, као пто је јасно не слажем са етнофилетизмом, сматрам да СИПЦ треба да добије епископа Србина да би се појачао отопр према екуменизму.
Грчка Црква у контексту текуће ситуације, тј. Истинског Православља као главног и јединственог прејемника истинске Цркве Христове, није сасвим искристалисана као ни Српска Црква. Грци су пре само четири деценије добили свој сопствени канонски епископат од Руса. Дестабилизација, услед многобројних раскола, кршења канона, и постојања мноштва Синода, учинила је то да они не могу бити неприкосновени ауторотет у контексту кога се неко може позивати на каноне, тј. да се они црквено намећу свима као беспрекорни ауторитет. Чињеница је и то, да су се они последњих деценија стабилизовали и, може се рећи уозбиљили али како је то некада Руска Загранична Црква рекла, Грчки старокалендарци се нису ујединили, остали су подељени, нарочито оне групе које се држе индентичног исповедања вери и поседују канонско апостолско прејемство. Све ово представља доста озбиљну оптужбу и водећем старокалендарском Синоду некада под председавањем блажене успомене Архиепископа Хризостома, а сада Калиника. Баш због таквих околности Грци и њихове апологете требали би са више разумевања и смирења да се опходе и са осталим помесним Црквама које мање више такође, као и сами Грци, узрастају. РИПЦ је у многоме јаснија, тј. бистрија, нарочито у свом историјском узрастању, а како се у последње време показује и у озбиљности схватања тренутне тешке ситуације и на основу тога прилагођавања црквеног деловања како у својем унутрашњем уређењу, тако и у чврстој спољашњој црквеној позицији. У целој овој ситуацији ко је овде заиста заслужио етикету етнофилетизма? Зар Срби који природно неће штетну и неканонску управу туђих епископа на својој територији или грци својим непоколебивим хегемонизмом и сновима о обнови Велике Ромеје? А Руси, е њима је тешко сада налепити ту етикету иако би то многи желели. Позиције свих су јасне и сада треба само сачекати и видети како ће се све ово завршити. Суштина проблема остаје на грчкој страни и тај проблем они морају да реше.
Многи приврженици грчког ГОХа који оптужују РИПЦ за којешта, па и то да се држи јереси митрополита Антонија Храповицког иако то није истини и РИПЦ се неколико пута оградила од "догмата" о Искупљењу, не спомињу проблем Романидиса у редовима грчког ГОХ клира, како вишег, тако и нижег. Јереси новокалендарца Романидиса су безбројне и он у званичној СПЦ ужива велики углед попут другог новокалендарског јеретика Зизјуласа. Зашто нико од ГОХољубаца то не спомиње? Чак и сам архиепископ Калиник од овога није имун јер га је сасвим недавно у јавној проповеди назвао "корифејем (врхом) теолога"(!?!). Друго, ако оптужују митрополита Антонија Храповицког за јерес које се сада наводно придржава РИПЦ онда то изгледа као сечење гране на којој седи сам ГОХ, тј. митрополит Антоније је оснивач РЗЦ и њен најугледнији јерарх, а ГОХ је баш од те антонијевске РЗЦ примио апостолско прејемство! Чудно, зар не? Надамо се да ће се на овом блогу покренути питање Романидисових јереси. Уважени господин Владимир Мос је доста проучавао ову тематику и написао нека веома важна истраживања на ову тему па, зашто неби неко то превео са енглеског на грчки. Узгред, HOCNAвски свештеници из Торонта који су се недавно придружили ГОХу такође су приврженици Романидисевог јеретичког учења од кога HOCNA врви. Толико, остајте с'Богом!
Ваш брат Стратоник Никифоровић
При самом сусрету руских епископа са грцима у Атини дошло до првих малих варница. Наиме, између радних састанака грчке владике су водиле руске на разна позната и интересантна места поклоничког и туристичког карактера. Између осталог одвели су их у један древни, али новокалендарски, манастир. Монахиње тог манастира симпатишу старокалендарце па су важне госте дочекале као и своје новокалендарске владике, уз звона, шпалир монахиња и уз Отворена Царска врата на иконостасу. Цела делегација је ушла у храм и кренула ка часној трпези (новокалендарској). Руске владике су се збуниле и рекле да они не намеравају да се поклоне новокалендарској часној трпези. Грци су то схватили као увреду и срамоту пред њиховим новокалендарским пријатељима. Тако је искрсла та прва варница. Наравно, руске владике тај догађај није саблазнио. Они су се држали свога става, а грцима дају за право да чине такве икономије. То је то поштовање друге помесне цркве и њених ставова и обичаја. А, да су руси којим случајем урадили тако нешто што се например, грцима не свиђа одмах би се подигла велика прашина како су они екуменисти и сувише толерантни према јеретицима, итд.
Pomaze Bog. Nije sidurno da cete objaviti moj komentar jer skoro nikad ne objavljujete, verovatno zato sto moji komentari nisu podobni al nije bitno, Gospod zna i kad tad sve ce izaci na videlo. Ovog puta zelim da vam skrenem paznju da je o, Akakije kod mojih brace i sestara u Hristu sam izjavio da je primljen trokratnim pogruzenjem u GOH jer kako je sam rekao, znao je da njegova majka ne govori istinu tvrdeci da je trokratno pogruzen u SC. Sad odjednom druga prica bas interesantno, Gospod nek je na pomoci svima nama!
Пошто сте анонимни тачно не знамо који ваши коментари нису објабљени али морамо нагласити да се коментари клеветничког садржаја необјављују.Што се тиче вашег запажања по питању о. Акакија и начина на који је примљен из Светског православља у Истинско Православље, нисте у праву. Примљен је покајањем, чак и без миропомазања, а тек накнадно на инсистирање њега и осталих монаха срба покренуто је у Синоду Грчке ИПЦ питање да се крсте и миропомажу. Тако да су каснији и крштену, што сте у праву. АЛИ примљени су покајањем и то је чињеница!
Постави коментар