уторак, 13. октобар 2009.

АКТУЕЛНОСТИ


ОБАВЕШТЕЊЕ О НОВОМ ТОКУ ДОГАЂАЈА ПОВОДОМ ПРОЦЕСА СТУПАЊА У ОПШТЕЊЕ ГРЧКЕ И РУСКЕ ИПЦ (Истински Православне Цркве)
Од нашег објављивања извештаја о коначним одлукама са сусрета Грчких и Руских епископа, поводу успостављања општења међу тим двема Црквама, прошло је нешто више од две недеље. Информација коју смо тада објавили било је недвосмислен закључак састанка Грчких и Руских Архијереја. 

Тек по одласку из Грчке до нас су стигле вести да је Грчка страна прекинула процес ступања у општење због противљења митрополита Калиника Коринтског. 

Као главни проблем преставља се начин примања екумениста - старокалендараца, екумениста – новокалендараца и сергијанаца у Истинско Православље. 

Руска Истински Православна Црква по том питању примењује икономију – примање наведених јеретика кроз покајање. Док се Грчка ИПЦ држи праксе акривије – примања кроз миропомазање. Примање неправилно крштених особа (обливањем или кропљењем) такође потпада под расуђивање Сабора епископа неке помесне Цркве. Примати их икономијом, без поновног крштења или примати их акривиски, уз поновно крштење. Грчка и Руска Црква се разликују и по том питању. Руска користи икономију, а Грчка акривију.

Такве праксе се држала дореволуционарна Руска Црква, а кроз целу своју историју држале су је и Руска Загранична Црква као и Руска Катакомбна Црква. Како се зна из Црквене историје разне помесне Цркве су имале различите међусобно опречне одлуке, нарочито по питањима начина примања разних јеретика у крило Цркве. Такве разлике нису сметале вековном јединству породице Православних Патријаршија и других помесних Цркава. 

Зато је несхватљиво да се због овог питања доводи под знак питања цео процес ступања у општење ових двеју помесних Цркава. 

Иако до нас није дошао ни један писани документ или званично обавештење о овим вестима, осећамо се дужним да обавестимо наше вернике и читаоце о актуелним дешавањима по овом питању.  

Уз ово наше дужно објашњење објављујемо и писмо упућено Светом Синоду Грчке Истински Православне Цркве од стране нашег јеромонаха Акакија, поводом вести о прекидања процеса ступања у општење између Грчке и Руске ИПЦ.


Предлажемо вашој пажњи текст епископа Григорија (Грабеа) АКРИВИЈА И ИКОНОМИЈА 

+  +  +
ПИСМО ЈЕРОМОНАХА АКАКИЈА

Светом Синоду Грчке Истински Православне Цркве
26. септембар / 9. октобар 2009.
Драги у Господу оци и Архијереји Цркве ИПХ Грчке благословите,


После толико времена наде и молитава да дође до јединства, тј. успостављања општења међу Грчком и Руском Црквом и велике радости када је тај историјски и Богоугодан тренутак био на домаку реализације, сазнајемо са неверицом да сте тај процес напрасно прекинули. 

Ја недостојни од самог почетка пратим тај процес и садејствујем у његовој реализацији. Сви знамо да од давнина различите помесне Цркве имају различите ставове по неким питањима, а нарочито су се ти ставови разликовали по питању коришћења икономије или акривије при примању јеретика у крило Цркве. 

Руска Црква се већ вековима придржавала икономије по питању примања у Цркву протестаната и римокатолика. Оно што је за нас најинтересантније Руска Загранична Црква од које сте и Ви добили Апостолско Прејемство се такође држала принципа икономије по том питању. Ако Ви сматрате да је примењивање икономије од стране Сабора епископа једне помесне Цркве суштинска грешка због које Ви са њима не можете ступити у општење и самим тим ту Цркву сматрате неканонском, из тога произилази да је и Црква која је Вама предала Апостолско Прејемство такође неканонаска. 

Није ми јасно да један архијереј упорствује у свом противљењу против јединства у Христу са јединоверном браћом и да велика већина Сабора епископа уступа пред његовим притисцима који нису аргументовани нити поткрепљени никаквим ваљаним доказима који би оспорили наведени процес сједињења двеју Цркава.

Паства по целом свету вапије за јединством Истински Православних и Ви на себе, возљубљени оци, овим чином прекидања процеса успостављања општења, преузимате на себе велику одговорност.

Као клирик Српске Истински Православне Цркве у моје име и у име оних који ме моле да Вам се овим писмом обратим, преклињем вас да тај жељени и Богоугодни процес не прекидате. Мислим да би био велики грех пред Богом да се јединство са јединоверном браћом (нама Србима и са јединокрвном словенском браћом) одбија без ваљаних разлога. Нека основно мерило за успостављање општења буде барем онолико колико је било онда када је Грчка Црква од Руске Заграничне Цркве примили Апостолско прејемство.

Смирено Вас молимо да при даљем разматрању овог питања уврстите и наш глас као велики вапијући глас ЗА у Христу успостављање општења између Грчке и Руске Цркве.


Јеромонах Акакије
ENGLISH TRANSLATION
Letter to the Holy Synod
Dear in Christ Fathers and hierarchs of The True Orthodox Church of Greece,
Bless!
After a long period of prayer and hoping for the achievement of unity, that is, communion in sacraments between the True Orthodox Churches of Greece and Russia, when with joy we saw that the historic and God-pleasing moment was at hand, we learned that the process had suddenly been stopped.
I the unworthy have been following the process from the beginning, and have taken part in its implementation. We all know that from ancient times different local Churches have adopted different positions on some questions, and in particular, there have been numerous differences with regard to the use of oikonomia and akriveia when heretics were accepted into True Church.
The Russian Church has used oikonomia for centuries in accepting Catholics and Protestants.
The most important fact for us is that the Russian Church Abroad, from which You received your Apostolic Succession, also held the principle of oikonomia in this matter. If You consider the use of oikonomia by the Synod of bishops of one local Church to be a fundamental mistake which prevents You from entering into communion with it, then You must correspondingly consider that Church to be uncanonical as well, which leads to the conclusion that the Russian Church Church that gave You Apostolic Succession was non-canonical too.
I do not understand why one hierarch persists in opposing unity in Christ with his brothers of the same faith and that a large part of Synod of bishops wavers under his pressure, which is neither well-founded nor provides any reason for stopping the process of the communion of the two Churches.
The faithful around the world are crying out for the unity of the True Orthodox, and You, beloved Fathers, by stopping the process of the establishment of communion, must accept a large part of the responsibility for that.
As a clergyman of Serbian True Orthodox Church, in my name and in the name of those who are asking me to address You with this letter, I beseech You not to stop this much-desired and God-pleasing process. It is my opinion that it would not be God-pleasing if unity with brothers of the same faith (and of the same Slavic blood for us Serbians) should be rejected without good reason. Let the basic measure for the establishment of communion be at least the same as it was when the Greek Church received her Apostolic Succession from the Russian Church Abroad.
We calmly beg You, in Your further discussions of this matter, to include our voice, as a vast cry in favour of the establishment of the communion in Christ of the Greek and Russian Churches.

Hieromonk Akakije





68 коментара:

Огњен НС је рекао...

Невероватно, ако је истина да се због једног епископа који нема никакве аргументе, прекида процес сједињења.... Онда то сједињење, изгледа, није Богу Угодно

РЕСАВСКИ МИСИОНАР је рекао...

Искрено се надам да то није и дефинитиван крај преговора. Писмо које је јеро схи монах Акакије, духовни отац из пепела рођене СИПЦ, послао браћи у Христу и нашој дојиљи у дане када је Српска црква у положају да нема своје епископе него се напаја Светим Тајнама омофором грчке ИПЦ, је више него једноставна Истина. Чекамо дан који је званично заказан и није отказан, дан имендана најблаженијег архиепископа Хризостома. Верујем да после тог датума више ништа неће бити исто! И да ће се Српска ИПЦ радовати заједно са сабором ИПЦ у целом свету.Ми чекамо успостављање општења са РИПЦ. Нека то буде почетак, који ће као искра запалити упостављање општења са свом браћом која имају добра исповедања а ипак нису сједињени у ефхаристијску заједницу. Недостојни раб Божији, свештеник Стефан.

serbiantrueorthodox је рекао...

Оче Стефане благословите,
Ташко да је ико разуман могао поверовати у то да ће тај велики и историјски догађај проћи без искушења и препрека. То је нормало за такве важне моменте историје Цркве. Митрополит Калиник има свој став. Можда га још неко у том ставу подржава, али већина Грчких епископа на челу са Архиепископом Хризостомом јесу за сједињење и то је чињеница. Мислимо да би Саборни разум, Саборна одлука требали у преовладају личне ставове. Тако су одувек Црква и Сабор епикопа функционисали.
Ако Грчки архијереји буду истрајали у таквој одлуци, то ће бити заиста необјашњиво. Лепо је о. Акакије упоредио садашњу практику примања РИПЦ и практику примања РЗЦ, а Грчки архијереји имају Апостолско прејемство од саме те РЗЦ. Остаје да се молимо Богу да за јединство светих Божијих Цркава. Истинском Православљу је више него икада потребно јединство, а јединство је и свети аманет свима нама од самога Христа. Како ће нас свет препознати као ученике Његове ако смо једноверни,а разједињени.

Исто исповедање вере, исто Апостолско прејемство, а разједињени?
Господе помилуј и спаси нас!

Natalija је рекао...

Pomaze Bog.Kad citav ove komentare i place mi se a i vikala bih na sav glas da probudim sve usnule vernile, monahe, klir.Mnogo brzo se zaboravlja gde smo i zasto smo u GOHU a ne negde drugo.Kao prvo tacno je da vladike imaju rukopolozenja od RZC, ali ona kao takva vise ne postoji, bas zbog tih takozvanih ikonomija od strane Tihona i njegovih vladika i jeretickog ucenja da se spasenje roda ljudskog desilo u Detsimaniji a ne dobrovoljnim raspecem na krstu Gospoda naseg Isusa Hrista. Dakle umesto da dizete hajku na sinod i vladike koje zele ujedinjenje ali u ISTINI a ne po svaku cenu, treba i o.Akakije i svi ostali da traze od Tihona i njegovih "vladika" ga se krste i svi koji su primljeni bez krstenja, jer koliko ja znam o.Akakije nikome nije davao ikonomiju nego je krstavao cve koji su hteli u GOH, cak je i u inostranstvo putovao da bi krstio vernike koji su bili ili prskani ili oblivani u SC govoreci da nisu krsteni sto i jeste apsolutno istina. Znaci takva ikonomija ne postoji, nego da se krste i pokajnicki javno distanciraju od jeretickog ispovedanja vere. Sve najbolje od Gospoda!

Natalija је рекао...

Jedino sto vam zelim reci svima to je da razmislite da li zelite ujedinjenje po svaku cenu ili ujedinjenje u ISTINI?A sto se ikonomile tice, onda ja zelim da mi o.Akakije odgovori gde mu je bila ikonomiga kad je krstavao mirjane po Srbiji, Bosni i inostranstvu? Drugo da mi odgovori da li je ucenje da se spasenje roda ljudskog desilo u Getsimaniji a ne dobrovoljnim raspecem na krstu Gospoda naseg Isusa Hrista jereticko ili pravoslavno.
Sve najbolje od Gospoda!

Jovan је рекао...

Draga braćo moja u Hristu!
Lepo je što želite da se Reč Božija nadaleko čuje, i da se molitveno jedinstvo ostvari među svima onima koji se osećaju istinski pravoslavnima, ALI...
Da li mislite da je vladika Kalinik zaista bez IKAKVOG argumenta odbio takvo jedno ujedinjenje? I da čitav Sabor episkopa može tek tako da zapadne pod uticaj jednoga koji je protiv, kad svi imaju slobodnu volju glasanja?
Prvo da pođemo od onoga o čemu je već ovde bilo reči, a to je ta ikonomija primanja u krilo jedne crkve koja se deklariše kao istinski pravoslavna. Naravno da nije tačno da je u okviru RZC bilo nekada u vreme mitropolita Filareta primanje vernika iz drugih konfesija i iz Moskovske patrijaršije SAMO pokajanjem. To je nonsens!Zar bi takav ispovednik i propovednik Pravoslavlja primao pokajanjem vernike MP-a, na pr. kad sa njima nisu imali baš nikakvo opštenje i čak bacili anatemu na tu istu Patrijaršiju?! Ili još više, ako se uzme u obzir da je sam mitropolit Filaret ZABRANJIVAO svome kliru čak pisanu korenspodenciju sa kliricima MP-a u cilju obraćanja u istinu (što nam je o. Akakije i sam ukazao prevevši knjigu Anđeo Filadelfijske Crkve, u onom delu o o. Dimitriju Dudku).
Nadalje, gde se izgubila ona revnost i ono pošto-poto akrivijsko postupanje o. Akakija, koji je čitavu deceniju propovedao i učio da bez ispravnog krštenja nema spasenja, i da bez tog istog pravilnog krštenja NIKO NE MOŽE biti primljen ni u crkvu u Srbiji?!
Kako je sada, odjednom, došlo do takve promene, kad su svojevremeno o. Akakije i o. Danilo bili kod mitr. Kalinika onda kada je sam o. Akakije tražio da se način primanja vernika u Srbiji izvršava STROGO akrivijski, pogružavanjem i miropomazanjem, i kada je na reči mitr. Kalinika (tog istog današnjeg) koji je to prokomentarisao rečima da će biti bolje da se ipak u Srbiji napravi ikonomija, jer je jako mali broj vernika da bi se brže uvećavala pastva, o. Akakije je to kategorično ODBIO.
Međutim, za one koji isto tako imaju informaciju "iz prve ruke" direktno iz Sinoda, znaju da se Sabor Sinoda desio još dok je o. Akakije bio prisutan u Atini, i da su tada SVI episkopi, sem episkopa Fotija glasali protiv ujedinjenja.
A zašto? Onako kako vam to objašnjava o.Akakije draga braćo, to je zbog "nemanja razloga" izgleda mitr. Kalinika,koji je pri tom i nadređeni episkop našem ocu Akakiju.
Međutim, da li je to tako?
Kao prvo, miropolit je pravilno odreagovao ne želevši ovo ujedinjenje, prvenstveno stoga što se episkopi Tihonovog Sinoda NISU odrekli onog famoznog DOGMATA O ISKUPLJENJU. I da li vi mislite braćo, da je mala stvar pustiti i otvoriti vrata Crkve jednom jeretičkom ispovedanju kakvo je Dogmat o iskupljenju, bez da se trepne, unoseći time crva razdora i ne ispravnog ispovedanja vere u čistu Crkvu? O tome je bila reč na Sinodu, a onda i o primanju pre svega KLIRIKA u krilo Tihonovaca, koji se takođe primaju SAMO pokajanjem. Znači, nije ovde reč o običnim vernicima(samo), već prvenstveno o kliricima koji prelaze iz MP-a i ostalih oficijelnih patrijaršija, i koji se čak ni ne pomazuju, već se samo usmenim pokajanjem primaju ponovo u službu u istom činu i u Tihonovom Sinodu. A to je NEDOPUSTIVO!
(nastavak u idućem komentaru...)

Jovan је рекао...

Ako vi braćo mislite da MP ima apostolsko prejemstvo i da se njihova rukopolaganja vrednuju i "važe" pred Bogom, zašto su se onda nanovo morali rukopolagati i čak monašiti(!), svi klirici SPC-a koji su prelazili u GOH, uključujući i mati Efrosiniju, sa svim sestrama koje su sa njom još iz Stjenika došle, o. Averkija, o.Teoktista, i ostale?! Ako ima blagodati u zvaničnim crkvama, i ako je ikonomija toliko poželjna i opravdana, zašto je onda bilo potrebno krštavanje svih Srba u našoj Crkvi, koji su prethodno bili krštavani oblivanjem ili kropljenjem u SPC-u (što je bio i glavni "kamen spoticanja" za mnoge da priđu), i povrh svega, zašto onda toliko udaranje na sva zvona da je jedino krštenje pogruženjem ispravno i spasonosno, pa čak i vi braćo ovde, na vašem blogu držite takve tekstove, gde se izričito tvrdi, da BEZ ISPAVNOG KRŠTENJA NEMA SPSENJA? I takođe tekst o. Akakija iz 1998.godine, (tada još nije ni razmišljao o ikonomiji, a pitam se zašto danas o tome toliko propoveda, skoro kao do pre par meseci o akriviji?) gde on lepo navodi zašto je neophodno ispravno krštenje pogruženjem.
Kada vas braćo moja ljubljena, ovako slušam i pratim vaše tekstove, pomišljam da je Crkva neka igračka svetskog modnog trenda: danas je u modi ovo, sutra je u modi ono...Danas nam se drži akrivija i sve snage ulažemo u nju protiveći se SPC-u, dok, sutra već, ko zna gde ćemo biti i kako ćemo misliti...
Pa, nemojte braćo, da nas ljudi gledaju kao pajace i klovnove, da nam se smeju ekumenisti i jeretici, pokazujući na nas: - vidi, vidi, oni kažu da su kao stena, da su nepokolebljivi u svojim stavovima, a eto, kako dune vetar, oni začas menjaju mišljenja.
Pogledajte u Duhu i poznajte kuda idete, kojim se motivima i ciljevima vode vaši duhovnici, pa se Bogu pomolite da vas prosveti da spoznate Njegovu Volju, koja je u svemu nadmoćnija i mudrija od naše ljudske, i kojom će On,Svojom Promisliteljnom Mudrosti, Bog naš na nebesi, zaštititi Crkvu svoju Istinsku od kvarenja i prljanja ne ukaljanu.
I kako je to dobro primetio brat Ognjen, "To sjedinjenje, izgleda, nije Bogu ugodno"...
Praštajte i u svemu pravo stojite i držite veru svetootačku za oproštenje grehova!

Jovan је рекао...

Oče Stefane, Hristos posredi nas.
S obzirom da smo u istini i da treba da govorimo istinu, za mene bi bilo poražavajuće da moje mišljenje bude cenzurisano od strane brata i jereja. Stoga verujem da si ovaj sajt otvorio radi ISTINE, a ne radi nečeg drugog. Praštaj i blagoslovi. Tvoj brat u Hristu Jovan zubar.

serbiantrueorthodox је рекао...

Одговор сестри Наталији (1. део)
Бог ти помогао сестро Наталија.

Српска Истински Православна Црква, чија смо ми верна чеде, прво и основно неприпада никаквом ГОХ-у, него се налази под ПРИВРЕМЕНИМ архијерејским омофором сестринске Грчке Истински Православне Цркве.

Истина је да је Руска Загранична Црква претрпела велику кризу и да је у великој већини отпала од Светог Православља, али је исто тако истина да су два архијереја, члана светог Синода РЗЦ из Русије остали верни Истинском Православљу чувајући на такав начин Руско Апостолско прејемство. Од та два епископа данашња јерархија Руске Истински Православне Цркве има канонско Апостолско прејемство. Тако да ваша констатација о непостојању РЗЦ не стоји. Архиепископ Тихон није увео никакве веће икономије од оних којих се држала дореволуционарна Руска Црква и оних којих се држала Руска Загранична Црква. Напротив, он и јерархија којом он председава су увели низ заоштрења по многим питањима. Озбиљно су се обрачунали са кипријанизмом који је веома дубоко захватио саму РЗЦ. Увели су обавезну хиротесију за клирике који прилазе из светског екуменистичког православља. Као званично иповедање вере РИПЦ јасно и недвосмислено су објавили да су цркве светског екуменистичког православља отпале од Цркве Христове, итд.

Што се тиче учења које је својевремено поставио као своје размишљање митрополит Антоније Храповицки „о искупљење“, тог учење није никада уведено као учење РИПЦ. Чак шта више на овој нашој страници постављен је званичан допис у коем сам Архиепископ Тихон негира такве тврдње. Главни актери таквог учења у РИПЦ епископи Дионисије и Иринеј, као и због кипријанизма, одстрањени су са својих дужности и чека се њихово рашчињење.

Вековна пракса Цркве била је двострана: АКРИВИЈА и ИКОНОМИЈА. Разне Помесне Цркве и њихови Сабори епископа су по разним питањима различито поступали. И један и други начин црквеног деловању су канонични и исправни. Руска Црква већ много векова у назад користи по том питању икономију, као и Српска Црква и многе друге помесне Цркве. То није био азлог за нејединство досадашње породице правосланих помесних Цркава, па неби требао да буде ни данас. Инсистирање на том питању и улажење у аутономију одлука једне помесне Цркве и оспоравање Њене архијерејске власти да Духом Светим расуђује да ли ће некога примити по акривији или икономији, је у најмању руку незрело и чак противканонско дело које може озбиљно да уздрма јединство Цркве Христове.

serbiantrueorthodox је рекао...

Одговор сестри Наталији (2. део)

Ваша констатација да су Руски епископи некрштени и да реч владике стављате под знаке навода, благо је речено, скандалозна. Рецимо и да нису крштени (а јесу), и завиримо мало у Црквену историју. Неправилно крштење није нека новина. Тај проблем постоји већ стотинама година у многим помесним православним Црквама, нарочито у Српској и Руској. Ако идемо таквом логиком врло је лако могуће да су многи наши и Руски епископи били неправилно крштени, па можда и патријарси, а можда и неки светитељи. Хоћемоли рећи да је на такав начин Црква одавно престала да постоји? Наравно да не. Што се тиче самог Апостолског прејемства Грчке ИПЦ, оне је Грцима предато од стране Руских епископа 60 -70 година и на такав начин и оно може да се доведе под сумњу јер су се Руси још пре револуције неправилно крштавали обливањем (још од Петра Великог).

Српска Истински Православна Црква се нажалост затекла без свог епископства. Била је принуђена да затражи помоћ сестринске Грчке ИПЦ. На тражење о. Акакија и о. Данила Грчки архијереји су за Србију благослови акривијски начин примања. Тога се СИПЦ и данас држи. Такав став ће променити једино под условом да се једног дана сабере неколико Српских Истински Православних епископа који ће Духом Светим променити начин примања акривијом у начин примања икономијом.

Отац Акакјие је спроводио у дело и данас спроводи овај акривијски начин примања. Пре неки дан је крштен са својом породицом свештеник који прилази из СПЦ у СИПЦ, а потом је и венчан и чека се његово рукоположење. Али, отац Акакије се неслаже са нарушавањем аутономије једне помесне Цркве и ниподаштавањем њених одлука донешених Духом Светим Сабором канонских епископа. И на крају крајева логички закључује: ако је Руска Црква због тог разлога неканонична, онда се и Апостолско прејемство Грчке ИПЦ доводи под озбиљну сумњу. Што је заиста застрашујући закључак.

Свако добро од Господа сестро са жељом да будеш мудра у Господу, трезвено расуђујући о овим веома важним стварима.

Уредништво блога СИП

serbiantrueorthodox је рекао...

Одговор брату Јовану (1. део)

Помаже Бог брате Јоване.

Обострано је установљено је да ове две помесне Цркве Грчка и Руска, имају исту еклисиологију, исто исповедање вере и чак исто Апостолско прејемство. Једина разлика је пракса начина примања из јереси у крило Цркве. Ако се та пракса међу разним Помесним Црквама разликовала већ вековима у назад и таква разлика није негативно утицала на вековно јединство аутокефалних Помесних Патријаршија и Архиепископија, који аргумент онда данас постоји да се ради тог разлога неко противи јединству Цркава у истини и љубави?

Вероватно сте нисте добро упознати саисторијом и ставовима РЗЦ, по овом питању, у било ком њеном периоду, па и у оном Филаретовском. РЗЦ је од самог свог настанка примала клирике и вернике из МП само и искључиво јавним покајањем. Никада их непрекрштавајући и никада их миропомазујћи. Једноставно, при њиховом примању користила је ИКОНОМИЈУ.

Акривијско поступање о. Акакија није било „пошто –пото“, он је дејствовао по тренутно важећој одлуци Сабора епископа, под чијим Архијереским Омофором се привремено налази обудовела Српска ИПЦ, која је уједно и у сагласности са Светим Канонима. Таква пракса се у СИПЦ није променила нити је ико намерава променити. Нејасноје одакле вадите такве закључке. Иначе, вредно је поменути, да је сам о. Акакије, заједно са још двојицом Српских монаха, примљен у Грчку ИПЦ (као и многи други пре њих) 1995. САМО ЈАВНИМ ПОКАЈАЊЕМ, без миропомазања и без крштења и то у Тврђави Грчког Православља манастиру Есфигмен од стране блаженоупокојеног старца Јефимија. До тада (1995.) Грчка ИПЦ није имала изграђен став по том питању. То питање су буквално покенули Српски монаси. На њихово инсистирање Синод Грчке ИПЦ је донео одлуку да се крсте. И таква је пракса надаље примењивана и натериторији СИПЦ.


Цитирамо вас: „...kada je sam o. Akakije tražio da se način primanja vernika u Srbiji izvršava STROGO akrivijski, pogružavanjem i miropomazanjem, i kada je na reči mitr. Kalinika (tog istog današnjeg) koji je to prokomentarisao rečima da će biti bolje da se ipak u Srbiji napravi ikonomija, jer je jako mali broj vernika da bi se brže uvećavala pastva, o. Akakije je to kategorično ODBIO.“ Шта треба да значе ове добронамерне речи вл. Калиника? Значи ли то да је и он одобравао икономију као канонски принцип примања раван акривији? Шта се то променило, те он икономију дана сматра неправославном? Заиста сте изнели интересантан податак, који још више потврђује неиправност и недоследност вашег становиштва.

Друго, износите тврдњу да се заседање Синода Грчке ИПЦ на коме је потписана сагласност свих присутних о ступању у општење са РИПЦ, одиграло први дан 22. септембра, када о. Акакије још није стигао из Србије. Заседање Синода Грчке ИПЦ одиграло се 24. септембра и у Синодским просторијама је био присутан о. Акакије који је чак и позван да каже своје мишљење пред Синодом. Био је присутан када је заседање завршено и када је потврђена позитивна одлука. Тада је чак решено да се прво саслуживање одигра у суботу пред Крстовдан у катедралном храму Атинске Архијепископије св. Атанасија Великог. То је била званична, од свих радосно прихваћена, одлука заседања Синода Грчке ИПЦ. Све остало су све гласине које шири непосредно окружење митрополита Калиника.

serbiantrueorthodox је рекао...

Одговор брату Јовану (2. део)

Учења којег се погрешно држао приснопамјатни митрополит Антоније Храповицке, РИПЦ не одобрава и не исповеда га као своје догматско учење. Два епископа су се придржавала наведеног учења и кипријанизма али су позвани на суд по том питању и касније удаљени са својих епархија, а у недостатку покајања у процесу је и њихово рашчињење. Сам Архиепископ Тихон је писмено објавио званичан став РИПЦ да се она тог учења непридржава. Дакле, и тај проблем у везе „Догме о искупљењу“ реално не постоји, него је плод злонамерности групе људи који из ко зна којих разлога хоће да спрече ово велико и историјско дело.

Примање клирика из МП у постојећем чину је пракса које се држала РЗЦ од самог свог почетка. Потсећамо да Грчка јерархија, па и сам вл. Калиник воде Апостолско прејемствобаш од такве РЗЦ. Као пример наводимо речи св. Филарета:

„Још је свети Василије Велики говорио како је потребно, да се не би многи одбили од Цркве, неки пут допуштати снисхођење и не примењивати правила Цркве са свом строгошћу. Када је наша Црква примала римокатоличке клирике „во сушчем сање“ не рукополажући их поново, она је поступала по том принципу. И митр. Антоније, разјашњавајући питање, указивао је на то да спољашња форма – прејемство рукополагањае од апостолских времена – код римокатолика постоји, а благодат, коју је римокатоличка црква изгубила, они који се присаједињују добијају од пуноте благодати, која је својствена Православној Цркви, у самом часу свога присаједињења. „Форма се допуњује садржајем“ – говорио је митр. Антоније.
Управо тако, примајући совјетски клир ми примамо клирике из Москве не као оне који имају благодат, него као оне који ће је добити у самом присаједињењу. Али да признамо цркву лукавих као ону која носи и чува благодат ми, разуме се, не можемо. Јер ван Православља благодати НЕМА а совјетска црква је благодати лишена. (из писма св. Филарета, 1980.)“

Да ли су ово сви "аргументи" против?

serbiantrueorthodox је рекао...

Одговор брату Јовану (3. део)

У вашим речима се осећа страх и сумња да ће се у Србији заменити акривијска пракса, праксом икономије.

У чему налазите основ за такву тврдњу? Како смо навели у одговору вашој истомишљеници сестри Наталији пре неки дан је један свештеник из СПЦ крштени венчан и убрзо се чека љегова хиротонија. Српска Истински Православна Црква се држи тог става и нема намеру да га на брзину мења по мишљењу неког појединца или групе клирика или верника.

Такву праксу су благословили канонски Архијереји Грчке ИПЦ под чијим покровитељством се привремено налази наша ИПЦ. Такву одлуку може да промени само тај исти или неки други Сабор канонских епископа, тј. да промени праксу акривије у праксу икономије јер како кажу св. Оци потребно је, да се не би многи одбили од Цркве, неки пут допуштати снисхођење и не примењивати правила Цркве са свом строгошћу.

Значи, нико и не помишља да такву одлуку својевољно промени јер би то наравно било нешто крајње неозбиљно, већ је у питању одбрана вековних традиција односа међу Помесним Православним Црквама и поштовање самосталности сваке Цркве понаособ.

Ставови слични митрополиту Калинику дирају у саму срж поштовања Аутокефалности и Аутономије једне помесне Цркве, на првом месту одлука њеног Сабора Архијереја. Грчка Црква се према том ставу поставља као судија над другом Црквом, што је апсолутно у недоследности са светим Канонима.

А ако до ступања у општење, захваљујући таквим ставовима не дође, одговорност пред Богом, свих оних који су се потрудили да до тога не дође, биће превелика – равна цепању Ризе Христове.

И заиста ако код Грка преовлада такав над –став, којим се постављају као судије над Руском Црквом и њеном самосталношћу онда, чак и да до неког сагласја дође, такво сједињење засигурно неће бити Богу угодно.

РЕСАВСКИ МИСИОНАР је рекао...

Цитирам:
"Oče Stefane, Hristos posredi nas.
S obzirom da smo u istini i da treba da govorimo istinu, za mene bi bilo poražavajuće da moje mišljenje bude cenzurisano od strane brata i jereja. Stoga verujem da si ovaj sajt otvorio radi ISTINE, a ne radi nečeg drugog. Praštaj i blagoslovi. Tvoj brat u Hristu Jovan zubar."
Драги брате у Христу Јоване помаже Бог! Не могу рећи да нисам обрадован твојим учешћем и братским разматрањм најновијих догађаја везаних за успостављање молитвеног општења две помесне Цркве. Немој да дајеш места сумњи, да је неко од уредништа и помислио да нешто дода или не објави од твојих или сестре Наталије коментара.
Једини разлог ако си чекао на објаву коментара је време које не могу да посветим блогу јер као што знаш сада сам већи део дана у Београду, на парохији. Такође и о. Акакије који је главни уредник овога блога, није у могућности да редовно прати коментаре. Укратко цело уредништво блога радује се када се мало укрсте мишљења јер ако смо добронамерни и ако нас интересује само Истина, нико од нас не треба да се гнуша разговора.
Дакле брате Јоване ти и моја браћа у Христу, делили моје духовне погледе или не, увек сте добродошли са вашим мишљењем на овај блог, који је Ваш колико и било кога од нас из уредништва.

Бог нека благослови тебе и твоју породицу!
јереј Стефан

Чтец Урош је рекао...

Помаже Бог,Богољубиви Оци,браћо и сестре.Из ваших последњих коментара,не двосмислено можемо закључити да су оба синода,и Грчки и Руски у потпуности православни,јер су Апостолско Пријемство и Исповедање вере у потпуности идентични.Величање било ког синода као"више православни",било би потпуно неумесно.Проблем је само око начина примања.Мислим да свака помесна Црква има апсолутно право да одреди који ће то начин бити:акривија или икономија.Руска пракса је била примање икономијом,и она траје већ стотинама година.Архиепископ Тихон,је само наследио већ постојећу праксу РПЦЗ,од које и ми имамо апостолско пријемство.Али на сабору који је заседао прошле године,донешена је одлука о примању клирика:јавним покајањем,и хиротесијом а за мирјане је остављено сваком Епископу да испита какво је крштење,и донесе одлуку какво ће примање бити.Речено је да је то привремено,и да ће на следећим саборима бити разматран начин потпуне акривије,што је доста клирика инсистирало.Зато не видим никакав разлог за пометњу.Грчка пракса потеже питање крштења,на инсистирање Српских монаха.Па сам ,Митрополит Калиник је причестио монаха Јосифа са Каруље предамном,иако је клирик РПЦЗ(Виталије)2003.год.Отац Јован Бугарин је некрштен,и на његово вишегодишње инсистирање Калиник је одбио да га крсти.Према томе молимо се Господу,да што више Истински Православних буде у јединству,и надајмо се да ће наши Архијереји донети одлуку,која ће бити Богу угодна,Свако добро од Господа!

serbiantrueorthodox је рекао...

Интересантно је навести расуђивање Румунских старокалендарских епископа по овом питању.

Истина, они се већ дуже време налазе у општењу са неканонским Грчким старокалендарцима Кипријановцима. Али они воде Прејемство од светог Гликерија и за разлику од Кипријановаца не признају свете тајне новокалендараца и екумениста.
Значи, веома су близу каноничности и како сазнајемо близу је моменат одбацивања Кипријановаца.

Наиме,Сабор епископа Помесне Румунске ИПЦ овако расуђује: Новокалендарце примају миропомазањем, а старокалендарце екуменисте покајањем.

Ево још једног лепог примера различитости одлука једне Помесне Цркве (донешена је Духом Светим још у време св. Гликерија)

Да ли Грци и овде треба да буду судије, ако би дошло до евентуалне иницијативе за успостављање општења између Грчке и Румунске Цркве?

РЕСАВСКИ МИСИОНАР је рекао...

Леп пример.

Jovan је рекао...

Pomaže Bog braćo!
Hvala vam na lepim i sadržajnim odgovorima i oprostite ako sam vas ikako ražalostio svojim komentarima.
Ja se ne bih složio da mitropolit Kalinik ili čak ceo Sinod episkopa radi i donosi odluke koje su tako bitne samo zbog insistiranja srpskih monaha, jer slažete se, onda bi to bilo krajnje ne ozbiljno.
Ono što bih takođe hteo je da postavim pitanje kako uredniku ovog bloga, o. Stefanu, tako i svima koji u tome učestvuju:
Kako se na samu formu i čin krštenja gleda u ovom slučaju, kada crkva koja je u Istini prihvata ikonomijom vernike, ukoliko se obazremo na svete kanone, predanje i apostolska pravila koja su nam ostavljena kao zapovest da ih se pridržavamo po ovom ovako bitnom pitanju spasenja. Kako onda tumačiti reči svetih otaca o krštenju, u kojima se ne dvosmisleno navodi da bez ispravnog krštenja pogruženjem, nema spasenja. Toliko smo puta ponovili, pisali, (knjižica o. Akakija"Pogruženje istinsko krštenje" postala je glavno štivo u obraćanju vernika i ukazivanju na ispravnost vere, i svedočila da je za ispravno krštenje potrebna ispravna kako forma tako i suština)i toliko puta se prepirali baš ovde u Srbiji sa SPC-om upravo oko ovog problema, i najviše nam je upravo na tome i zamerano: oni su tvrdili da Crkva može da razreši ikonomijom i samu formu krštenja. Sada, draga braćo, ispada da to govorimo i mi. Ako je ne potrebna forma, zašto smo onda ljude ubeđivali da se bez ispoštovane forme ne može ući u Carstvo Nebesko? Gde je onaj primer Ruskog Patrijarha koji je svoga episkopa sa sve celokupnom odeždom pogruzio, jer on nije imao ispravnu formu krštenja?
Iako sam čitao o slučajevima da su se i u Rusiji kao i u Srbiji dešavali kao sporadični i pojedinačni slučajevi krštavanja oblivanjem u ranijim vekovima, najviše uticajem latina, to nije bilo nikako pravilo, već je pomesnim saborima bilo zabranjivano, ipak nisam nigde čuo niti čitao o tome da su se neki svetitelji krstili oblivanjem(?!).Zamolio bih vas zato da mi navedete imena svetitelja koji su bili kršteni polivanjem ili kropljenjem, a da su se uzneli u svetost.(Naravno, a da to nisu bili mučenici).
I šta bi to onda značilo? Do juče, kanoni ili ništa, predanja ili ništa, forma i suština zajedno, ili nema ulaska u Raj...A danas...bilo je i svetitelja koji su kršteni oblivanjem...
Znate braćo, postavio bih pitanje onda u ime svih onih koji su se po "drugi" put krstili, da li to znači da je blagodat krštenjska od njih odstupila, jer je Sveta Tajna krštenja ne ponovljiva, kako govori SPC, ili su oni koji se nisu krstili pravilno,i nemaju formu, a sadržaj dobijaju ucrkovljenjem u IPC isto tako pravilno kršteni? I u čemu se sada razlikuje naše ispovedanje i tumačenje crkvene akrivije i ikonomije od onoga kako uči SPC, jer do juče smo govorili da po pitanju krštenja ikonomija ne postoji.
Hvala vam unapred za odgovore, i želim vam svako dobro od Gospoda i Majčice Bogorodice i Prisnodjeve Marije!

serbiantrueorthodox је рекао...

Одговор брату Јовану (1.део)

Бог ти помогао брате Јоване. Кажеш: „Ja se ne bih složio da mitropolit Kalinik ili čak ceo Sinod episkopa radi i donosi odluke koje su tako bitne samo zbog insistiranja srpskih monaha, jer slažete se, onda bi to bilo krajnje ne ozbiljno.“ Тај догађај је чињеница, и он се заиста десио 1995. године у Атини, на заседању Синода. Када је Саборно одлучено да се над три Српска монаха примени акривија. Интересантно је то да су они већ били примљени у крило Грчке ИПЦ ПОКАЈАЊЕМ, тј. икономијом и да су до тог момента већ доста пута били причешћивани. До тада се није обраћала пажња на крштење при примању у Грчку ИПЦ. Тог догађаја се сећају Грчки епископи као и сам митрополит Калиник. И зашто би то било неозбиљно није баш најјасније.

Што се тиче вашег питања о самој форми и чину крштења и ваше недоумице по питању употребе икономије, и у том случају осврта „na svete kanone, predanje i apostolska pravila koja su nam ostavljena kao zapovest da ih se pridržavamo po ovom ovako bitnom pitanju spasenja“ примећује се ваш једнострани поглед и искључивости по питању власти Цркве дате јој од Бога да везује и разрешава, користећи потпуно равноправно два начина деловања икономију и акривију.

Наводите: „...toliko puta se prepirali baš ovde u Srbiji sa SPC-om upravo oko ovog problema, i najviše nam je upravo na tome i zamerano: oni su tvrdili da Crkva može da razreši ikonomijom i samu formu krštenja.“ Проблем са екуменистичком СПЦ и неправилним крштењима која се врше у њеном крилу је велики. СИПЦ не признаје благодатност екуменистичке СПЦ и самим тим већ користи икономију и при признавању празне правилне форме крштења (трима погружењима) која је урађена ван Цркве. Акривологија нам говори кроз мноштво канона и Светоотачких списа „da se bez ispoštovane forme ne može ući u Carstvo Nebesko“ и то нико не спори.
Али, иза нас је вековна пракса разних православних Цркава које су влашћу даном им од Бога користиле крајњу икономију, тј. примали су не правилно крштене само миропомазањем, а некада чак и покајањем. Такви примери Духоносних одлука Сабора епископа засигурно се увршћују у Предање Цркве и називати те периоде погрешним, неканонским или безблагодатним било би равно секташтву.

serbiantrueorthodox је рекао...

Одговор брату Јовану (2.део)

Даље наводите ваш лични закључак о спорадичним и појединачним случајевима крштавања обливањем у Србији и Русији током ранијих векова. Пракса обливања је већ вековима доста омасовљена у Српској и Руској Цркви. То никако нису спорадични и појединачни ретки случајеви како сте их ви окарактерисали. Наравно да је увођење такве погрешне праксе у Православну Цркву погубано и нема никаквог оправдања које се може назвати икономија. Али, не можемо таква крштења ни одбацити, зато што су вршена у крилу Православне Цркве. Потпуно друга ствар је расуђивање поводу начина примања у Цркву оних који су ван Ње.
Начин примања може да подлегне црквеној икономији јер како се наводи у 60-ој глави Крмчије где читамо објашњење Тимотеја Александријског зашто се неки примају из јереси без новог крштења, где он каже да се у противном људи не би тако лако обраћали из јереси, јер би се стидели другог крштења.

Да не би дошло до неразумевања, ми овде не фаворизујемо икономију него је једноставно бранимо као потпуно равноправни начин црквеног расуђивања са акривијом. Слепо инсистирање на акривији и оштро критиковање, па чак и ниподаштавање икономије може да буде веома опасно супростављање Цркви коју у својим одлукама води Дух Свети. Зато при расуђивањима на овакве озбиљне теме морамо бити веома опрезни и трезвеноумни.

Помало незрело звучи ваша констатација: „Do juče, kanoni ili ništa, predanja ili ništa, forma i suština zajedno, ili nema ulaska u Raj...A danas...bilo je i svetitelja koji su kršteni oblivanjem...“ На основу чега изводите такав закључак? Поштовање канона незначи поштовање само акривијског приступа неком проблему. Како би на такав начин окарактерисали вековну икономијску праксу мноштва Православних Цркава и њихове заједнице са другим Православним помесним Црквама које су се придржавале акривије? Као шизофрене. Или да само акривичаре признамо за Цркву, а оне Цркве које су снисходиле да прогласимо отпадницима. Чак и ако на такав безуман начин раздојимо „акривичаре“ од „икономичара“ поставља се проблем њиховог међусобног вековног општења, те се на такав начин опет враћамо секташтву. Далеко било.

serbiantrueorthodox је рекао...

Одговор брату Јовану (3. део)

У истом маниру на крају постављате питање:
„Znate braćo, postavio bih pitanje onda u ime svih onih koji su se po "drugi" put krstili, da li to znači da je blagodat krštenjska od njih odstupila, jer je Sveta Tajna krštenja ne ponovljiva, kako govori SPC, ili su oni koji se nisu krstili pravilno,i nemaju formu, a sadržaj dobijaju ucrkovljenjem u IPC isto tako pravilno kršteni?“
Српска Истински Православна Црква као и стале ИПЦ гледају на званичну СПЦ као безблагодатну заједницу која потпада под неколико осуда: јерес екуменизма,сергијанизам и подржавање новокалендарског раскола као и многе друге опасне јереси које се данас толеришу међу епископством СПЦа. Значи, „крштење“ над особама које је обављено ван Истинске Цркве, па макар било и формом исправно, свакако је недејствено и ништавно. Из тога следи да се над њима без икакве опасности може спроводити акривија при примању у Цркву, тј. да се при примању крштавају. И на крају, кориштење акривије не може аутоматски да обеснажи снисходљиву праксу коју користи нека друга помесна Црква. Кориштење икономије по том питању, ако под неким другим околностима Сабор епископа Духом Светим промени начин примања, је такође у целости дејствено.
Са коначним подпитањем: „I u čemu se sada razlikuje naše ispovedanje i tumačenje crkvene akrivije i ikonomije od onoga kako uči SPC, jer do juče smo govorili da po pitanju krštenja ikonomija ne postoji.“
Разлика је огромна. СПЦ оправдава крштење обливањем и прскањем не као чином који је погрешно урађен ван Цркве, него као праксом која се константно врши под њеним окриљем и са отвореном намером да се са таквом праксом настави. Они бране сам чин обливања и кропљења. Такав болесни став је наша СИПЦ оштро осудила. Док је начин примања у Цркву акривијски. Ваша тврдња да је неко од нас говорио да по питању крштења икономија не постоји је неистинита. Јер по питању крштења постоје разне икономије као што је например клиничко крштење или било које друго крштење извршено не по правилима нужде ради. Друго, много пута смо у разговорима са клирицима и верницима СПЦ, по овом питању, наводили да је овакав акривијски начин донешен и од нас усвојен одлуком Сабора епископа Грчке ИПЦ, али смо исто тако наводили и примере икономије од којих је најупечатљивији пример РЗЦ, као такође исправан и валидан.

Анониман је рекао...

Помаже Бог браћо зилоти.Читам вашу преписку,да некажем препирање,па се ево и ја јављам.доста људи верника српске православне Цркве размишља о вашој варијанти али је главна препрека прекрштавање већ крштених.Многима би прелажење истинској Цркви само са покајањем олакшало савест која не може да преломи да се неко МОРА крстити поново.Мислим да је то претеривање као када су неки од апостола отежавали прелазак незнабожаца у хришћанство тражећи да морају да се обрежу.Изгледа да сте ви једина нада и будућност наше Цркве,зато је боље да се уведе та икономија јер у супротно пропадосмо.Тешко да ће ико пристати да се крсти поново.Толико браћо.Збпгом.

ваш брат у Христу Небојша

Варса је рекао...

Жалосно је што има толико несугласица око појединих детаља.Треба веровати оцу Акакију он је сведок свих догађања која су се одвијала у преговорима између ГИПЦ и РИПЦ.

serbiantrueorthodox је рекао...

Брате Небојша,

Треба се повиновати одлуци Сабора епископа кој је на канонски начин донета од стране Грчких Истински Православних архијереја, у ова тешка времена по Српску Цркву. Духом Светим овако треба да буде и наша расуђивања треба да оставимо по страни. Овде и не причамо о могућности промене начина примања из екуменистичке СПЦ у крило СИПЦ. Полемика се води о самој икономији као каноничном начину делања Цркве која није ништа мање канонична од акривије. И још, реч се води о Помесности Цркве, тачније нарушавању помесности и на супрот томе, одбрани Помесности. Тај принцип је један од најважнијих када је у питању црквени поредак у јединству свих помесних Цркава. Веома строго се осуђује дирање у самосталност једне засебне епархије а камоли дирање у самосталност једне Помесне, Аутокефалне Цркве.

Што се тиче твог погледа на поредак примања у Истинско Православље, у потпуности је разумљив. Ако је воља Божија и ако је Богу угодно можда се тај поредак и промени. Али то наравно зависи од одлуке Сабора епископа.

Дај Боже да се појаве достојни људи који ће понети терет Српских Истински Православних епископа!

Свако добро од Господа!
Спасење је у Истинском Православљу!

Stjenichanka је рекао...

Помаже Бог,
Ево и ми у име недостојне монахиње Новосткеничког манастира да кажемо неку реч на ову тему.

Господ нас је удостоио да недавно у манастиру Лесни упознамо руске епископе. Тај осећај се не може речима описати. Узимале смо благослов од њих, заједно са њима ишле на поклоњење Часној глави светог Јована Претече, боравили са њима у манастиру више од недељу дана, присуствовали смо на богослужењима и на такав начин имале смо прилику да доста добро упознамо.

Утисак је јасан: Прави Истински Православни епископи, истински служитељи и љубвеобилни пастири Цркве Христове, скромни, смирени, молитвеници...

Једноставно требало је све то доживети и осетити.

Српској души прија близина топле широке Руске душе.

Анониман је рекао...

Трагикомедија...

Анониман је рекао...

Оче Стефане, благословите!

Браћо и сестре у Христу, помаже Бог.

Мали осврт на тешкоћу око сједињења две помесне Цркве Христове. Каже наш народ да без НЕВОЉЕ НЕМА БОГОМОЉЕ и да се на муци познају јунаци. Свети оци такође сведоче да БОГОУГОДНО ДЕЛО УВЕК ПРАТИ ТЕШКОЋА и НАПОР, јер непријатељ људског спасења, смрдљиви ђаво, не спава.Сам Господ нас учи да нам кроз многе невоље ваља проћи, да би се спасли, јер су привремене муке дате као замена за оне вечне. Слава Богу да сједињење прати тешкоћа, то је знак трновитог пута ка спасењу. Радујте се (а не да тугујете) што су допуштене привремене муке, гвожђе се кује док је вруће. Биће то на добро, само се усрдно молимо Господу и Његовој Мајци за помоћ.

Браћо моја ревнитељи, чувајмо се ревности не по разуму, која из самоуверености и демонског непослушања Цркви долази.Очување саборности је ОСНОВНИ и најбитнији задатак ИПХ верника, јер цепање хитона Господњег ни мучеништво не искупљује. Пазимо на НАЈБИТНИЈЕ!

Ваш брат у Христу, +Василије+

serbiantrueorthodox је рекао...

Ево као што видите поставили смо још два писма упућена Синоду Грчке ИПЦ. Прво од чтеца Владимира Моса, а друго од Истински Православног свештеника из Америке (некадашњег клирика РЗЦ) о. Стефана Алена.

Ако Бог да ускоро ћемо објавити и веома оштро писмо Синоду Грчке ИПЦ које је недавно састављено на Сабору Америчке Митрополије Грчке ИПЦ. Протесно писмо су потписала оба епископа и сви клирици Америчке митрополије.

Писма протеста на адресу Синода стижу са свих страна. Клир и верни народ су огорчени новим, негативним обртом догађаја, по питању ступања у општење са РИПЦ. Ово су само нека до којих смо успели да дођемо и добили дозволу да их објавимо.

Противници сједињења који су буквално уценили Синод са претњом да ће направити раскол ако до сједињења дође, заиста немају никакав аргумент за тако чврст и непомирљив став јер се на такав исти начин може оспорити и сама каноничност Апостолског прејемства Грчке ИПЦ, што је наравно бесмислца.

Остаје нам да се усрдно молимо Господу да до тог светог и богоугодног дела сједињења двеју помесних Цркава заиста дође. У супротном ово ће бити још један велики пораз за Васељенско Истинско Православље, а велика победа за све непријатеље Цркве Христове који се радују дугогодишњом и константном неуједињеношћу и неслогом једноверне Истински Православне браће.

Молитва за то свето дело је сада најпотребнија.

РЕСАВСКИ МИСИОНАР је рекао...

Бог благословио брате Василије. Свако добро од Господа.

РЕСАВСКИ МИСИОНАР је рекао...

Цитат:
" Трагикомедија"...
Помаже Бог брате или сестро што анонимно остави овај коментар. Мислим да је генерално наш проблем, у Србији било да си ИПХ(Истино Православни Хришћанин) или си члан СЕц (Српске Екуменске цркве), што све гледамо или као комедију или као трагедију.
Тема о којој разговарамо има могућност да се сагледа из угла акривије и из угла икономије. И један и други поглед не спори се нити доводи у негирање погледа који другачије размишља о проблему примања верника из јеретичких синода у крило мајке Цркве. Оно о чему не довољно размишљамо, и због тога помало подозревамо је црквена пракса икономије. Увек је боље да је све чисто и просто а то је акривија. Ипак овде је једна помесна Црква определила се за икономију. И ту је и почетак и крај сваке приче. Ту не треба да се дира. Чак сам на једном месту прочитао да је прву икономију учинио сам Господ Исус Христос решивши да спаси људски род Својим крсним страдањем. Није ли то икономија или су људи одиста заслужили да их Бог спаси мада су се по ко зна који пут Њега делима одрекли и кренули за својим жељама. Дакле икономија ради спасења људских душа позната нам је из примера самог нашег љубљенога Христа. Друго је што ове јеретичке "цркве" примају из незнабоштва прскањем и облевањем, а друго је ако икономијом признамо ту непотпуну форму за ради следеће генерације која ће примити исправну форму крштења. То само желим да још мало појасним став око икономије, мада кажем акривија је увек пожељнија.

Варса је рекао...

Подржавам став оца Стефана.Заиста ако је Господ учинио икономију према целом људском роду.А не само да је дошао старозаветном изабраном народу.Нема разлога да непостоји у неким случајевима икономија кад је у питању спасење људских душа.

Анониман је рекао...

Pitao bih kako gledati na nepravilna krstenja u SPCu do padanja u jeres?Jeli ona prestala biti Crkvom mnogo ranije nego sto je to grck Sinod rasudio ili upravo odluka Sinoda to odredjuje?Ljudi zivimo u vremenu relativnog mira i slobode za crkvu i nemojmo suditi o vremenu o kome ne znamo dovoljno.Primenjene ikonomije kod Rusa su imale verovatno istoriskog opravdanja s obzirom na okolnosti nama nezamislive.Nemojmo suditi da nam se nebi sudilo.Jednostavno prihvatimo nesto i ako nam bas nije sasvim jasno pa nam Bog mozda kasnije i otkrije.

serbiantrueorthodox је рекао...

Обкављујемо овде само један део протесног писма које је Америчка митрополија Грчке ИПЦ недавно упутила Синоду Грчке ИПЦ (4. октобар). Напомињемо да је Америчка митополија веома јака и њен глас није мали и ништаван пред Синодом. Писмо су потписали митрополит Павле, епископ Христодул и комплетан клир:

(...)
Црква Грчке нема право да се меша у унутрашње ствари друге Помесне Цркве до нивоа да намеће своје ставове и канонске опције, потврђује или одбацује рукоположења или крштења.

Смисао икономије је да обезбеди спасење разумних оваца. Ово је нарочито у примени када је у питању велики број људи. Ако икономија не може да се примени у овом случају, где би се друго могла применити? Изгледа да, ако будемо доследно примењивали размишљање ове мањине, морамо искључити примену икономије из праксе наше Цркве.

Руска Црква је у 18-том и 19-том веку примила милионе Унијата назад у Цркву применом овакве, па и већих икономија-чак и за Католике који су били потпуно ван Православља. Да ли би било боље да су сви ти људи остали изван Цркве?

РЗЦ не само да је прихватала ова крштења већ је толерисала ову форму крштења у оквиру своје сопствене јурисдикције. Обзиром да смо своје епископе примили од РЗЦ, понашамо се као потпуни лицемери, ако их сада не можемо примити икономијом.

Ми ћемо изгледати као лицемери јер имамо наше вернике у нашој сопственој Цркви у Америци који су прешли из РЗЦ и који имају неправилну форму крштења. То је свакако пастирски проблем, али не можемо тражити од других оно што ми сами немамо.

Овај проблем утиче на Америку много више него на друге епархије, јер ми живимо међу Истински Православним Русима и са њима имамо блиске односе. Сматрамо да је неправедно да Митрополија Америчка није адекватно представљена у доношењу Синодске одлуке.

Ако нема догматског разлога који спречава уједињење, ми смо обавезни да имамо потпуну заједницу са другим Православним Хришћанима. Одбити јединство на основу оваквих проблема је негирање саборности Цркве. Постајемо борци против Цркве као што су и Екуменисти, само што се боримо против ње изнутра.

Мањина која се не слаже верује да ми сами представљамо свеукупност Христове Цркве на Земљи. Ово је секташки менталитет само -задовољних, против кога се морамо борити тако што ћемо бити у општењу са другим Истински Православним Хришћанима.

Одустати због мале али бучне групе неистомишљеника по овом питању значи охрабрити их и ојачати их, до обарања Синодског система. У будућности, они ће увек уцењивати Синод да испуни њихове захтеве претећи расколом. Морамо се директно суочити са проблемом група које су спремне да направе раскол због небитних питања. Не можемо дозволити да наша Црква буде заточеник и талац ових људи. Не можемо дозволити себи да будемо паралисани до неактивности од стране мале групе неразумних људи.

Ако дозволимо да нас ово питање спречи да се ујединимо са Руском Црквом, то једноставно потврђује оптужбе наших клеветника, који тврде да смо ми фанатици и изолационисти који не желе јединство Цркве и не брину ни о коме ван нашег Синода.

Одбити општење са РИПЦ је потпуно неправедно према њима. Руска Црква је немерљиво пропатила у прошлом веку: прво су је истребљивали Комунисти, онда ју је издала Московска Патријаршија, па ју је издала и РЗЦ. Сада , када се Руси окрећу нама, хоћемо ли их и ми издати, додајући увреду на повреду? Ако имамо бар мало Хришћанске љубави, како можемо одбити помоћ нашој Православној браћи? Нарочито сада када је РИПЦ поново прогањана од стране државе, када се њихове цркве отимају и предају Московској Патријаршији!
(...)

Огњен НС је рекао...

Ово писмо Америчке митрополије представља најблажи део мог става, јер ми заиста није јасно како је до питања православности РИПЦ уопште дошло, чини ми се да је то питање дошло из уста гласних појединаца, како се и наводи у писму, који желе од Истине да направе секту и то из неке своје лењости па онда измишљају... Што се тиче става мог драгог брата Јована који је по свему изниман, како по својој ревности за Цркву тако и по својој доброти, из његових порука ја само осећам неку нетрпељивост према оцу Акакију, не знам зашто(о Акакије је у овом случај само битан како представник СИПЦ на синоду )... У сваком случају Ј Е Д А Н епископ жели да заустави сједињење у И С Т И Н И две помесне Цркве без И К А К В И Х ваљаних разлога- А Л И прети расколом, ако Синод ГОХ-а због тога одустане од овог историјског дела онда ја лично стављам под знак питања њихову озбиљност и њихову добру вољу (Боже опрости), јер ово је ван памети и без аргумената.

Анониман је рекао...

Има наде!
Мислио сам да сте ви потпуни екстреми-акривија по сваку цену-нека уображена групица супер зилота. Али ето, видимо да код вас ипак преовладавају нормални, црквени, здрави ставови. Ви ипак функционишете као једна озбиљна црква. Јако ми је драго због тога.
Колико је екстремизам у цркви опасан види се из ставова који не признају икономију и то је заиста поражавајуће. Црквени екстремизам није ништа много бољи од црквеног либерализма. И једна и друга појава могу да нанесу цркви велику штету.
Ваш брат Анонимус

serbiantrueorthodox је рекао...

ОБРАЋАЊЕ ГЛАВНОГ УРЕДНИКА НАШЕГ БЛОГА

Браћо и сестре, видећи ову богату преписку на тему јединства Истински Православних Цркава, а пошто сам лични учесник у многим преговорима у току дијалога, ред је да и ја изнесем свој поглед на ову тему.

Јерархија Руске Истински Православне Цркве (РИПЦ) је потпуно канонска и она је, може се рећи, данас једини легитимни преставник Руске Цркве. Апостолска прејемственост им је беспрекорна. Они су данас чак и једини легитимни преставници Руске Заграничне Цркве, пошто је један од чланова Синода РИПЦ - владика Вењамин који је канонски епископ РЗЦ као и члан Синода РЗЦ пре њеног коначног пада. Поред покојног Архиепископа Лазара једини канонски епископ РЗЦ који није пошао за Лавром и унијом са МП.

Познато је да се РИПЦ држи Истински Православне еклисилогије, што је недвосмислено утврђено и на досадашњим састанцима међусобног дијалога РИПЦ и ГИПЦ. Питање употребе икономије, при примању верника из званичног Светског православља, од стране Руске помесне Цркве је унутрашња ствар дотичне Цркве и нико нема право да се меша у њене унутрашње послове.

Када се све то узме у обзир, који суштински разлог износи Грчка ИПЦ као оправдање за прекидање процеса јединства две помесне ИПЦ? Таква негативна одлука носи на себи веома велику одговорност и пред Богом и пред свим Истински Православним људима. Једино логично оправдање таквог антицрквеног поступка може бити унутрашњи проблем саме ГИПЦ. Наводно, у редовима ГИПЦ постоји мали број жестоких противника јединства који потпуно антисаборно и антицрквено упорствују у својим ставовима претећи осталој већини архијереја чак и расколом.

Такво стање у једној помесној Цркви је неодрживо, нарочито када се зна да је ГИПЦ водећа Истински Православна Црква у свету која би требала да буде главни иницијатор за јединство Истински Православних. Сазнање, да та мањина има било какав утицај на Сабор епископа, је разочарење за све здравомислеће људе широм света. Шта рећи, остаје нам само да се надамо и молимо да ће до јединства после неког времена ипак доћи. Руски јерарси су увек спремни за сарадњу и јединство и са братским разумевањем гледају на локалне унутрашње проблеме сестринске Грчке Цркве.

Што се тиче верника који су се овде огласили својим коментарима, дајући подршку противницима јединства, ја им остављам на савест да размисле шта подражавају и чему се противе и да ли такви ставови имају потпору у вековном устројству саживота мноштва помесних Православних Цркава. Све остало што су наводили у вези наводне Крстоборачке јереси којег се учења наводно РИПЦ држи, су благо речено злонамерне клевете које шири ко зна ко и ко зна из којих разлога. Зато вас све саветујем и молим, да будете опрезни са подацима које сте негде чули или прочитали. Ширење таквих дезинформација и чак убеђивање других у тако нешто је веома озбиљна ствар и велики грех пред Богом који суптилно подрива саме темеље Цркве.

јеромонах Акакије

momo је рекао...

Ђе је била ријека остао је поток. Нас треба да радује његова бистрина, а не да нас обесхрабри ширина. Морам признати да ми ово тешко пада обзиром да сам духовно везан за РЗЦ, али фала је Богу. Он својом милошћу некада зло окрене на добро. Мислим да ствари не би требало износити "на велики вјетар", утолико што су кристално јасне и не задиру у питање Вјере, Канона и предања Цркве. Ријечју, икономија или акривија су питања помијесне Цркве и то кроз дубину вијекова. У ИСПЦ је акривија и треба је се придржавати док се саборно другачије одлучи без обзира што сам мишљења да је икономија боља за Србе и Русе, из малог у велико, не затезати до пуцања. Неки се беспотребно плаше да је то "рјеђи филтер" и да ће се вода замутити. Ја имам разумијевање и за њих, кога је уједала змија боји се и гуштера, али то води у једну другу крајност. Ми треба да идемо истим путем куд су прошли стари, с` невидљивим огњем у оку што жари, царским средњим путем. Дјелајмо добро а зло пада само од себе, без обзира што својим лукавством пролази и најтананија сита, па и акривију.
Желим вам све добро.

Анониман је рекао...

Pomaze Bog.
Posle svih ovih komentara i izjava a pogotovo javljanja glavnog urednika bloga, ja nedostojna, dosla sam do ovakvog zakljucka.
Da glavni urednik bloga posle ovog svog izlaganja pokupi sve Revnitelje koje je izdao da javno kaze da to nije njegovo ispovedanje da je do sada bio u prelesti i da ih sve spali. Jer kako cemo mi da pokazujemo Revnitelje svojoj familiji da cita kako bi se obratili u Pravu veru kad njihov autor ispoveda nesto sasvim drugo delima.
Sve najbolje od Gospoda naseg Isusa Hrista!

Biljana је рекао...

Jедно велико ЗА сједињење са Русима, нашом вековном браћом. Акривија или икономија, у овом тренутку је од мањег значаја од самог чина уједињења. Лично сам имала недоумица, слично Јовану из Панчева (иако нисам у контакту са њим),али после разложних објашњења оца Акакија схватила сам суштину и значај тренутка.Како је ова дискусија јавна, молила бих све који се оглашавају да неколико пута провере шта су написали и КАКО су написали, а у случају недоумице да консултују ПРАВОПИС српског језика. Срдачан поздрав свима Биљана

serbiantrueorthodox је рекао...

Анонимни читаоц:

Pomaze Bog.
Posle svih ovih komentara i izjava a pogotovo javljanja glavnog urednika bloga, ja nedostojna, dosla sam do ovakvog zakljucka.
Da glavni urednik bloga posle ovog svog izlaganja pokupi sve Revnitelje koje je izdao da javno kaze da to nije njegovo ispovedanje da je do sada bio u prelesti i da ih sve spali. Jer kako cemo mi da pokazujemo Revnitelje svojoj familiji da cita kako bi se obratili u Pravu veru kad njihov autor ispoveda nesto sasvim drugo delima.
Sve najbolje od Gospoda naseg Isusa Hrista!
Бог вам помогао!

Одговор уредништва:

Уз ваших речи се види неразумевање саме суштине ствари. Наиме, акривија или икономија су средства помоћу којих се долази до циља. И акривија и икономија су православни начини деловања Цркве, а то потврђују многобројна Саборна решења Васељенских или помесних Сабора као и појединачних светих Отаца. Сматрати икономију за неправославну, отпадничку или чак јеретичку је потпуно неразумно и за црквену свест неприхватљиво. Опасно је када се сретсво за достизање циља поставља као сам циљ.

У сваком случају то може бити ВАШЕ ЛИЧНО мишљење које нема основу у црквеном предању и канонима као и у црквеној историји. Наразумљиво је зашто постоји код одређеног броја људи толики отпор према икономији.

„Ревнитељ“ је Истински Православни часопис и у њему нема никаквих чланака због којих би његов уредник требао да се каје и да их, како ви кажете, спаљује. У Ревнитељима су објављивани чланци о важности канонског крштења са три погружења и то је за сваку похвалу, али ми овде причамо о, од Цркве благословеној, икономији које се придржава једна помесна Црква. Нико није спомињао да ће се у Србији пракса акривије променити. Спомињана је важност одлуке Сабора епископа Дусхом Светим, тј. њихова одлука о примени акривије или икономије. Ако се и у Србији појаве Истински Православни епископи који ће Духом Светим дати приоритет икономији, тада ће таква одлука бити потпуно равноснажна оној одлуци коју је пређашњи Сабор донео у корист акривије.

Саветујемо вам да још једном добро ишчитате све ове комантаре, а нарочито обраћање главног уредника блога о. Акакија.

Уредништво блога СИП

serbiantrueorthodox је рекао...

Благодаримо сестри у Христи Биљани на замерки у вези ПРАВОПИСА. Надам се да ће се у будућности добро прегледавати текстови пре него се поставе у јавност.

Уредништво блога СИП

Анониман је рекао...

Извињавам се. Нисам знао да је заправо блог под контролом. :(

Чтец Урош је рекао...

За сестру"анониман":
Драга наша сестро у Христу,мислим да нисте добро прочитали предходне постове.Нико овде не спомиње валидност истинског крштења,нити да ће ико то мењати у Србији,самим тим нема потребе цепати ревнитеље.Говоримо само о начину примања:акривијом или икономијом,и каноским правом сваке помесне Цркве, да изабере исти!Ако вам није познато,наша Јерархија(ГОХ),је добила Апостолско пријемство од РПЦЗ.Нашег Епископа Акакија Папаса,су рукоположили;Срафим Чикашки(без благослова синидаРПЦЗ)и Теофилакт Детроитски(који је служио по новом календару,али је био члан Синода РПЦЗ).Из пастирске икономије он је био примљен у Синод РПЦЗ,иако је служио Румунима по новом календару,не би ли преобратио верне на Отачки календар.Касније је РПЦЗ,на челу са СВ.Филаретом признала та неканонска рукоположења(нису нити поново крштени нити рукополагани).Тада тако велика икономија Грцима није сметала?Не видим ни сада разлог који би спречио сједињење двеју братских Цркава.Свако добро од Господа!

serbiantrueorthodox је рекао...

Наравно да се коментари контролишу пре него се објаве. Ипак, сви коментари који се држе теме, без обзира да ли су позитивни или негативни, објављују се. До сада је редакција одбила само један провокативан коментар које је послала једна од многобројних групација матејевца.

Огњен НС је рекао...

Било би добро да коментатори прво прочитају претхотни текст јер се тамо можда већ налази одговор на њихово питање, као што је био случај са неколико постављача, овако се вртимо у круг и понављамо и питања и одговоре.

Огњен НС је рекао...

Питање за ''анонимну-недостојну'': Како то аутор 'Ревнитеља'тј. О Акакије исповеда друго од онога што је писао у њима, молим те да ми тачно наведеш његово погрешно исповедање да бих могао лично да га питам за исто. Ако заиста постоји неко друго исповедање. Оптужбе без без тачно наведеног недела ја не могу сматрати за озбиљне, већ за злонамерне. Ако неко има нешто да пита о. Акакија нека га лично назове а не да од ове озбиљне теме прави смејурију...

Анониман је рекао...

Pomaze Bog Braco moja!
Ne bih ovo mnogo komentarisao,ali evo moje misljenje.
Mislim da ovdje nije rijec o JEDINSTVU,negoo,ZAJEDNISTVU.
Istinski Hriscani,ako istinski ispovjedaju Gospoda,onako kako i sam Gospod zapovjeda,a i NASI SVETI OCI nalazu uvijek su JENO ma gdje bili.
A to da li treba da sasluzujmo,tj da budemo u zajednistvu,neka nasi pastiri odluce. Licno sam slusao PREOSVECENOG MITROPOLITA KALINIKA,rekao je da vecina ARHIJEREJA nije bila za to,a ne kako neki kazu,samo on,a i logicno je da vecina odlucuje.
Mi treba da budemo POSLUSNI,i pez pogovora prihvatimo to sto NASI PASTIRI kazu.
Ako mi mirjani,a pogotovu nasi klirici,zaboravimo na POSLUSNOST,kakvi smo mi to ISTINSKI PRAVOSLAVCI.
nemojte ovo pogresno da shvatite,ja se isto radujem tom ZAJEDNISTVU,to su nasa braca,ali prije toga moramo staviti ZAPOVIJESTI i njih se pridrzavati.
OPROSTITE BRACO I NEZABORAVITE NA POSLUSNOST!!!

Анониман је рекао...

Pomaze Bog! Evo opet ja nedostojna javljam se sa pitanjem glavnom uredniku bloga.
Zasto nema ni reci o arhijerejskoj sluzbi u Smederevu koju je sluzio licno nas arhiepiskop Kalinik sa ostalim svestenicima, i zasto se njergovo visocanstvo o.Akakije nije pojavio na toj sluzbi dok je sa igumanijom, sestrama iz Stjenika i jos par mirjana prisustvovao liturgiji u Francuskoj kod Tihona? Da li to znaci da nas oni napustaju ili su nas vec napustili? Molom se Gospodu da to nije tako i da ce ostati u Crkvi.Molitvama prepodobne mati Paraskeve neka vam je Gospod u pomoci i neka vas cuva na putu Istine!

Анониман је рекао...

I don't know exactely the situation but the question may be: it is a real dogmatic problem or a phyletist one? I think, in generaly that the phyletism of some persons destroy the understanding of True Orthodoxy (whatever will be this phyletism: Russian, Greek, Serbian, Romanian, etc.). Can you answer me, please, what is your opinion, because you are from inside. I think this is a problem (an old, not a recent one).

serbiantrueorthodox је рекао...

ОД УРЕДНИШТВА

ПИТАЊЕ:
Pomaze Bog! Evo opet ja nedostojna javljam se sa pitanjem glavnom uredniku bloga.
Zasto nema ni reci o arhijerejskoj sluzbi u Smederevu koju je sluzio licno nas arhiepiskop Kalinik sa ostalim svestenicima, i zasto se njergovo visocanstvo o.Akakije nije pojavio na toj sluzbi dok je sa igumanijom, sestrama iz Stjenika i jos par mirjana prisustvovao liturgiji u Francuskoj kod Tihona? Da li to znaci da nas oni napustaju ili su nas vec napustili? Molom se Gospodu da to nije tako i da ce ostati u Crkvi.Molitvama prepodobne mati Paraskeve neka vam je Gospod u pomoci i neka vas cuva na putu Istine!

ОДГОВОР АНОНИМНОЈ СЕСТРИ:

Сестро у Христу, Бог ти помогао.

Главни и одговорни уредник овог блога је о. Акакије. Наравно, пошто је у немогоћности да буде стално на вези, блог надгледа и ради на њему, о. Стефан са нама помоћницима.

Што се тиче извештаја о архијерејској посети Смедереву, ми који смо тамо присуствовали потрудили смо се да што пре ову вест поставимо на блогу, али ваша сумња нас је предухитрила. Извињавамо се због тога.

Допустили сте себи малу грешку, у вашем коментару, при титулисању владике Калиника. Наиме, владика Калиник је митрополит, а Архиепископ је у Грчкој ИПЦ уједно и поглавар Цркве, а то место тренутно заузима Његово Блаженство г. г. Хризостом, Архиепископ Атински и Целе Грчке.

О. Акакије, као и остали клирици није обавештен на време о доласку митрополита. За то је сазнао од неких верника тек два дана пре митрополитовог доласка. У Новом Стјенику је за недељу било заказано монашење искушенице енглескиње Лидије. Доста људи је најавило свој долазак на монашење. А из Енглеске је за ту прилику стигла и група верника на челу са јеромонахом Августином. Једноставно, било је касно да се монашење одложи или да се премести неки дан раније.

Врло је неумесно да о. Акакија исмевате циничним називом „његово височанство“.

Посета манастиру Лесни је био акт од великог значаја за јачање борбе за јединство Истински Православних. О каквом напуштању ви говорите и на крају крајева о напуштању чега? Сви смо ми верна чеда Српске ИПЦ и зашто би добри односи са Руском Црквом подразумевали прекид са Грчком Црквом? Сасвим сте неразумљиви.

Друго, владику Калиника ословљавате са архијерејском титулом (иако погрешном), док владику Тихона не. Да је то случајно или намерно?

Огњен НС је рекао...

Молим сестру 'анонимну-недостојну' да престане са непримереним коментарима, и ако већ толико замера о. Акакију нека га назове лично и нека се са њим расправља а не да сви морамо да читамо њено сиктање. Није ово кафица са другарицама где се бљује и пљује, молим уреднике да регулишу овакве испаде.

Огњен НС је рекао...

Заиста је невероватно да се о. Акакије није појавио на Архијерејској служби са нашим митрополитом, какви год да су разлози. Ја сам био иако ме Н И К О није позвао, некако сам сазнао да долази митрополит и полетео сам да и ја будем тамо. Али ја нигде нисам назвао о Атанасија 'височанством' зато што се није могао да дође на рукоположење о Стефана (вероватно су били ваљани разлози), нити сам комплетну смедеревску парохију назвао 'можда већ одвојену од нас' зато што се такође нико није појавио осим чтеца Макарија. Сви који су могли били су али нису сви који су били-били позвани. Било је лепо и утешно због архијерејске службе.

Анониман је рекао...

Don't understand me wrongly, I'm for the union (the enter in communion is not an absorbtion between two synods in one) and yes, I'm agree with the fact that the negation of these practices in ROCOR is in the same time the negation of GOC-Chrysostomos (because the ordination of Akakios Papas came from ROCOR), but the question about these practices is: it is a question of iconomy or an abuse? Because we know that the "iconomy" in Russia in the times of Peter and Catherine was an abuse, a betrayal of Orthodoxy, not an iconomy! The perpetuation of all these practices is not Orthodox and it must be corrected!

meximus је рекао...

Да се овако изразим, нов сам вјери, тек негдје годину дана постим, молим се, да кажем вјерујем у Бога, читам светоотачке књиге итд.Пуно овде има мудровања,у овим вашим дискусијама, ја мислим да се треба држати одлука васељенских сабора, да појасним, правила која су до посљедњег васељенског сабора утврђена њих се треба држати, што је задњи васељенски сабор потврдио, то да буде амин.Само саборске одлуке су валидне.Пуно паметовања уноси неспокој, несигурност и дезорјентисаност.Ако ИПЦГ има сабор епископа, онда треба се држати њихових одлука.Човјек не може бити паметан, велика је смутња у задње вријеме.

Анониман је рекао...

Помоз Бог!
Читам ову полемику и уједно сам проучио и историјат руске истинске Цркве. Колико видим они су канонски и једини легитимни наследници РЗЦ. Начин примања им је исти као и у време сва четири митрополита: Антонија, Анастасија, Филарета и Виталија.
Грци су добили своје епископство од тих истих Руса. И ту долазимо до апсурда да Грцима одједанпут Руси нису канонски?!? Па зар таквим ставом не секу грану на којој сами седе?
Зато мислим да Грци озбиљно греше држећи се таквог неразумог става. Видим овде се помиње послушност сабору епископа. Па зар је сабор епископа непогрешив?
Све у свему такав став је неодржив јер доводи под сумњу саму каноничност Грка коју су примили од (по новој теорији) неканонских Руса.
Размислите браћо мало о томе.

Чтец Урош је рекао...

Драга наша сестро "анонимна":
О.Акакија нико није обавестио о доласку Митрополита,као ни О.Нектарија,О.Стефана и многе друге!Ја сам случајно сазнао за његов долазак,па сам проверио истинитост информације код О.Аверкија у четвртак.Чтец Макарије ми је рекао,да је он такође сазнао о доласку пре два дана(уторак).Ја поуздано знам,да је О.Атанасије рекао сестри Христини (панчево) још у суботу да Митрополит долази?Није ли то чудно,да свештеник и његов чтец немају исту информацију?У осталом чтец Макарије и сам каже,да је позивање свештеника и верних посао домаћина(О.Атанасија).Из овога можемо да закључимо да се прави,класификација,кога звати,а кога не.Без обзира на све,доста (непозваних)верника и Оци ,Нектарије и Стефан(који су кренули на Микуљ,на монашење),кренули су да дочекају свог Владику у Смедрево,уз благослов и подршку О.Акакија,који је све саветовао да дођу на литургију.О.Акакије је четри дана лежао,потпуно исцрпљен и дехидриран,од стомачног вируса.Мени је лично рекао,да је спреман да одложи монашење,због Митрополита.Али га је болест сломила,што су ми потврдили гости из Енглеске,па је О.Августин,по његовом благослову обавио моншење сам,што је користило,пошто је монахињи Магдалени матерњи језик енглески.То је цела истина око његовог доласка и доласка верних.Свако добро од Господа

РЕСАВСКИ МИСИОНАР је рекао...

http://sipp-bg.blogspot.com/2009/10/50.html

Анониман је рекао...

Neverovatno kako se Grci mesaju u odlue Istinske Pravoslavne Crkve Rusije.Kako olako sude a na kozi nisu osetili ni deo pakla komunistickih rezima kroz koji su prosli Rusi,Rumuni,Srbi.Komunizam je najvece zlo dosad poznato covecanstvu i Ruska Crkva ga je prezivela.Ljudi radujmo se tome,to je milost Bozija!Stradanja Rusa su ogromnih razmera i u poredjenju sa problemima Grka u tom periodu, neuporediva,to jest mnogo veca.Uporedimo brj zrtava za pravoslavlje u Rusiji i Grckoj.Jednostavno ne mozemo reci da nas to ne interesuje,ne mozemo biti neutralni,hladni ako smo hriscani i ljudi.Primenjene u odredjenom periodu, ikonomije kod Rusa nikad nisu pretendovale da zauzmu mesto pravila i kako vidimo one se vise ne primenjuju. Na to se vise ne treba vracat.Ujedinjeni i slozni bicemo jaci da za Crkvu pridobijemo jos dusa koje se spasavaju.

Анониман је рекао...

Pomaze Bog.
Evo mene nedostojne opet. Sta ces ne da Gospod da se bilo sta sakrije pa ni pismo koje je Efrosinija uputila Arhiepiskopu Hrizostomu i pored toga sto je imala prilike da cuje od mitropolita Kalinjka razlog zbog kog nije doslo do ujedinjenja sa rusima. Ne razumem zasto i dalje navaljuje da se sjedinimo i zasto misli da moze ona da utice na odluku SINODA ali mozda veruje da moze jer ima jakog finansijera i savetnika u Mosu na ciji sajt je i objavila otvoreno pismo koje je poslala zajedno s Mosom. Ja sam mislila da treba imati poslusnost prema SINODU i da monahinjama nije mesto tamo gde se m.Efrosinija vrzma. Mozda sam pogresila? Cemu sve ovo vodi videcemo.Al ne razumem cemu pismo iako je mitropolit bio i objasnio, zasto niko iz Stjenika nije nasao za shodno da se sretne sa mitropolitom i zatrazi objasnjenje i odgovor? Zasto je to pismo objavljeno na sajtu Vladimira Mosa a ne tu kod? Nesto mi tu ne mirise lepo al se nadam da ce Gospod da uredi i da se zavrsi sve kako treba. Jos jedenom oprostite meni gresnoj na ova pitanja!

drasi је рекао...

Помаже Бог браћо и сестре.Ево да се и ја мало укључим у ову полемику која је непотребна.Као прво да ли је Господ прославио Светог Филарета за светитеља?.Да ли је Свети Филарет био митрополит РЗЦ? Ко ће толико да се осмели да доведе у питање одлуке Господње? Ко то ради тај није на путу православља.
У СССР-у само на слово П од православља завршавало се у најбољем случају у Сибиру,зато Господ и допушта икономију јер зна како је било тешко тамо. Грци треба то да знају,јер код њих тога није било. И после свега тога говорити да Руска Катакомбна Црква или сада Руска Истински Православна Црква није православна у најмању руку то је неозбињно па макар од било кога долазило.
Поздрав Николај.

РЕСАВСКИ МИСИОНАР је рекао...

„Pomaze Bog.“ Бог помогао!
“Evo mene nedostojne opet. Sta ces ne da Gospod da se bilo sta sakrije pa ni pismo koje je Efrosinija uputila Arhiepiskopu Hrizostomu i pored toga sto je imala prilike da cuje od mitropolita Kalinjka razlog zbog kog nije doslo do ujedinjenja sa rusima.“

Горчина са којом полазите писати ваше наводе је уистину недостојна једне сестре у Христу. Ако подразумевамо да је љубав према ближњима па чак и непријатељима пристутна код Вас. Да ли је могуће да овде наводите да Вам је Бог „открио“ зле намере мати Ефросиније а само мало ниже кажете да сте писмо прочитали на јавном сајту брата у Христу уваженог православног публицисте професора Владимира Моса. Молим Вас да ми наведете прилику у којој је мати могла чути високопреосвећеног митрополита Калиника, када је Он не најављено и изненада посетио Смедревску парохију. Сведок сам тога јер сам сазнавши то од верника на своју рука а не по позиву на брзину дошао у Смедрево и примивши свети благослов Његовог високопреосвештенства по Светој Литургији поставио пар питања о ситуацији са русима. Дакле НИКО НИЈЕ ЗНАО ДА ЈЕ ВЛАДИКА У СРБИЈИ ПА НИ МАТИ ЕФРОСИНИЈА, АКО ГОВОРИМО О КЛИРУ И СЕСТРИНСТВУ МАНАСТИРА Н.С. То није ни битно јер кажем владика је био само у пролазу ка Бугарској те нас није ни окупио због претпостављам оскудице времена задржавања и Његове болести.

Ne razumem zasto i dalje navaljuje da se sjedinimo i zasto misli da moze ona da utice na odluku SINODA ali mozda veruje da moze jer ima jakog finansijera i savetnika u Mosu na ciji sajt je i objavila otvoreno pismo koje je poslala zajedno s Mosom. Ja sam mislila da treba imati poslusnost prema SINODU i da monahinjama nije mesto tamo gde se m.Efrosinija vrzma. Mozda sam pogresila?

Опет та горчина која ми мирише на личну нетрпељивост према мати.
Сестро наравно да грешите, веома грешите. Нису монахиње Истинског Православња сељанке које чувају стоку и раде њиву као у већини СПЦ манастира, него су стожери православља,монахиње које имају жив контакт са Богом кроз молитву, бдења оскудицу, кроз подвиг тешког живљења и непрестаног гоњења од стране непријатеља монаштва христовога, буктиње неугасиве и ревност огњена. То су истиноправославне монахиње мироносице. Ако не доживљавате мати Ефросинију на тај начин, узмите женско монаштво свих векова а наручито монаштво Руске Катакомбне Цркве чијем се уједињењу са ГОХ-ом ви и слични Вама противе. Шта је страшно обратити се СИНОДУ и Својим Епископима. Па опет Вам понављам да ми нисмо нојеви официјелног православља него послушна чеда наше Истино православне Цркве. Дакле и похвала и зебња могу да се изнесу пред наше архијереје и Синод и Епископе или клир, а требала би и између нас верника да дише једнодушност и љубав и стрпљење за сваког брата или сестру у Христу.

Cemu sve ovo vodi videcemo.Al ne razumem cemu pismo iako je mitropolit bio i objasnio, zasto niko iz Stjenika nije nasao za shodno da se sretne sa mitropolitom i zatrazi objasnjenje i odgovor?

Дакле још једном понављам да је по нашим сазнањима митрополит Калиник тешко болестан и тешко покретљив и нико се није надао Његовом изненадном појављивању у Србији, до којег је Слава Богу дошло. Друго, сестро, ми знамо мишљење митрополита, али знамо и став који је имао Синод. И фотографије и видео запис баш на овом блогу не може да нас не остави збуњене. Ми чекамо званични став Синода. Да ли је он сестро јавно објављен и где


Zasto je to pismo objavljeno na sajtu Vladimira Mosa a ne tu kod?

Ово је интернет комуникација и сасвим је свеједно и слободно где ће нешто бити објављено. Друго, Ви не знате па да Вам појасним. Мати је тренутно у посети енглеској парохији, те је практичније било објавити писмо из енглеске него чекати повратак у Србију. Писмо ће ако мати да благослов бити објављено и на нашем блогу. Дакле писмо је веома јавно и нема никаквих ту мистичних радњи, сестро не брини.

Nesto mi tu ne mirise lepo al se nadam da ce Gospod da uredi i da se zavrsi sve kako treba. Jos jedenom oprostite meni gresnoj na ova pitanja!

Lena је рекао...

Oče Stefane, blagoslovite!
Htela sam da vas pitam i u Smederevu na Liturgiji, ali nisam želela da se pokreće ta bolna tema tamo, da li ćete objaviti moj post? A sada kad vidim da ga ne objavljujete, pitam se zašto? Ono što sam tamo navela, ne nalazim za uvredljivo niti sam imala bilo kakvu lošu nameru, samo sam iznela sopstveno rasuđivanje povodom ove situacije. Kao što vas je svojevremeno pitao moj suprug Jovan zubar da li ćete objaviti njegove komentare i objavili ste ih, ne znam, zašto bi se sankcionisali moji, koje objavljujem javno i potpisano, za razliku od nekih koji bez obzira na uvredljiv ton, iako anonimni budu objavljeni?
Vaša sestra u Hristu Jelena

serbiantrueorthodox је рекао...

Сестро Јелена помаже Бог!

Збуњени смо вашим коментарем да ваш прошли коментар (вама потписан) нисмо објавили. То је сигурно нека грешка. Објављујемо свачије мишљење и свачији коментар. Једино нисмо допустили неколико коментара матејеваца, који хоће опет да започну њихово маратонско безнадежно самодоказивање, које под овом темом сигурно нећемо допустити.

Молим вас ако вам није тешко поновите ваш коментар и сигурно ће бити објављен. Верујте да ваш наведени коментар нисмо нашли на нашој контролној табли.

Иначе, јереј Стефан није једини у уређивачкој редакцији блога. Постоји још пар особа који су задржали анонимност. Главни уредник је отац Акакије, а он је тренутно болестан и има слаб приступ интернету. Уз наше личне обавезе се може десити да дође до закашњења, како објављивања актуелних информација тако и допуштања коментара.

Немојте увек гледати све кроз призму неповерења и тренутне осуде и незадовољства, али ипак тражимо од вас извињење.

Редакција блога СИП

Lena је рекао...

"1. The Confession of the Agathangelite Synod is not purely Orthodox.
Recently I put the following question to Bishop Ambrose of Methone:
“Can we take it that Bishop Agathangelus shares your ecclesiology in all
respects? In particular, does he, like your Synod, regard the Moscow
Patriarchate as having grace?” His reply (the bishop was speaking only in his
own name, not for the whole Cyprianite Synod) was: “So far as I know, and so
far as I have discussed [it] with him, yes.”
2. The Apostolic Succession of the Agathangelite Synod is doubtful
for two reasons: first, because their Cyprianite co-consecrators’ Synod was
formed in schism from the main body of the Greek Old Calendarists under
Archbishop Chrysostom (Kiousis) of Athens, and secondly, because, as
indicated above, Agathangelus has not yet publicly renounced the false and
heretical council of 2000 – and heretics do not have apostolic succession
3. There are other Synods having an equal, or greater claim to be the
“continuer of ROCOR” – that is, ROAC, ROCiE and RTOC. Without going
into a detailed analysis of the canonicity of these Synods, we know that they
all reject the MP as graceless, which Agathangelus does not. Therefore they,
and not Agathangelus, are in accord with the confession of faith of the last
two first-hierarchs of ROCOR, Metropolitans Philaret and Vitaly."
http://www.orthodoxchristianbooks.com/articles/215/-cyprianite-agathangelite-union/
Dakle, evo naši Rusi kako svedoče svoju veru, upravo polazeći za već dvojicom episkopa koji su ih napustili, a imali su ne pravoslavno ispovedanje i sami tihonovci su ih raščinili, da bi sada zajedno sa njima otišli da služe u Sinod Agatangela? Čudno, zaista čudno...
Meni samo jedna stvar nije jasna: ako su crkva, kako kažu, i ako imaju blagodat Duha Svetoga, kako tvrde, zašto će im bilo kakvo ujedinjenje, bilo kakva potvrda od drugih, bilo kakavo molitveno jedinstvo, jer ukoliko su sa Bogom, onda su i sa svima onima koji su u istini jedno, putem Duha? A spoljašnje jedinstvo, danas u ovakvim vremenima, u kojima neprijatelj pokušava na sve načine da postavi sablazni iznutra i time rasparča crkvu, nije preko potrebno, upravo stoga, što jednu takvu crkvu, koja je sva u molitvenom opštenju, kako je to crkva bila u vremenima iza nas, pokazalo se da neprijatelj naš još brže ruši, nego ovakve zajednice, koje se držeći se čvrsto u poznavanju jedni drugih i prepoznavanju, mnogo je teže srušiti. Upravo zato su sveti oci i govorili da će Crkva poslednjih vremena biti : jedan episkop na jednom kraju sveta drugi na drugom i da iako se ne poznaju bće u Jedinstvu, jer u Duhu isto ispovedaju i služe...A to je ono što je najbitnije i najspasonosnije za sve nas...
Oprostite meni grešnoj, vaša sestra u Hristu Jelena

Огњен НС је рекао...

Помаже Бог сестро Јелена, ми смо у истом синоду, помињемо истог архиепископа и митрополита, заједно идемо на службе (кад је то могуће), причешћујемо се из исте Свете Чаше, ми смо дакле брат и сестра у Христу. Морамо имати око неких ствари различито мишљење, што је потпунео норманлно, али ја не могу да останем равнодушан на изјаву 'Ako imaju blagodat Duha Svetogaašto će im bilo kakvo ujedinjenje, bilo kakva potvrda od drugih, bilo kakavo molitveno jedinstvo ...'Ово може да се протумачи као хула на Догмат о саборности Цркве која је:'Једна, Света, Саборна и Апостолска.' Ако су две Цркве истински Православне онда оне морају бити у јединству, овде се испуњава дужност јединства у Истини. Огњен

Lena је рекао...

Meni zaista nije jasno, zašto se oko moga komentara uvek potkrade neka greška? Poslala sam komentar iz dva dela, objavljen je samo drugi koji nema nikakavog smisla bez onog prvog. Zaista bih zamolila redakciju za objašnjenje... ponovo ću poslati prvi deo komentara, ali bih opet zamolila da komentar bude u celosti objavljen, prvo prvi pa onda drugi deo, da bi čitaoci shvatili poentu, a ne da bi sve to izgledalo potpuno ne povezano. Unapred vam se zahvaljujem na saradnji...
Vaša sestra u Hristu Jelena

Lena је рекао...

Iz ovog odgovora o.Stafana samo jedno bih volela da se razjasni: da li je mati Efrosinija sa svojim sestrinstvom i naravno o.Akakijem, "živi svetitelj" i nije sklona grešci i ne rasudljivoj odluci? Pošto primećujem da Sinod kome pripada i Njegove odluke ispituje i opovrgava baš kao da je ona ta koja može i treba u ovakvoj situaciji da odreaguje...
Meni se to čini ne samo nadmeno, već i kao uvreda za ličnost samoga arhiepiskopa kada neko ima smelosti da se usudi da arhipastiru naše crkve piše:
"The present situation is humiliating for you personally, and detrimental for the whole structure of synodical government in the Church. According to Apostolic Canon 34, the bishops of every nation must have a head, an archbishop, and the archbishop must confer with the other bishops, and the other bishops must confer with the archbishop. “For in this way there will be unanimity and God will be glorified”. However, we now see that there is a second head of the Synod, Metropolitan Kallinikos, and that he is more powerful than you. He overrules the opinions of the other bishops, whom he calls “inexperienced”, and then proclaims the lie that they all agree with him."
Jer ovim delom pisma, ne samo da se izvlači utisak da se aludira na "niske strasti" u stilu: "on ti je preuzeo tron i ti si ništa", već se pokušava da na skriveni način optuži Sinod za ne blagodatnost zbog “ne kanoničnosti” za koji ih optužuju,već i kao za "raskolnike"?!
U delu pisma, gde izražava uverenje da Bog neće ostaviti Ruse ona podvlači:
"Although your Synod’s decision has publicly hurt and humiliated the hierarchs of the RTOC, and through them the whole of Russian Orthodoxy, we are not sorry for them, because we know that they have acted for the sake of the Unity of the Church, in truth and love, and so God will not abandon them. But what will happen to you?"
Prvo da se osvrnem na ono "Your Sinod" a onda i na pitanje: "What will happen to you"? Nije li i ona sama deo ove crkve i nije li onda trebalo postaviti pitanje: Šta će se desiti sa NAMA? Ukoliko je već požrtvovana u svojoj zebnji za ishod Crkve kojoj i sama pripada?
Pri tom, na vašu veliku radost, draga braćo, Tihonov Sinod je VEĆ našao utehu otpočinjući svoje pregovore za ujedinjenje sa arhiepiskopom Agatangelom u Australiji, koji je ni manje ni više u potpunom opštenju sa Kiprijanovcima, i kao JEDINI uslov za sjedinjenje sa Tihonovcima postavlja samo ovaj: da on bude Glava Crkve i Arhiepiskop, kao i to da je već zvanično na svom sajtu objavio da će Tihonovce priznati pod uslovima najveće ikonomije. Eto, tražili su ikonomiju, i dobili su je. A sada samo da pogledamo šta o tom Sinodu arh.Agatangela kaže gosp. Moss, na svome sajtu:

serbiantrueorthodox је рекао...

ОДГОВОР СЕСТРИ ЈЕЛЕНИ

Помаже Бог сестро Јелена.
У вези слања ваших коментара грешке су везане искључиво за вас, јер ми објављујемо коментаре који се нађу на контролној табли блога и то у редоследу по којом су временски постављани. То се не дешава само вама. Било је случајева да је читалац био уверен да су коментари примљени на блог и да се само чека одобрење редакције, а у стварности текста није било на контролној табли, тако да су морали да понове коментар.

Кажете за мати Ефросинију: „Pošto primećujem da Sinod kome pripada i Njegove odluke ispituje i opovrgava baš kao da je ona ta koja može i treba u ovakvoj situaciji da odreaguje...“. Овај ваш закључак је погрешан ако говорите у контексту „Синодске одлуке“ у вези ступања у општење са РИПЦ. Наиме, до данас није изашла на светлост дана ни једна званична одлука светог Синода по том питању. По нашим сазнањима сутра (уторак 17. новембар) би требао да се одржи Синод који ће се бавити овим питањем. И баш због тога из целог света стижу на адресу Синода разна писма која светом Синоду показују ставове по том питању клира, монаштва и верног народа.

На првом месту требало би подвући, да је само отворено писмо Архиепископу Хризостому написао Владимир Мос. Мати Ефросинија је ставила и свој потпис испод овог писма како би показала да се слаже са њим. Превод писма је објављен на нашем блогу и свако се може упознати са његовим садржајем. Слажемо се да је писмо написано у оштром тону и може се са правом назвати протесним писмом. Све што је у писму написано су истина и чињенице иако оне могу за некога бити доста непријатне. Већ доста година, можда и више од једне деценије, Синод има проблеме са владиком Калиником који из године у годину расту и бивају све озбиљнији. Но, не бисмо даље од тога улазили у детаље. Тако да и зебње Владимира нису неосноване.

Даље, сестро Јелена говорите о неким преговорима РИПЦ са псеудомитрополитом Агатангелом. Таква ваша трвдња је благо речено клевета. РИПЦ је покушавала у неколико наврата да дође до спајања и јединства свих одељених делова распаднуте РЗЦ који нису пошли за Лавром у унију са МП, наравно у истинском исповедању вере. Одговор несрећног Агатангела који је као епископ остао сам био је недвосмислен. Са Кипријановским епископима је рукоположио још пар својих једномишљеника у епископе и онда су га ти епископи прогласили за „Митрополита“, тј. за „поглавара РЗЦ“. Тај догађај је запечатио његову каноничност, а о исповедању вере да и не говоримо.
Ваша сазнања по овом питању су штура и нетачна. Једини легитимни и апсолутно канонски наследници апостолског прејемства РЗЦ су били архиепископи Лазар и Вењамин. Од њих двојице потичу данашњи јерарси РИПЦ. Али ипак врхунац ваше неупућености у догађаје и дешавања у вези РИПЦ су ваше веома злураде клеветничке констатације попут ове: „Dakle, evo naši Rusi kako svedoče svoju veru, upravo polazeći za već dvojicom episkopa koji su ih napustili, a imali su ne pravoslavno ispovedanje i sami tihonovci su ih raščinili, da bi sada zajedno sa njima otišli da služe u Sinod Agatangela?“ Ово је ван сваке памети. Веома бих се обрадовали да знамо да ово радите из незнања. Ипак, и уз све наше наде да пишете нешто што незнате, разочарани смо што се најнезамисливије клевете престављају у јавности као истине и као чињенице.

Редакција СИП