Архијерејска посета парохији св. краља Милутина у Смедереву

У недељу 12. октобра по православном календару, верници Српске Истинске православне Цркве прославили су празник Светих мученика Тараха, Прова и Андроника несвакидашње величанствено.
Други пут, од када је од стране Светог Синода Цркве Истинитих православних Хришћана Грчке постављен за надлежног архијереја пастви у Србији, Његово Високопреосвештенство Г. Г. Калиник, митрополит Коринтски, Ахајски и целог Пелопонеза, односно егзарх Европски, посетио је од Бога поверено му стадо. Смедеревски параклис Светог Краља Милутина је заиста, колико год то шаблонски звучало, био недовољно простран да удобно прими све клирике који су узели учешћа у литургијском заједничарењу; замислите тек колико је пространости фалило да сви придошли верни икако присуствују овом торжественом Богослужењу. У Светој архијерејској Литургији свестенослужили су и драги нам гости и пратиоци владике Калиника - јеромонах Аверкије Србин и мирски свештеник отац Мартин из Бугарске; драги домаћин, парох смедеревски отац Атанасије и настојатељ Врдничке келије Светих Методија и Кирила - јеромонах Нектарије; нишки и београдски пароси - јеромонах Харалампије и отац Стефан, као и чтечеви смедеревске и београдске парохије, браћа Макарије и Урош. И баш, инспирисан таквом сликом догађаја у храму, митрополит је у својој беседи споменуо да га је овај призор подсетио на његову давнашњу посету малој, и простором врло ограниченој Витлејемској пећини која је и тако малена ипак била довољна да под свој свод смести Онога који је несместив.


Бројни гости из различитих крајева Србије и Републике Српске нису крили радост због сусрета са својим епископом кога нису дуго видели. После завршетка Свете Литургије и после причешћивања великог броја верних, домаћини парохије смедеревске уприличили су трпезу љубави пуну предивних ђаконија. По обеду, домаћин парох Атанасије је позвао све заинтресоване да се слободно обрате уваженом госту уколико имају неко питање или ако желе да чују неки савет. У заредном постављању питања смењивали су се и клирици и лаици, свако са својом недоумицом и својом нестрпљивом жељом за владикиним одговором. Многе отворене теме, иако очекиване, произвеле су веома живу дискусију због своје специфичности и актуелности. Посебно се, између осталих издвојила актуелност поводом недавног атинског сусрета архијереја Грчке и Руске истинске Православне Цркве. Многе присутне је бунио ток претходних догађаја који су се кретали од најаве евхаристијског општења ове две Цркве до прекидања дијалога између Њених представника. Епископ Калиник је стрпљиво саслушао размимоилажења (за и против јединства) која су се испољила током размене мишљења између присутних, и ставом који је заузео, допринео је да наставак приче буде још динамичнији.
На концу, владика је рекао да је став Светог Синода грчких архијереја да се започети дијалог прекине, између осталог због разлога спора око начина примања верника из екуменистичких патријаршија од стране Руске Истински Православне Цркве, која следећи традицију дореволуционарне Руске Цркве - у таквим случајевима примењује икономију . Такође, молитвено општење епископа Грчке Цркве са руским епископима недавно у Атини, уз дозволу архијерејима руским да се поклоне, уз сву епископску част - Светој Трпези, владика је окарактерисао као исхитрену грешку неискусних Грчких епископа. Ово владикино мишљење је код многих дочекано неблагонаклоно, зато што су неки од тих грчких архијереја по годинама старости и по епископском стажу старији од Митрополита Калиника.


Дакле да резимирамо: по речима Епископа Калиника, тренутно мишљење грчког светог Синода је јасно. Сви присутни на недељној агапи су се сложили да ће прихватити и формалну Синодску одлуку која ће тек уследити по овом питању, каква год да буде. Такође, чињенице које говоре о различитом односу грчких епископа према 'Русима' а које су изложене у току разговора потврдио је и сам владика Калиник; тако је отклоњена сумња да је неко у потпуности измислио причу о одређеним, у Грчкој стварно догођеним ситуацијама о којима верно сведоче још и фото и видео записи.
Читав недељни сусрет, укратко речено, је био и врло леп и врло пријатан, и нека би дао Бог да нас у будућности што чешће посећују и напасају наши драги архипастири.
Каснооктобарски, сунцем окупани дан двехиљаде и деветог лета нашег спасења, дочекао је и испратио уваженог госта велелепно и достојанствено.