Владимир Мос
Да ли је Српска Истинита Православна Црква
расколничка?
(Анализа Окружне посланице Грчке ИПЦ, од
9/22. августа 2011)
Догађаји у вези са хиротонијом српског
владике Акакија од стране руских истински православних епископа у августу 2011.
године су комплексни, а њихова канонска процена компликована. Разлог за ово је
једноставан: корпус православних канона и закона, који је садржан у Крмчији и као
такав састављен још пре дванаест векова, није предвидео стварање нових
аутокефалних Цркава, а још мање обнављање и васкрсавање аутокефалних Цркава након
њиховог пада у јерес. Ипак, верујем да се у светим канонима, у делима светих Отаца
и у Црквеној историји, могу наћи ваљани докази који потврђују да је
хиротонија епископа Акакија пуноважна, а осуда њега као „расколника“ од стране
Грчке Истински Православне Цркве – незаконита. Међутим, пошто још увек има
доста оних који верују да је владика Акакије расколник, сврха овог чланка је да
поново размотри тај спор, сад када се, барем се надамо, слегла прашина после сукоба
2011. године. Као оквир ове расправе предлажем анализу Енциклике објављене
9/22. августа 2011. и потписану од стране архијереја Грчке Истински Православне
Цркве, предвођене архиепископом Калиником Атинским.
Посланица је насловљена: „Свештеном клиру и
пуноти верних Цркве Истинитих Православних Хришћана Србије...“ Овај
податак је сам по себи од највећег значаја, због тога што се цела дебата која
се последњих година водила између оца Акакија и његових присталица са једне
стране, и архиепископа Калиника и његових присталица са друге, све време управо
и вртела око питања: да ли Српска Истински Православна Црква заиста постоји,
паралелно и независно од других Истински Православних Цркава као што су Руска и
Грчка? Или српски Истински Православни Хришћани припадају Грчкој Истински
Православној Цркви, само што живе на територији Србије? Чињеница да се
посланица обраћа „свештеном клиру и пуноти верних Цркве Истинитих Православних
Хришћана Србије“ може да значи само то да потписници прихватају да Српска Истински
Православна Црква заиста постоји независно од Грчке Цркве. Наравно,
потписници се нису обраћали епископу Акакију и његовим следбеницима (неколико
стотина људи), него малој групи (око педесетак људи) његових опонената и
непријатеља у Србији, али верујућима сабраним око владике Акакија признато је основно
начело: да независна, аутокефална Српска Црква постоји таква у Истинском
Православљу, једино је препирка око тога која група верника чини ту Цркву...
Да ли потписници ове Енциклике искрено верују у то? Скоро сигурно – не. Јер и
пре и после хиротоније, архиепископ Калиник и његове присталице тврдили су управо
супротно. Недавно је један од водећих Грка рекао да пре 1995. године, када је
отац Акакије дошао у Србију са Свете Горе, у Србији није било ни једног
Истински Православног Хришћанина, тако да ни аутокефалност Српске Цркве није више
постојала. Србија је сада „мисионарска територија“ тврдио је он, баш као мисионарска
подручја западне Европе и северне Америке...
На тврдњу да је Србија сада „мисионарска територија“ коју Грци морају поново да
просвете светлошћу Јеванђеља, владика Акакије је одговорио: „Ми се питамо с
којим правом они то тврде, чак и да прихватимо апсурд да су Грци
изнова просветили Српски народ? Који се то грчки мисионар трудио на винограду
Српске Цркве последњих 15 година? Ко је од Грка међу Србима и за Србе направио и
један корак? Ко је трпео понижења од стране Београдске патријаршије? Знамо
да једанаест година нико од стране Синода Грчке ИПЦ није посетио
страдајући верни народ у Србији! Економска
помоћ из Грчке – о којој се такође на сав глас прича и која
се наводи као један од аргумената зашто смо ми Срби зависни од Грка и немамо
право да изађемо испод њихове административне управе – у контексту
услова у којима живи Српска ИПЦ заиста није била велика. У том обиму
она је стизала и из других јурисдикција, па чак и од појединаца из
Светског Православља. И невољно се поставља питање: зар су Грци
Српску Цркву помагали само зато да би била под њиховом влашћу?
Државна новокалендарска Грчка црква непрестано финансијски помаже Београдску
патријаршију, па патријаршија није потчињена Грчкој архиепископији. Зар је то
мерило да ли нека црква треба да се помаже или не?“