Хришћани последњих времена

Јеромонах Сава (Богдан)

ПУТ ИСПОВЕДНИКА

прича

Од оштрог успона завртело ми се у глави а потом ми је јарка светлост заслепила очи. Колико су се само пута смењивали светлост и тама, требало је одавно да се привикнем. Али ово је било нешто чудно, мада су ми кругови као и обично лебдели пред очима. "Зар је то сунчева светлост?" После толико година под земљом готово да не верујем.

Потом се зачу онај исти, једнолични глас: "Последњи пут питам: ви дакле не прихватате наш систем?" И поред сунчевих зрака, около се поново смрачило. Зашто бих уопште одговарао? Они и тако знају да је за мене боља смрт. Као и увек припремам се за најгоре: показали су ми сунце, ставиће ме на муке, а онда поново у мрак, да бих тамо, сећајући се светлости, још више патио. Слично је било и пре много година, док још нисам седео под земљом. Само што ми тада нису показивали сунце, него су доводили моје ближње, показивали ми их и говорили:

"Ево, погледај добро, јер ни ти њих више никада нећеш видети, ни они тебе, а све због твоје тврдоглаве упорности. Како си ти немилосрдан и горд! Буди смирен, па ћеш спасити и себе и друге".

Свети оче Варнаво моли Бога за нас!

Скица за икону свештеномученика Варнаве

Као епископ Српске ИПЦ, епархије Ресавско-шумадијске, позивам верни народ Светосавске Цркве и уопште све православне хришћане да подигнемо из заборава светлу и свету успомену на српског патријарха-мученика  Варнаву (Росића).

Исповеднички живот и дело патријарха Варнаве су још за живота, а и непосредно по његовој мученичкој кончини, заслужено уздизани на светитељски пиједестал великог борца за Православље, православни монархизам и словенофилство, због великих заслуга и неуморне борбе не само за Српску Цркву и Светосавље, тј. Српско Православље, него и за Руску исповеденичку емиграцију. Но, након Другог светског рата

ГОДИШЊИЦА МУЧЕНИЧКЕ СМРТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ВАРНАВЕ

Поводом 75-е годишњице (1937-2012) мученичке смрти

приснопамјатног Патријарха Српског Варнаве редакција блога СрбинИП објављује беседу оца Јустина Поповића коју је он изговорио на прву годишњицу исповедничке смрти патријарха-мученика

Патријарх Варнава - свенародни човек

Годишњица смрти Блаженопочившег Патријарха Варнаве у ствари је годишњица његове бесмртности. Јер је својом смрћу он постао бесмртан. Величина православних великана темељи се не еванђелском парадоксу: бесмртности не бива без смрти. Без смрти за Христову истину и правду. А смрт за Христову истину и правду чини човека бесмртним и у овом свету који оставља и у оном у који улази. Човек може многим путевима у овом свету јурити за бесмртношћу, али је само један пут који води у стварну бесмртност, то је: смрт за Христа. Она чини човека бесмртним и у овом свету који напушта и у оном у који улази. Уколико невидљива рука времена буде више година одмицала наш живот од дана смрти таквога човека, утолико ће он бити све бесмртнији и бесмртнији.

Первый Собор Сербской ИПЦ

Первый Собор Сербской Истинно-Православной Церкви

Новый Стьеник – Лисинэ, Октябрь 2012г.

Программа

Участники Собора

Его Преосвященство, Епископ Акакий Ресавско-Шумадийский, созывает Собор, в котором примут участие Их Преосвященства, иерархи Русской Истинно-Православной Церкви, а также духовенство и представители приходов и монастырей Сербской Истинно-Православной Церкви.

Бог ће открити кога да помињеш

Изјава јеромонаха Саве, бившег клирика Руске духовне мисије

Руске Заграничне Цркве у Јерусалиму

Јеромонах Сава (Богдан)

Све до скора надао сам се да ћу моћи у тишини на усамљеном месту да се молим Богу, не учествујући у расправама и поделама. "Али испоставило се да црквени живот не стоји замрзнут на нули, него ври и кипи изнад тачке кључања" (Писмо свештеномученика Јосифа Петроградског архимандриту Лаву Јегорову). Стога и ја морам нешто да кажем, како не бих остао по страни од црквеног живота. Но пре свега тога, молим се Господу и Богу Исусу Христу да моје убоге речи не буду некоме на саблазан.

Пошто владика Агатангел (Пашковски) не престаје да спомиње моје недостојно име (види официјелни сајт Руске Заграничне Цркве (А)), требало би да одговорим, али не њему, јер то би било бескорисно, него онима који искрено жале због моје судбине.

КРАТКО ТУМАЧЕЊЕ АРХИЈЕРЕЈСКОГ БОГОСЛУЖЕЊА

Архијерејско богослужење симболично

представља Божански домострој спасења људског рода

као и историју земаљског Христовог живота.

Када архијереј треба да служи, онда се један од свештеника обуче и пре архијерејевог доласка, заврши проскомидију.

Када архијереј долази у цркву тада га, на западним вратима цркве, дочекује свештенство, које ће с њиме служити, ђакони и остали прислужници. Овај излазак свештенства на сусрет архијереју, (и ишчекивање његовог доласка), означава оно време и оне људе, који су жељно ишчекивали, долазак Месије.

Када, дакле, дође архијереј на западна врата црквена, прислужници га огрћу архијерејском мандијом, док га ђакон кади.

Ово огртање (а не облачење) архијереја у мандију означава, да Спаситељ није имао својих личних грехова, него да драговољно прима на себе грехове људства, које грехове и означава дугачка, тешка и онако велика архијерејска мантија.