ИСТОРИЈСКИ ВИДЕО ЗАПИС

МОМЕНТИ СА ИСТОРИЈСКОГ ПРОЦЕСА СЈЕДИЊЕЊА ГРЧКЕ И РУСКЕ ИПЦ

Јединство Истинских Православних Хришћана ојачало би наше заједничко сведочење Христа пред светом. Заиста, јединство као доказ нашег сведочења је учење предано Апостолима од самога Господа и Спаситеља нашег у његовој молитви Богу Оцу пре Његовог жртвовања на Крсту: „Молим....да сви они буду једно, Оче, као што си Ти у мени и ја сам у Теби. Нека они буду у нама да би свет могао веровати да си Ти послао Мене. Предао сам им славу коју си ти предао Мени, да би могли бити једно као што смо Ми једно: Ја у њима и Ти у Мени. Нека они буду у потпуном јединству да покажу свету да си ме Ти послао и да волиш њих исто као што волиш Мене.“(Јован, 17:20-30)

ПОЛЕМИКА

"ЗА" ИЛИ "ПРОТИВ"

Погледајте полемику која се отворила (у опцији за коментаре) на ову тему прекинутог процеса ступања у општење Грчке и Руске ИПЦ.

Кликни да погледаш!

Ако сматрате за сходно оставите и ваш коментар како би показали своје ставове поводом ове веома актуелне теме.

Било би нам веома драго да се покаже у којем правцу размишљају наши верни читаоци и симпатизери. Сваки коментар је можда једно "за" или "против" у коначном решавању овог веома важног и историјског догађаја.

На овакав начин ослушкујемо глас народа који при решавању оваквих питања није ни мало занемарљив.

Свакако ће се аргументи и ставови који се овде буду износлили у кратким цртама изнети и пред Светим Синодом Грчке ИПЦ.

Редакција блога СИП вам се унапред захваљује

Писмо јереја Стефана Алена упућено Синоду Грчке ИПЦ (English version available)

23 август 2009.
Оданије Успења Богородице

Преосвећеном Фотију
Епископу Маратонском
Секретару Светог Синода
Атина, Грчка

Преосвећени, љубим Вашу свету десницу и молим Ваш архипастирски благослов

Драги у Христу Владико, скромно Вас молим да мој глас додате онима који су заинтересовани за предстојеће разговоре са Руском Истинском Православном Црквом под руководством Архиепископа Тихона.

Ово уједињење би било изузетно пожељно за наше сведочење Православља и за наше личне духовне животе. Не бих волео да непотребно буде спречено.

Писмо Владимира Моса упућено Синоду Грчке ИПЦ (English version available)

Aвгуст 23 /Септембар 5, 2009.
Ваша светости, Благословите!

Пишем Вам због забринутости ставом који ће прихватити наш Свети Синод на предстојећем Сабору у Атини. Знам да сам само обичан мирјанин, али, као што је рекао Св. Теодор Студит, у моментима криза у Црквеној историји, од животног је значаја за сваког разумног и независног Хришћанина, какав год његов положај у животу био, да узме учешће у Црквеним пословима и да покуша, да свим законски дозвољеним средствима, заштити Цркву од јереси и шизме.

ЕКСКЛУЗИВНА РЕПОРТАЖА ИЗ ГРЧКЕ

На фотографији Његово Високопреосвештенство Архиепископ Тихон и Његово Блаженство Архиепископ Хризостом

ТРЕЋИ СУСРЕТ ГРЧКЕ И РУСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

(први у Лесни Француска, други у Одеси Украјина, 2008.)

Успостављањо општење између Грчке и Руске Истински Православне Цркве.

Грчка, 23 – 26 септембар 2009.

Овај трећи сусрет између Руских и Грчких архијереја почео је  у манастиру Панахранду у месту Мегари недалеко од Атине, иначе седишту Првојерарха Грчке Истински Православне Цркве Архиепископа Хризостома. Руску делегацију су представљала три јерарха, архиепископ Вењамин, архиепископ Гермоген на челу са Првојерархом архиепископом Тихоном уз пратњу протопрезвитера Виктора Мелехова.

ВИДЕО КЛИП: Разговор са о. Стефаном

Разговор са новорукоположеним свештеником о. Стефаном Николићем (јул 2009.)

Први утисци после његове хиротоније.

На снимку се виде попадија Јефимија и њихова ћерка Михаила. 

Нека његова свештеничка делатност буде на корист Српској Цркви и многима на спасење!

Актуелности

ОСВРТ НА НЕДАВНО (ОД СТРАНЕ ПРИПАДНИКА ЗВАНИЧНЕ ГРЧКЕ ЦРКВЕ) ОБЈАВЉЕН АНТИЕКУМЕНИСТИЧКИ ДОКУМЕНТ „ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ“

Међу Српском црквеном јавношћу, појавио се недавно документ под називом ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ (април 2009.). Ово антиекуменистичко Исповедање саставила је група клирика, монаха и лаика - чланова Грчке званичне новокалендарске цркве. До сада су тај документ потписали многи, међу њима чак и два новокалендарска епископа.

Само исповедање је у суштини добро, али не улази у суштину проблема. Сама чињеница да су га саставили новокалендарци и да у њему нису ни поменули, макар и у форми апела, опцију повратка на Отачки календар, нити су нови календар осудили као папску новотарију која је као инсталација екумениста изазвала у Православној Цркви велики новокалендарски раскол, говори о томе да дато Исповедање није исправно, и у најмању руку није искрено. Такође, ни једном речју се не помињу њихова браћа старокалендарци - Истински Православни који већ деценијама уназад упозоравају на сву озбиљност опасности погубне свејереси екуменизма.

Ипак, најважнија критика овог Исповедања је нејасност његове поруке, његовог циља. Шта под овим подразумевамо?

Новокалендарска Грчка црква је активни органски члан Светског Савета Цркава. Активни је учесник свих планетарних екуменистичких дешавања. Састављачи и потписници овог Исповедања су верна чеда ове помесне цркве. Пошто је Црква органска заједница свих њених чланова, самим тим они, без обзира на противљење, непосредно сауествују у јереси екуменизма као и новокалендарског раскола.
Суштински, ово Исповедање вере је не валидно пошто је непотпуно, тј. не прати га дело. Не прати га испуњење на делу, тј. прекидање општења са екуменистима и новокалендарским расколницима и присаједињење Истински Православној Цркве.
Да ли можемо да замислимо на пример, Свете Оце Васељенских Сабора како осуђују неку јерес, а не одстрањују је од себе, него најнормалније и даље живе у таквој јеретичкој цркви општећи и даље са дотичним јеретицима.
Наравно да се тако нешто не може ни замислити. Јер ПРАВОСЛАВНО ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ носи неодвојиво са собом и остварење тог Исповедања на делу, тј. прекидање сваког општења са онима који и даље упорствују у тој јереси, у овом случају јереси екуменизма.

Било је у Грчкој новокелендарској цркви доста таквих апела и протестних исповедања вере. Сетимо се протеста светогораца (оних који се потчињавају екуменистичком – новокалендарском Цариграду). Какву корист су такви њихови протести донели Цркви? Напротив, екуменизам Цариграда се безобзирно све више и више разбуктавао. Сетимо се и код нас Сопоћанског апела који су потписали хиљаде клирика, монаха и лаика, а који на крају није ни узет на разматрање на заседању синода званичне СПЦ.

Постоји чак и сумња у искреност намере таквих вероиспведних антијеретичких протеста. Шта ако иза тога стоје сами непријатељи Цркве екуменисти који на овакав начин обмањују искрене али лакомислене и неупућене вернике. Зар права порука таквих Исповедања није потпуно нешто друго од онога што би требало да буде: „Останите ту где сте јер ево и овде постоје они који се противе екуменизму. Останите да се боримо против екуменизма заједно.“ То значи отприлике ово: Останите у јереси како би се борили против ње. Уз то та иста јерес све више и више напредује и гута у своју пропаст све више и више људи. Такозвана борба изнутра које је ово Исповедање пропагира је осуђена на пропаст. Да ли се кућа коју је захватио стравичан пожар гаси изнутра? И да ли се путници са брода који тоне позивају да остану на том броду како би га заједнички спасили од вртлога који га силно увлачи у водену пропаст?

Овај осврт завршавамо речима великог савременог светог оца Игњатија Бранчањинова везаним за Отапдништво и однос савремених хришћана према том застрашујућем феномену данашњице. Он нам даје овакво драгоцено упутство: „Отпадништво је по Божијем допуштењу – не покушавај да га зауставиш својом немоћном руком. Одвоји се од њега и чувај се – то ти је довољно. Упознај дух времена и проучи га, да би, ако је могуће, избегао његов утицај.“

Текст Испведања вере преведен на Српски језик (Кликни!)

О ОТПАДНИШТВУ

НЕМАМО МИ, нити снаге нити ауторитета да зауставимо Апостасију, као што је Епископ Игњатије нагласио: "Не покушавај да је зауставиш својом слабом руком..." 

Али, шта онда треба да радимо?

 "Издвоји се из ње, заштити себе од ње, и то је за тебе доста. Упознај дух времена, проучи га да би могао избећи утицаје његове кадгод је могуће" - овоме нас учи исти Епископ Игњатије.

А зар његове речи, написане пре више од 100 година и које се тако очигледно односе на наше време, не изјашњавају истинску пророчку инспирацију и несумњиво просвећење са Небеса.: "Судећи по духу времена и интелектуалном врењу, мора се предпоставити да ће се структура-институција Цркве, која се већ дуго клима, срушити страшно и изненада. Никога нема ко би ово могао зауставити или му се супротставити. Средства која су усвојена да је одрже су позајмљена од земаљских елемената који су непријатељски настројени према Цркви и који ће само убрзати њен пад, пре него га спречити. Да милостиви Господ заштити остатак оних који верују у Њега! Али, овај остатак је мали, и постаје све мањи."

Тако, очито смо доживели да видимо овај "страшни и брзи пад структуре-иституције Цркве!"

Непријатељ људске расе користи све своје напоре и сва своја средства да га повуче доле, и широко га у овоме подржавају отворени и тајни отпадници од истинске вере и Цркве, укључујући чак и оне који су изневерили своја висока звања и заклетве као свештеници и чак јерарси који су на челу одређених појединачних цркава.

 Ваистину, преживљавамо страшна времена - времена каква никада пре нису била виђена у историји Хришћанства, у историји човечанства! Времена, скоро потпуне нестабилности!

 И онолико колико желимо остати верни Истинском Православљу, многе обавезе су нам постављене.

 Ми морамо, како нам налаже Епископ Игњатије, избегавати и штитити себе од Отпадништва које тако брзо расте по свету. Морамо бранити себе од кварљивог духа времена да би избегли његов утицај.

А за то, пре свега, морамо разумети и никад не заборављати:
да није све, што носи најсветије и најдраже име Православља заиста Православље - сада постоји и псеудо-Православље, кога се треба бојати и од кога треба бежати као од ватре;

да је Истинско Православље само оно које не прихвата нити дозвољава ни у чему, нити у предању нити у црквеној пракси, никакве новотарије које су супротне Речи Божијој и декретима Јединствене Цркве;

да Истинско Православље не благосиља нити се предаје новим модама - моралу и обичајима модерног, исквареног света, који, чак и више него у Апостолским времена, лежи у злу, јер је то свет који је напустио Бога; 

да Истинско Православље води рачуна само да задовољи Бога и спасава душе, а не о удешавању привремене, земаљске среће, каријере и земаљских користи и имовина;

да је Истинско Православље духовно, а не природно и телесно, не везано за земљу - за земаљска осећања и искустава. 

Архиепископ Аверкије Таушев

 



 

ЛЕТОПИС ВЕЛИКЕ БИТКЕ

ЛЕТОПИС ВЕЛИКЕ БИТКЕ, Историја Православне Цркве у ХХ веку
Аутор: Др. Владимир Мос

Актуелности

На слици Архиепископ Тихон Омски и Сибирски председник Синода Руске Истински Православне Цркве

Од уредништва блога: Поводом коначних припрема за уједињујући Сабор двеју Истински Православних Цркава - Грчке и Руске објављујемо званичну преписку између та два Синода

ПИСМО ГРЧКОЈ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Упућено од стране Руске Истински Православне Цркве

Драгим у Господу Архијерејима – Првојерарху Истински Православне Цркве Грчке Најблаженијем Хризостому Архиепископу Атинском и целе Грчке, и целом Светом Синоду – поздрављамо Вас у Васкрслом тридневно Господу нашем Исусу Христу!

Срдачно Вас честитамо Светло Христово Васкрсење и желимо свим чедима Истински Православне Цркве у Грчкој, на челу са светим Синодом, духовне радости и јединство у Христу! 

Са радошћу Вас обавештавамо да је писмо које смо примили од секретара Вашег Светог Синода епископа Фотија Маратонског у нама утврдило наду да је у скоријој будућности могуће, после заједничког договора у вези свих комплексних питања и проблема, који се тичу осуде јереси екуменизма и сергијанизма и нарочито питања у вези чина примања клирика и мирјана из разних јеретичких и расколничких група, а исто тако после завршне заједнички донешене позитивне одлуке, установити Евхаристијско и молитвено општење међу нашим Црквама. Надамо се на Божији благослов за ово свето дело јединства Светих Божијих Цркава и на Његову милост ка нама који чекамо братско општење у истини. 
Тражимо опроштај за кашњење нашег одговора које је изазвано ванредним обавезама свих наших Архијереја обилажењем епархија у време Великог поста и надамо се Вашем разумевању.
Сагласно питању Вашег секретара епископа Фотија о могућем времену наше посете Грчкој саопштавамо вам, да је после саветовања са нашим Архијерејима били одређени могући датуми наше посете – почињући од 10/23 јуна (св. Јона митрополит Тобољски и преп. Теофан Антиохијски) па до 22/5 јула (свештмуч. Евсевије Самосатски) ове године. Ако ви имате предлог за неки други датум, молимо да нас обавестите.
Са љубављу у Господу и надом на пуноћу општења у Христу, у име свих Архијереја Синода РИПЦ,

Архиепископ Тихон, Омски и Сибирски, председник Архијерејског Синода РИПЦ. 12/25 априла, 
преп. Василије, еп. Паријски, исповедник.  

Актуелности

На слици архиепископ Атински и целе Грчке архиепископ Хризостом, председник Синода Грчке Истински Православне Цркве
Поводом коначних припрема за уједињујући Сабор двеју Истински Православних Цркава - Грчке и Руске објављујемо званичну преписку између та два Синода
ПИСМО СВЕТОМ СИНОДУ РУСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Упућено д стране светог Синода Грчке Истински Православне Цркве   

Атина 3/16 март, 2009. г


Најблаженијем Архиепископу Омском Тихону, Првоjерарху Истински Руске Православне Цркве и Светом Синоду који га окружује.

Житије Светога Филарета Њујоршког - новог исповедника

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГА
ФИЛАРЕТА НОВОГ ИСПОВЕДНИКА

Првојерарха Руске Заграничне Цркве (+1985.)


Оставите да дечак служи


 Светитељ Филарет, у свету Георгије Николајевич Вознесенски, потицао је из благочестиве Руске православне породице. Родио се 22. марта 1903. год. у граду Курску. Његов отац био је свештеник и касније Архиепископ Руске Заграничне Цркве, Димитрије Хајларски. Године 1909. породица Владике Филарета преселила се на Далеки Исток, и до 1920 будући светитељ живео је у Благовештенском, где је завршио гимназију.

Ево шта је сам владика причао о свом детињству у беседи приликом наречања за епископа Брисбенског: „У моме животу, у годинама детињства и младости, једва да има нечега што би завређивало пажњу, осим, можда, ове успомене из најранијег детињства, када сам као дечак од шест или седам година, онако дечачки наивно, волео да се играм „службе“ – направио бих себи одећу као црквену и тако „служио“. А кад су родитељи стали то да ми бране, Владика Евгеније, епископ Благовештенски, наишавши код куће на такву „службу“, на запрепашћење мојих родитеља тврдо их је зауставио: „Оставите, нека дечак „служи“ по своме. Добро је да воли службу Божију.“ Из ове епизоде се види да будућа висока црквена служба Владики као да је била тајновито предсказана још у његовом детињству.

Богословски огледи - Епископ и његова Црква

јерођакон Теофан
ЕПИСКОП И ЊЕГОВА ЦРКВА


Верни не могу да се спасавају одвојено од свога епископа, као што тело не може да живи одвојено од главе – то је основ православне еклисиологије!
атање природе Цркве Христове.  
Суштина свештене јерархије

 Епископска служба представља највишу јерархијску службу у Цркви Христовој. Црква као богочовечански организам, као "Тело Логоса", има своју структуру. Из Светог Писма нам је познато да јерархија у Цркви као телу Христовом не представља људску, него Божанску установу.

Видео

ВИДЕО ЗАПИС НЕДЕЉЕ ПРАВОСЛАВЉА

2009. г. (Други део)

ИЗ БЕСЕДЕ АРХИЕПИСКОПА АВЕРКИЈА ЏОРДАНВИЛСКОГ 

На Недељу православља

Свако зна шта је то кривотворена новчаница. То је новчаница која је веома налик на праву, толико налик да је и прихватају као такву. Но у ствари, ради се само о варљивој спољашности – заправо, реч је о имитацији, о лажној новчаници која нема истинску вредност.
 Управо у том смислу може да се говори и о "лажном православљу". Страшно је рећи, али ми смо изгледа доживели време када се, упоредо са многим другим кривотвореним "вредностима", појавило и кривотворено православље, које само наоко има истинску вредност Христову, само је споља показује, док је заправо лишено истинске унутарње вредности, те тако представља тек фалсификат који обмањује поглед.
 Апологети таквог "православља" сасвим нетачно тврде да је његова суштина само у голом, хладном, формалном прихватању одређеног скупа догмата. Православље није конгломерат апстрактних истина, одвојених од живота. Православље – то је дух живота, како је посведочио и Сам Господ наш Исус Христос, када је рекао: Речи које вам Ја говорим, дух су и живот су (Јн. 6,63).
 Управо с те тачке гледишта ми треба да у садашње зло време разликујемо истинско Православље, које је дух и живот, од лажног "православља", које представља тек више или мање успешан фалсификат истинског хришћанства без одговарајућег унутарњег садржаја...

 Екуменизам јача, обухватајући сада готово цело Правосавље, осим наше Руске Заграничне Цркве!
 Не долази ли време када ће и изван граница Совјетског Савеза, изван наше отаџбине поробљене од стране богоборних комуниста, морати да настане Катакомбна Црква Истински - Православних Хришћана, који себе тако називају ради разликовања од кривотвореног православља, које је издало истинско православље и носи само његова спољашња обележја? 
 А да ће такво време једном сигурно да дође, о томе јасно, на основу учења древних Отаца Цркве о последњим временима, говори наш велики руски светитељ Теофан Затворник у свом познатом тумачењу Друге Посланице Св. Апостола Павла Солуњанима:

"Тада, иако ће се име хришћанско чути посвуда, иако ће посвуда бити храмова и црквених богослужења, све ће то бити – само привид, а изнутра биће право одступништво".
 

Не наступа ли већ то време?

Видео

ЗАБОРАВЉЕНА СЛУЖБА ЧИНА НЕДЕЉЕ ПРАВОСЛАВЉА

(прва недеља Великог поста)

Недеља правослаља је служба која се у званичним екуменистичким црквама већ деценијама изоставља. Ако се понегде и служи, служи се у скраћеном симболичном, уопштеном виду без анатемизама на јереси. Анатематизме још само произносе Руска Загранична Црква (Она која није отпала са Лавром у унију са МП), Руска Катакомбна Црква и Грчки старокалендарци. Српска Истински Православна Црква спојила је разне анатематизме како из Руских тако и Грчких служби, те је служба или чин Недеље православља у Србији и ове године произнесен у целини.

Ова служба је намерно предата забораву јер како да се анатемишу они са којима су званични православци у органском јединству Екуменистичког Савеза Цркава? Лепо је чути да је у Србији барем на једном месту торжествено произносе. Овај снимак је сведок да Србија још дише православљем, макар и у илегали Истинског Православља.

Ко је Нови Патријарх Московске Патријаршије?

КО ЈЕ КИРИЛ ГУНЂАЈЕВ?
Његова личност спаја комунизам и екуменизам у најбезбожнији савез “екукомунизма”
"Избор митрополита смоленског Кирила (Гунђајева) за новог, 16. по реду, руског патријарха, никако не може да се назове сензацијом. Мало ко је очекивао другачији расплет после смрти патријарха Алексеја Другог" – написао је коментатор московског листа "Независимаја газета". У уторак 27. јануара 2009. на Сабору РПЦ одржани су избори за новог патријарха на којима је победа митрополита Кирила била убедљива: добио је 508 гласова, наспрам 169 колико је добио његов противкандидат, митрополит Климент.

Ко је у ствари нови руски патријарх?


Рођен је 20. новембра 1946. године у Лењинграду као Владимир Михаилович Гунђајев. Још на Лењинградској духовној академији истакао се као веома активан и ангажован студент, па је после одбране дипломског рада 1969. године и дисертације 1970. године постао предавач догматског богословља и лични секретар митрополита лењинградског Никодима (Ротова), који му је постао и духовни отац. Од митрополита Никодима је примио монашки постриг, а затим и био рукоположен за јерођакона и потом јеромонаха. 

На овом месту треба рећи неколико речи о личности самог митрополита Никодима (Ротова). Он је још као архимандрит постављен за првог човека Одељења спољних послова Московске патријаршије, где је био главни учитељ и расадник екуменистичке јереси. Након отварања совјетских архива постало је познато да је Никодим (Ротов) био агент КГБ-а са шифрованим именом “Адамант” (“Неумољиви”) и тајни католички епископ коме је папа поверио да предводи све католике у СССР-у!  
За име архимандрита и потоњег митрополита лењинградског Никодима (Ротова) везује се и промена позиције Московске патријаршије у односу на екуменистички покрет. Као што је добро познато, Московска патријаршија се све до 1960. године држала прилично уздржано по питању екуменизма. А онда је патријарх Алексије објавио да она намерава да постепено појачава своје везе са Светским Саветом цркава и да шаље посматраче на његове најважније конференције, али неће постати члан те организације. Ипак, годину и по касније ова позиција је промењена. Патријарх је прихватио препоруку Савета на чијем је челу био Никодим (Ротов), у вези са уласком Руске Православне цркве у чланство Светског Савета цркава и оценио је то као најважнију акцију Руске Православне цркве у њеном деловању у иностранству. "Са којим је циљем Савет за послове Руске Православне цркве препоручио да Руска Црква треба да уђе у Светски Савет цркава? Изгледа зато, да би сакрио антицрквену политику совјетске владе. Сатеравши цркву у ћорсокак, Савет је хтео да у иностранству створи слику слободне и активне Руске цркве…" Дакле, водећи идеолог Московске патријаршије и глава Одељења спољних послова од почетка 60-их година био је управо генерал КГБ-а, митрополит лењинградски Никодим (Ротов). Од времена када је писао своју магистарску тезу о папи Јовану XXIII, човеку који је извео Католичку цркву на екуменистичку сцену, митрополит Никодим је покушавао да исто учини са Московском патријаршијом.
Од КГБ-а изнуђени улазак Московске патријаршије у Светски Савет цркава имао је брзе и разорне последице на положај православних у ССЦ. Јер совјети не само да су чинили бројчано највећу појединачну цркву у ССЦ, него су такође преко КГБ-а контролисали све остале делегате који су долазили с оне стране гвоздене завесе. Тако су се комунизам и екуменизам срели у безбожном савезу “екукомунизма”. 
Како пише ђакон Андреј Курајев, “сергијанизам и екуменизам су се испреплитали. Наша јерархија је своју екуменистичку делатност водила управо према инструкцијама власти, и управо током рада у иностранству проверавана је лојалност свештенства заврбованог од стране КГБ-а”. У Светски Савет цркава Московска патријаршија је ушла на Четвртој Генералној скупштини у Њу Делхију, у децембру 1960.
Митрополит Никодим се истакао и у прогону дисидената. Међу мирјанима најистакнутији дисидент био је философ Борис Талантов, који је био утамничен због тога што је предводио групу верних у Кирову, јавно разобличујући срамно деловање локалног епископа Јована у вези са затварањем цркава и прогоном верних. Он није добио никакву подршку патријаршије, него је на BBC-у јавно оклеветан од стране Митрополита лењинградског Никодима, да би на крају био заточен у кировски затвор где је и умро 1971. године.

А када је 1978. године митрополит Никодим умро – у наручју папе Јована Павла I , баш како и доликује – њега је на месту главног идеолога МП и Митрополита лењинградског заменио други његов ученик, поред митрополита Кирила, будући “патријарх” Алексије II (Ридригер). Алексије, агент КГБ-а од 1958. године, био је активни екумениста готово исто толико дуго као и његов ментор.

Духовни ученици озлоглашеног митрополита Никодима (Ротова): Алексије и Кирило - КГБ "патријарси"
Био је делегат на Трећој Генералној Асамблеји ССЦ у Њу Делхију 1961. (са митрополитима Никодимом Ротовим и Антонијем Блумом), члан Централног комитета ССЦ од 1961. до 1968, председник Светске конференције “Црква и друштво” у Женеви 1966, и члан Комисије “Вера и поредак” ССЦ-а од 1961. до 1968.

Данашњи новоизабрани московски патријарх, Кирил (Гунђајев), наставио је стопама свога духовног оца и претходника на месту Одељења за спољне послове Московске патријарашије, Никодима (Ротова). Био је представник Московске патријаршије при Светском Савету цркава у Женеви и учесник великог броја екуменистичких скупова. Ту је цењен због широког образовања и отвореног приступа дијалогу цркве и друштва. Између осталог, активно је учествовао у уједињавању Московске патријаршије и Руске Заграничне Цркве и у успостављању односа са Католичком црквом. Још од 1989. године предводи Одељење за спољне послове московске патријаршије, што је практично функција шефа дипломатије. Све до смрти патријарха Алексеја Другог важио је за "другог човека" РПЦ.
Године 1989. отворено је одбио да подржи иницијативу Јерусалимског патријарха - који је напустио екуменистички покрет те године - а уздржао се (као и сви други јерарси “светског православља”) од критиковања патријарха Партенија Александријског, који је Мухамеда признао за апостола Божијег! 
Затим, на Седмој Генералној Асамблеји ССЦ у Канбери 1991, на којој су пагани Абориџини позвали учеснике да прођу кроз “очишћујући облак дима” сједињујући тако абориџинску и хришћанску духовност (!), митрополит смоленски Кирил (Гунђајев) је изјавио да је Светски Савет цркава представља “наш заједнички дом, и ми желимо да он буде колевка једне цркве”! 
Такође, свештеник Г. Зиаблицев (службеник Одељења за спољне црквене односе МП) постављен је од стране свог претпостављеног, митрополита Кирила (Гунђајева), у комисију Католичке Цркве (!) за канонизацију једног од њихових светитеља. "Оваква саблажњива чињеница – писало је педесетак клирика – тј. учествовање у хетеродоксним иницијативама канонског карактера, није позната од када су Латини отпали од Цркве Христове 1054... Стиче се утисак да Ватикан покушава да створи слој клира лојалног католичкој доктрини, који служе ствари уније". 


Нови патријарх Кирило познат је као ватрени поборник зближавања са Ватиканом. У другом плану фотографије је и новокалендарски митрополит Јован Пергамски (Зизјулас) 
Миторполит Кирил је поред тога једном приликом изјавио је следеће: "У пракси ми забрањујемо нашим свештеницима да преобраћају људе. Наравно да се дешава да људи дођу и кажу: 'Знате, ја бих волео, једноставно из сопствених убеђења, да постанем православан'. 'У реду, изволите'. Али не постоји стратегија преобраћања људи". На тај начин МП се одрекла сваког права да преобраћа јеретике из различитих јурисдикција са Запада у Православље.

Московска патријаршија показала је потпуну лојалност и новом постсовјетском режиму у Русији, уопште га не критикујући и подржавајаући га како у његовом неосовјетизму, тако и у криминалној економији, у којој је и сама са ентузијазмом узела удела. Тако је име Кирила (Гунђајева) везивано за аферу око увоза цигарета и алкохола без царина, па је понео надимак «тобако митрополит».

"Политика" од 1. фебруара 2009. пише: "Пред новим руским патријархом стоји неколико непосредних задатака: да одлучније дефинише однос Цркве према држави, да се избори са присуством Румунске цркве у Молдавији, Константинопољске патријаршије у Естонији, да онемогући деловање главног конкурента – Константинопоља – на простору бившег СССР-а... На крају, можда и најважније, он треба да учврсти став према Католичкој цркви". Коментатор "Политике" закључује чланак речима: "Иако познат као мајстор за компромисе, Кирил је уочи избора за патријарх био изричит: По питању вере компромиса не може бити" Може ли бити веће ироније? 
На овом линку можете погледати богату фото - биографију новог Руског патријарха:

ПЯТЫЙ СЕРГИАНСКИЙ ПАТРИАРХ