ИЗВОДИ ИЗ ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ СТАРОКАЛЕНДАРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ РУМУНИЈЕ

Уредништво блога објављује српски превод извода из Исповедања вере Румунске ИПЦ. По изложеном се види да се Румунска ИПЦ држи идентичног верписповедања са Српском ИПЦ. Постоје незваничне иницијативе да се успостави контакт како би Српска и Румунска Црква ушле у евхаристијско јединство. Ипак, овде постоји једна доста озбиљна препрека јер је Румунска ИПЦ у општењу са Грчким Синодом "Супротстављених" ткз. Кипријановцима чије су вероисповедне позиције драстично другачије од овде изложеног вероисповедања. Надамо се, уз помоћ Божију, да ће у некој скорој будућности Румунска ИПЦ прекинути општење са Кипријановцима. Тада би могло да се успостави надасве богоугодно евхаристијско јединство између наше две Цркве. 

Митрополит Власије, Првојерарх Румунске ИПЦ

 У ВЕЗИ КРШТЕЊА

Свети Синод старокалендарске Православне Цркве Румуније, следујући речи св. Василија великог, у његовом првом канону, одлучује да прихвата, по икономији, крштење расколника, Румунске Православне Цркве (Нови календар), тј. само ако је извршено у правилној форми трократним погружењем у име св. Тројице.

И тако, да не би ометали спасење многих, Старокалендарски Синод Правослвне Цркве Румуније примењује принцип икономије, као што су радили свети оци 1. Вас. Сабора (кан. 8) и оци 2. Вас. Сабора (кан.7), као и св. Василије (Кан.1). На основу ових канона, ми признајемо крштење расколника (трократно погружење), само ако је извршено према правилима Православне Цркве (три потпуна погружења у име свете Тројице). Иако св. Василије сматра да су шизматици без свештенства и благодати, ми ипак примамо њихова три погружења, на основу горе поменутих канона, али такође узимамо у обзир и многа чуда из светих списа, када су се погружења показала као дејствена, иако су извршена од стране лаика. Обично, Црква признаје крштење извршено од стране лаика само у случајевима кад је крштавани у смртној опасности. У том погледу , сећамо се чуда из живота св. Атанасија, архиепископа Александријског, који је као дете крштавао на морској обали, у игри своје вршњаке. Разматрајући ово питање, паријарх Александар и његов Синод прогласили су важећом тајну светог крштења коју је извршио дете Атанасије, према Православним прописима. И пошто ми са св. апостолом Павлом исповедамо „једног Господа, једну Веру и једно Крштење“, да се не би показали као преступници Божијег закона, ми помазујемо са светим Миром шизматике који су крштени трократним погружењем у име свете Тројице и тако их враћамо у Источну Православну Цркву, као што св. Василије каже у 1. кан. или св. оци 2. Вас. Сабора у 7. Кан. Пошто су св. оци признавали крштење шизматика и Новатијана (7.прав. 2. Вас. Сабор) који су пратили Јеврејске обичаје, славећи Пасху и друге празнике кад и Јевреји, али су били крштени истинским крштењем, ми такође признајемо крштење расколницима, по икономији, а позивајући се на горе поменуте каноне.

Ако они који прилазе Истинској Вери, нису крштени трократним погружењем у име св. Тројице- били они расколници или јеретици- примамо их као некрштене и крштавамо их истинским крштењем апостолске Православне Цркве, после чега их помазујемо св. Миром и причешћујемо их св. Тајнама (тумачење 46 и 47 правила светих апостола, белешке 83 и 84).

СИНОДСКЕ ОДЛУКЕ

 

Кроз 3. кан.(2. Вас.Сабор), 7. кан. (3.Вас. Сабор), 1.кан. (4. Вас. Сабора), 1. кан.(6. Вас. Сабора), 1. Кан. (7. Вас, Сабор), свети оци рашчињавају оне који „уводе или само прихватају било какве измене по питању вере“ (као што су увођење Григоријанског календара и његово коришћење у Цркви; мењање датума Пасхе, од 1926. и  1929. слављење истовремено са Јеврејима; смаљивање или чак укидање Апостолског поста; славњење великих Црквених Празника у исто време са католицима, протестантима и нео протестантима). Овим канонима светих отаца додате су и анатеме патријараха четри патријаршије (Александријске , Цариградске, Антиохијске и Јерусалимске), које су признате и издате као Синодалне енциклике (патријаршиски Сигилиони),1583.,1756.,1848., по којима су они који уводе или смо прихватају новачења по питању вере (као што су примери горе наведени), рашчињени од стране Православних патријараха и називају се „безблагодатнима“. У складу са светим  оцима (према њиховим канонима) и саборима Православних Патријаршија (према синодалним енцикликама), који их називају „рашчињеним и без благодатнима“, тако и ми свети Синод Старокалендарске Румунске Православне Цркве, све оне који су прихватили новотарије у питањима вере, „рашчињавамо и називамо безблагодатнима“. Према 15. Канону, Прво –другог цариградског Сабора из 861., свети Синод Старокалендарске Румунске Цркве, поставља сопствене границе и не прихвата литургијско општење, нити било какве друге црквене релације са онима кој су прихватили промену календара од 1924. (у Румунији). У овом погледу , на основу канона светих отаца и синодских одлука (од горе) великих светских патријараха, свети Синод Старокалендарске Румунске Православне Цркве не признаје тајне  Цркава које су уплетене у календарски раскол, осим тајне крштења.  Ми не признајемо, хиротоније, Евхаристијску жртву, јелеосвећење, миропомазање, брак, исповест или крштење (ако ово последње није извршено према православним правилима). Ово је појачано чињеницом да свети оци 6. Васељенског Сабора, у тумачењу 6. Канона, белешка 204, силом правила истинитости, тврде да сви јереји, као и епископи  који би били рашчињени због доказаних оптужби (новачења по питањима вере)-  не могу ни да освећују ни да благослове, нити да врше неку другу свету радњу, нити да саветују некога... јер све ове свете радње подразумевају раздавање благослова и светост коју они не поседују. Самим тим ове особе немају власт да врше Црквене тајне, службе освећивања нити било коју свету радњу. Ми посебно не прихватамо ни једну тајну извршену од западних јеретика или других религија које потичу од раскола из 1054.

Пошто ми заједно са св. Оцима, сматрамо шизматике „рашчињенима и безблагодатнима“, тако да не признајемо ни једну од тајни који су они извршили, осим православног крштења (трократним погружењем), и то последње икономијом. Посебно не признајемо и називамо све њихове радње и одлуке у вези Старокалендарске Православне Цркве ништавнима и без дејства Светога Духа, као што су рашчињење владике Галактиона Кордуна 14. априла 1955. Ми одбацујемо ово рашћињење и називамо га ништавним и без благодатног дејства Светога Духа, зато што није извршено према црквеним канонима, него као израз освете расколничког синода према епископу који се, према 15. канону, Прво-Другог Цариградског Сабора 861. и 31. апостолског  правила, одвојио од шизматичке групе због питања вере. Ни један канон Православне Цркве не рашчињава због повратка Истинској Вери него због отуђења од ње. Рашчињење епископа Галактиона Кордуна од стране Румунске Православне Цркве (нови календар) је било неканонско.

МИ ОДБАЦУЈЕМО ЈЕРЕС ЕКУМЕНИЗМА

Свети канони забрањују заједничку молитву са јеретицима и расколницима ( у апостолским правилима 10, 11, 45, 65 и лаодикијским канонима 6, 9, 32.). Тако и ми, свети Синод Старокалендарске Румунске Цркве, не пристајемо ни накакво саслуживање; не вршимо ни једну од седам Црквених Тајни, или неку Црквену службу освећивања или било коју Црквену радњу, са онима који подржавају или претстављају савремени екуменизам. Ми не прихватамо никакве заједничке молитве са овим екуменистичким јеретицима (католицима, монофизитима, калвинистима, протестантима, нео-протестантима, итд), секташима, паганима или новокалендарским шизматицима, који су одбацили одлуке светих Отаца, носиоца благодати, првог Никејског Сабора, а који су анатемисани енцикликама источних патријараха, 1582, 1756, 1848. Ми се придружујемо великом Црквеном оцу, св. Јовану Златоусту, који у свом тумачењу посланице Јеврејима, каже: „ако је епископ или клирик лукав по питањима вере, треба да бежиш и да га напустиш, чак и да је анђео са неба.“

Савремени екуменизам има за циљ да релативизује, минимализује и поништи истину спасавајућег Православља. Ко год да се придружи овој јереси, одваја се од темеља Цркве, таква особа је као Јуда , који је издао Христа. Овакве особе подпадају под анатему светих, против јеретика који су фалсификовали Црквене догмате и презрели поредак св. канона.Ми исповедамо са св. Марком Ефеским, јединим заштитнииком Православља на „унијатском“ сабору  у Ферари-Флоренци (1438-1439), и говоримо са њим: „ Наша вера је правилно исповедање наших светих отаца. Са њом ми се надамо предстати пред Господа и примити од Њега опроштај грехова: а без Ње не знам какво благочешће може да нас избави од вечних мука. Нема уступака у питањима Вере. Питања вере не признају икономију.“

Ми такође исповедамо са св. Пајсијем Величковским, који каже:“ Нису ли римокатолици јеретици са њиховим папом? Па пошто су јеретици, и то заиста јесу, наша света Црква их анатемише. Оне које је анатемисала Света Црква и ја такође анатемишем, заједно са Црквом, као њен син. Као синови цркве Христове ми одбацујемо све појаве савременог екуменизма, јер нам је дужност да се боримо за истину до последњег даха, а не против истине. Ми налазимо оправдање у речима св. Јована Богослова који такође говори:“Немам веће радости него да чујем да моја деца ходе у истини“

+архиепископ и митрополит Власије Могарзан

 Званични сајт Румунске ИПЦ