понедељак, 23. јануар 2012.

Упокојио се Митрополит Валентин


Блаженопочивши митрополит Валентин Првојерарх Руске Православне Аутономне Цркве. Са његове десне стране Владика Теодор - његов заменик, а са леве катакомбни епископ Владика Серафим

16.  јануара лета Господњег 2012. упокојио се у Господу у својој 73 години живота Првојерарх Руске Православне Аутономне Цркве (Сајт РПАЦ) Валентин Митрополит Суздаљски и Владимирски. Руска ПАЦ уз Руску ИПЦ је једна од највећих истински  православних цркава руске традиције. Сахрана покојног Митрополита одржана је 22. јанура у крипти њиме саграђеног храма Светих Новомученика и Исповедника Руских у граду Суздаљу. Службу опела је предводио по чину најстарији архијереј РАПЦ Архиепископ Отрадњенски и Севернокавкаски Теодор иначе заменик покојног митрополита. Архиепископа Теодора су својевремено 1994. заједно рукоположили  Архиепископ Лазар (Журбенко) и епископ Валентин. Уз Архиепископа Теодора у опелу су  узели учешће и остали архијереји РПАЦ епископ Павловски управљајући парохијама РПАЦ у САД и Канади владика Андреј, Архиепископ Оренбурски и Кургански Тимотеј, епископ Сибирски Трофим, Армавирски Марко,  Суходолски Јаков, Тулски и Брјански Иринарх и Сухумски и Абхазки Серафим уз саслуживање више од 30 свештенослужитеља и четири ђакона. Сахрани је присуствовало око 300 верника.  
После упокојења и сахране блаженопочившег митрополита Валентина већ се почела помињати могућност сједињења два најкрупнија истински православна Синода: Руске ИПЦ под председавањем Архиепископа Омског и Сибирског Тихона и Руске ПАЦ под председавањем Архиепископа Отрадњенског и Севернокавкаског Теодора.
Његово Преосвештенство епископ Српске ИПЦ, владика Ресавско-шумадијски Акакије упутио је јерарсима, клиру и верном народу РПАЦ његово искрено саучешће поводом упокојења њиховог Првојерарха, митрополта Валентина.
Вечная память Владыке митрополиту Валентину!

6 коментара:

Анониман је рекао...

Вечнаја памјат!

Ефросинија монахиња је рекао...

Вјечнаја памјат,Господ да прими душу Митрополита Валентина у места мирна,тиха, где нема жалости нити бола, у насеља Небеска,где анђели поју непрекидно Божанствене песме.

Анониман је рекао...

Večna pamjat Mitropolitu Valentinu, spasi i sohrani Bože dušu u carstvo nebesko !

Srb-in је рекао...

Vjecnaja pamjat, Mitropolitu Valentinu, da mu Gospod milostiv bude, spase i sohrani dusu na mestu pravednika. On je predao svoju dusu Bogu na pravdu, a ostavio je mnoge duse da jos uvek tragaju za istinom i pravdom, ne bivajuci sigurni svoga puta spasenja. Na zalost, necastive sile, uvek uspevaju da razdele i razdvoje puteve isitne i pravde na ovome svetu i zavedu i one odabrane da podju takvim putevima. Rezultat Pravoslavne danasnjice je da po mnogim licnim (ljudskim) ubedjenjima i sklonostima sledbovanja ljudi, prouzrokuju i udovoljavaju takvim procesima. Primere takve “revnosti” smo videli i kod Grka, a evo i kod Rusa; koji su “istinsko” , “pravedno” i “nerazdeljno” Pravoslavlje, razdelili na razne frakcije, gordo pravdajuci svoja ljudska-zemaljska opredelenja. Gde, su se iz “jedne istine” eto pojavili razni paralelni, kompetitivni (a ne kompetentni) “sinodi” sledbenika, koji nisu zajednicko sagledali i sasluzivali istinito Pravoslavlje. Zato pouceni, greskama i gresima drugih, nebi trebali i mi da ponavljamo istoriju i te procese, gde necastivi streme da pogube i duse onih koji streme ka jedinoj istini Pravoslavlja. S toga, oni koji na sebe uzese duznost i vlast, neka straze dobro, odgovorno i revnosno nad dusama svoje Bogoljubljive pastve, jer se priblizi carstvo Bozije, a lukavi gledaju da pogube i duse verujucih, koji nisu u sabornom, pravom stadu, Prave-slave. Da budemo svi u slozi, Sveti Savo ti nam i sad pomozi! Spasi Boze, vjerni svoja!

Komita је рекао...

Vecnaja pamjat

Анониман је рекао...

поустед бај ''инквизишн''

Брате Срб-ине, Бог на молитве Своје Мајке, Приснодијеве Марије да утврди и запечати благодаћу твоје ревносно расужденије и исправан поглед на рак рану Истински Православних Цркава тј. фракционаштво, изникло на демонским мисленим подметањима међусобних несугласица и свађа, окамењених срца и усијаних глава. Ово кажем познајући себе и своју духовну болест и наказност, која се нажалост дубоко укоренила (код немарних) или притајила (код ревносних) у многим ИПХ душама и лако ју је покренути минималном расправом на дивљање противу духа саборности, смирења, радости и мира у Духу Светоме.

И поред те несреће, слава Богу па нас свети Оци утешише сазнањем да је свест и признање своје сопствене болести већ пола пута до излечења, који онда Добри Лекар уз нашу молбу и труд лечи сигурним исцељењем миротворства и братољубља по Богу. За НАЈВЕЋУ похвалу су ИПХ Руси владике Валентина, који су и чак пре оног дивног мужа Цркве Христове, Богородицом названог Стуба Православља у Русији, тј. блаженопочившег архиепископа нашег Лазара (Журбенка), направили самосталну црквену управу у Русији, мудро увиђајући да престарели блаженопочивши првојерарх РЗЦ, архиепископ Виталије, нема снаге да се одупре сплеткама змијског легла његовог непосредног окружења, које је вукло у паклени амбис сједињења са јеретичком МП. Исти ти, злим саветима склони безаконици у одјејанију су адским оруђима клевете бљували не само по блаженопочившим владикама Лазару и Валентину, пуштајући најодвратније лажи у парохијски крвоток, кроз уста оних склоним брбљању, оговарању и празнословном осуђивању, већ су и самог првојерарха убеђивали да одступи од себе самог и својих исправних одлука из прошлости.

На нашу велику радост, њихове сплетке је Сама Мајка Божија покидала и најстроже разобличила и казнила их по заслузи, удаљујући безаконике од Цркве Сина Њеног, а нас збуњене сплетком, мудро усмерила ка сигурној луци спасења богољубивог остатка, некад моћне РЗЦ.

Ми смо дужни да максималном љубављу и жртвом одговоримо на Њену велику љубав и бригу о нама, трудећи се да погрешно међу нама исправимо, смућено охрабримо и удаљено приближимо, све у славу и на радост, Онога који је обећао вечно блаженство назвања синовима Божијим, онима који мир граде.

Нека би нам та велика награда која небеса Ризницом дарују и чине још радоснијим, буде мотив да уједињени помирењем и истинољубљем заједно дођемо пред Господа и Спаса нашег Исуса Христа, коме са Оцем Његовим и Духом Светим нека је слава, част и поклоњење у све векове Амин.