Грчки протекторат у Србији или препорођена Српска Црква (ИПЦ)?

Greek protectorate in Serbia or the regenerated Serbian Church (TOC)?  (English)

Јеромонах Акакије

Свашта се тврди и пише ових дана. Србе као и увек прати неслога. Неки Срби, авај,  тврде да су Грчки старокалендарци направили неку нову "српску цркву" која нема везе са Светосавском Српском Црквом јер је она, замислите УГАШЕНА падом српске јерархије у јерес екуменизма.  Та новоформирана „српска црква“ фактички и не постоји јер у званичним документима светог Синода Грчке ИПЦ Србија је уписана као црквена административна област Грчког егзархата Западне и Источне Европе. Апологете Србије као неуобличеног грчког протектората тврде да смо ми клирици и верници у апсолутној зависности од Грчких епископа пошто немамо никаквих додирних тачака са историјском Српском помесном Светосавском Црквом. На такав начин се врши саблажњавање и застрашивање верног народа и из тога се јасно види колико је за Србију штетно досадашње, за нас привремено, епископовање над Србијом Грчких епископа.

 Шта рећи, ја не сматрам да припадам и служим тој некаквој новооснованој од стране Грчке ИПЦ „српској цркви“ која нема везе са историјском Светосавском Црквом, а која чак за јерархију Грчке ИПЦ званично и не постоји . Сви ми смо били и остали верници Светосавске Српске Цркве чија је јерархија пала у отпадништво сергијанизма и свејерес екуменизма. Када сам првобитно прекинуо општење са екуменистичком јерархијом и затражио помоћ од грчких старокалендараца, тај чин није никада сматран негирањем историјске Српске Цркве и стварањем неке нове географске цркве - грчког протектората у Србији. Тврдња да је Српска Црква ишчезла и да услед тога мора поново, тј. из почетка да се успоставља из темеља као грчка мисија међу абориџинима или афричким племенима велики је и нечувени апсурд. Пад јерархије у Српској Цркви траје тек нешто више од пола века. Тај период је толико кратак да постоје живи верници Српске Цркве крштени и причешћивани у време док је она још увек била канонска и православна, а који нису општили са јеретицима. Такође, има доста клирика, монахујућих и лаика из редова званичне цркве антиекумениста и традиционалиста који нису далеко од тога да прихвате Истинско Православље , а за које би таква поставка ствари била апсолутно неприхватљива, а самим тим и Истинско Православље што је и разумљиво.  Такви ставови на жалост, нису новост, Смедеревска парохија заступа и шири такве ставове већ више година. Интересантно је да се чак ни сами Грци (барем не званично и отворено) не придржавају таквих ставова али Срби, ко зна из каквих побуда, исфабриковаше  овог својеврсног црквеног франкештајна кога фанатично бране и представљају га као једину канонско- здраву опцију за спасење Српског народа. За ту сврху се користи и моменат застрашивања расколом пошто се наводно од Грчких епископа не тражи канонски отпуст при некаквом умишљеном преласку из Грчке у Руску ИПЦ. О каквом расколу може бити реч ако српски свештеници затраже помоћ од канонске Руске ИПЦ? Какав се то канонски отпуст помиње и где то прелазе Српски свештеници да би од Грчких епископа тражили канонски отпуст? Српски свештеници рукоположени од Грчке ИПЦ у виду помоћи сестринске Цркве сестринској Српској ИПЦ нису клирици Грчке ИПЦ, то је јасно и то никада нико није оспоравао. Они су рукоположени за Србију, живе у Србији и служе потребама Српске ИПЦ. Они не прелазе другој помесној Цркви него остају ту где јесу у својој матичној Српској ИПЦ. Дакле, српски свештеници не напуштају Грку Цркву јер нису рукоположени за Грчку Цркву и не прелазе Руској Цркви како то неки желе да представе. У осталом Руска ИПЦ на тако нешто и не пристаје она искључиво жели да помогне Српској ИПЦ да стане на своје сопствене ноге. Истина, ми Српски свештеници се формално налазимо под привременом  административном управом св. Синода Грчке ИПЦ али само до оног тренутка док Србија не добије свог сопственог епископа. Добијање канонског истински православног Српског епископа за Србију је од суштинске важности за нашу будућност и услед незаинтересованости Грчке ИПЦ да нам изађе у сусрет ми смо се и обратили за помоћ Руској ИПЦ. Како смо рекли, круже нека злокобна говоркања да се тим чином прави раскол. Као одговор на страх од раскола - као греха, како то нарочито истичу апологете грчког протектората у Србији, који ни мученичка крв неће опрати подсећам их да се замисле над грчким старокалендарцима чија је историја - историја међусобних раскола. Сам данашњи Првојерарх Грчке ИПЦ постао је преко ноћи епископ када су епископи Калист и Антоније направили школски пример раскола са својим православним Првојерархом Архиепископом Авксентијем... Ово наводећи неоспоравам каноничност саме Грчке ИПЦ и њеног епископата него подсећам да се њихов трновит пут до садашњег релативно стабилног стања састојао из мноштва, у светлу каноничности, сумњивих ситуација које се наравно од свих нас данас прихватају као оправдане и валидне. Апологете грчког протектората у Србији све ове грчке неправилности и не помињу, а терају мак на конац када смо ми Срби у питању. Да би сами себе облатили, тј. своју Српску Цркву, а свој грчки протекторат оправдали потребно им је да утврде да је не слагање са таквим новопеченим ставовима о новооснованој цркви, тачније грчком безличном егзархату на канонској територији Српске Цркве и борба за Светосавску Српску Цркву РАСКОЛ. Раскол са ким? Могућност да изађемо испод административне управе Грчког Синода и да прихватимо помоћ коју безусловно нуди Србији Руска ИПЦ није и не може бити раскол. Пошто се не слажемо са стањем у Србији које диктирају Грци и апологете грчког протектората у Србији, а као клирици и верници оне историјске Српске Светосавске Цркве ми имамо апсолутно право на самоопредељење у контексту наставка борбе за препород истински православне Српске Цркве. И на крају закључујемо, да се никоме, ко се осећа чланом те од стране Грчке ИПЦ новоосноване „српске цркве“ која како смо видели званично и није Српска Црква него Грчки егзархат Западне и Источне Европе, не оспорава право да то буде и остане, а време ће показати колико је та опција здрава и канонски оправдана.  Узгред, морална одговорност пред Српским народом и небеском Србијом, особа које заступају и бране овакве ставове јесте и биће велика.