СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2020.
Архијерејски Савет СИПЦ
под председавањем г. Акакија, Епископа Утешитељевског
Свим верним чедима Светосавске Цркве
честитамо велики и радосни празник Рођења Христовог:
МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
„С нама је Бог, знајте народи и покорите се – jер је с нама Бог“ (Ис. 8,10).
На празник Рођења Христовог, са посебном радошћу певамо ове стихове из књиге пророштва пророка Исије који нам говоре о доласку Месије – Христа, чије ће име бити Емануил, што на преводу са јеврејског значи „С нама је Бог“. Tим именом пророк открива тајну Божанске природе Месије, да је Он Бог који ће бити са нама. Често понављање ове песме „С нама је Бог“, сведочи о великој духовној радости хришћана који препознају и верују у Христа као отелотвореног Бога.
„Бог постаде тело и настани се међу нама“ (Јн. 1,14). Са људима, као и остали људи поживе, примивши на Себе нашу телесну природу, како би извршио домострој нашега спасења. Истински Бог и Божији Син, који има невидљиву природу, отелотворивши се, постао је за све видљив. О томе говори натпис који је по предању сам Господ послао кнезу Авгару Едеском заједно са нерукотвореном иконом: „Божије виђење, Божанствено чудо“. То чудо јављања Бога у телу, свети апостол Павле, назива „великом тајном побожности“ (1. Тим. 3,16). Вера у ово чудо, односно тајну оваплоћења Божијег, постаје непоколебљиви камен темељац наше вере, на коме „Бог сазида Црква Своју, коју ни врата пакла неће надвладати“ (Мат. 16,18). Та вера је основа спасења људског рода. Она је стуб и тврђава истине. Та вера нас усиновљава, чини нас синовима Божијим, јер је речено: Ко верује у Сина, тај има и Оца (1. Јн. 2,23). И још: „Који се год одриче Сина, тај ни Оца нема, а ко признаје Сина, тај има и Оца“ (1. Јн. 2,23). Нама хришћанима који верујемо и исповедамо да се Син Божији родио од Дјеве, да се оваплотио, да је постао Човек, даде Бог власт да постанемо синови Божији, који се као такви не родисмо од крви и тела, него од Бога (Јн. 1,12-13).
Са друге стране, „сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога: и то је дух антихриста“ (1. Јн. 4,2-3). Ово је основа дара разликовања духова, разликовања добра и зла, а тај дар нам је нарочито потребан у ово апокалиптично време толеранције, релативизације и либерализације зла. Од Бога су они који признају и исповедају да је Исус – оваплоћени Бог Логос, Господ и Спаситељ; а од ђавола су они, који то не признају.
Оне који упорно одбијају да прихвате, тј. да поверују у „велику тајну побожности“ (1. Тим. 3,16), Свето Писмо описује као оне који пропадају, зато што не примише љубав истине да би се спасли, као оне над којима ће се зацарити антихрист са силом великом и чудесима лажним и са сваком преваром, као оне којима ће Бог послати силу обмане да верују лажи; да буду осуђени сви који не вероваше истини, него заволеше лаж (2. Сол. 2,9-12).
Насупрот „тајни побожности“ (1. Тим. 3,16), стоји „тајна безакоња“ (2. Сол. 2,7). Као што је тајна побожности Божански домострој људског спасења, тако је „тајна безакоња“ сатански домострој људског погубљења. „Тајна безакоња“ се састоји у подривању тајне побожности, у ђавољем сплеткарењу, у слабљењу и извртању вере у Боговаплоћење, у неверовању у оваплоћење Сина Божијег. То дејство сатанино расте из дана у дан, толико да ће Син Човечији, при свом Другом доласку на земљи затећи велико безбожништво (Лук. 18,8). „Тајна безакоња“ делује и на пољу моралног развраћења човечанства. Превласт разврата у последња времена представљена је у Апокалипси у виду жене блуднице, којој је на челу написано: „тајна“ (Отк. 17,5). А разврат, по учењу светих отаца, најбрже и најјаче упропашћује животне снаге и гаси божанску искру у појединцу или народу изложеном његовом утицају. Морална декаденција рађа неверовање у Бога, а безбожништво уклања све баријере ширења неморала. Безбожништво и неморал су две најјаче скривене силе безакоња – „тајне безакоња“. Зато се и сам антихрист назива човеком безакоња и безакоником, и зато је „тајна безакоња“ у свом крајњем исходу у ствари тајна јављања у свету, не Сина Божијег, него Његовог непријатеља антихриста.
Ради остварења свог крајњег циља, „тајна безакоња“ ради на уништењу хришћанског света: онемогућује људима да примене Божански план постојања хришћанских монархија, како би се, помоћу револуција, на рушевинама хришћанског света – успоставио антихришћански богоборни поредак, заснован на лажима, злу и безакоњу.
Као што је Божији домострој спасења људског рода у свету имао своје оруђе – изабрани јеврејски народ кроз кога је и остварена „тајна побожности“, тако исто и сатана у сврху остварење „тајне безакоња“ користи изабрани народ. Исти онај јеврејски народ којега је успео саблазнити и духовно преобратити, да уместо Богоизабраног, постане сатаноизабрани, постао је главно оруђе ђавола за поробљење човечанства и за успостављање царства антихриста, који ће бити побеђен Христом током Његовог Славног Другог доласка.
Сам Христос је за јеврејски народ рекао да поштује другог бога ђавола (Јн. 8,44) и да чека „другог“ месију (Јн. 5,43) и то је заиста тако, јер сви савремени Јевреји верују да њихов месија – антихрист, треба да им да власт над целим светом. За остварење овога очекивања они усрдно и непрестано моле свог бога – сатану. Ове Божанске речи Јевреји су потврдили самим чином богоубиства и „новим заветом“ успостављеним са самим сатаном, који је потврђен крвном клетвом, којом се заклео „сав јеврејски народ“: „Крв његова на нас и на децу нашу!“ (Мат. 27,25). Овај сатаноизабрани народ је коначно успео да у наше време, путем револуција и два Светска рата, завлада целим човечанством. Остаје још само да се над том новоуспостављеном светском јеврејском владавином зацари њихов месија, машијах - антихрист.
У ове дана језиве глобалне завере која се лукаво крије под видом „филантропског“ сузбијања лажне пандемије јасно осећамо демонску силу глобалне офанзиве „тајне безакоња“ и иза кулиса јасно видимо њене главне носиоце. Ипак, нама није од Бога дано да искоренимо светско зло. Ми знамо да га ми не можемо уништити, јер ће крајњу победу над злом извојевати сам Господ при Свом Другом доласку. Али исто тако знамо да зло можемо на неко време ослабити и зауставити. И зато смо обавезни да се супротстваљамо злу, ради нашег спасења и колико је год могуће већег броја достојних људи.
Та борба против зла поставља пред нас два претпостављена циља. Један је оптимистички, у смислу наде да још увек нисмо ушли у саму завршницу апокалиптичних догађаја и краја света, и да још има времена за борбу за ослобођење Цркве и Државе од јарма антихристових слугу. А други, песимистички, подразумева одсудну апокалиптичну битку да се и међу Србљем створи бедем отпора против антихриста, „стан светих и град вољени“, о коме говори Откривење (Отк. 20,7-8).
У вези са горе изнетим чињеницама, сматрамо за свој архипастирски дуг да одлучно подигнемо свој глас:
Православни хришћани, верна чеда светосавске Цркве Христове, дошло је време када морамо објавити и поновити велико „ВОНМЕМ!“ архангела Михаила: супротстављајте се власти антихриста! Не слушајте ничије позиве на помирење са злом, ма од кога ти позиви долазили. Нема мира између Христа и сатане. Влашћу која нам је дата од Бога благосиљамо сваки вид отпора сатанским властима и репресијама које покрећу ради поробљавања човечанства. Не покоравајте се антихристу и његовим слугама. Не носите маске, које су симбол покорности Новом светском антихристовском поретку. Не примајте у ваша тела и тела ваше деце било шта што вам ови синови безакоња намећу као „законску“ обавезу. Бесмислено је позивати се на некаква од безбожника установљена људска права, уставе и законе о телесном интегритету које су они сами донели, па их том логиком они могу и променити.
Наши закони су неизмењљиви и вековечни Божански закони, наше право је Божанско право и наша слобода је слобода коју нам је Бог дао. „Стојте , дакле, у слободи којом нас Христос ослободи“ (Гал. 5,1). „Купљени сте скупо, не будите робови људима“ (Кор. 7,23.). „Тела су ваша Христова, она су храм Светога Духа и зато их не сједињујте са злом, већ са Христом“ (Кор. 6,15-20). Јер нас је Господ искупио пречасном Крвљу Својом од клетве законске, тако што на Крсту прикован беше, и копљем прободен, ослободивши нас од власти ђавола и смрти.
Незамисливо је, а камоли прихватљиво, да хришћани допусте да се у њих и њихову децу убризгавају мрачне ритуалне вакцине које садрже ћелије ткива нерођене убијене деце. Незамисливо је, а камоли прихватљиво, да се путем вакцинисања човечанства допусти било какав вид генетског инжењеринга над људима, стварања генетски модификованих људи, као светогрдне измене људске природе човека створеног по лику и подобију Божијем.
Без страха од страдања и смрти морамо очувати нашу богодану слободу и достајанство пред демонским силама из поднебесја, чију земаљску филијалу чини сатаноизабрани народ и њихове слуге. Без страха од Јудеја (Јн. 19,38), већ са страхом Божијим успротивимо се „тајни безакоња“, и само на том путу неустрашивог супротстављања злу можемо очекивати Божију помоћ. „Ако је Бог с нама, ко ће против нас?“ (Рим. 8,31).
Запамтите, да би исход борбе био позитиван, нама не сме овладати страх. Морамо знати да ђаво није равноправни противник Бога. Пред Свемогућим Творцем он је ништа, и зато се не бори директно са Богом, већ са људима, нарочито оним људима који су примили синовство Божије – хришћанима. А ако је човек заиста са Богом, тада ђаво и пред таквим Божијим човеком постаје ништаван. Ако допустимо да нас обузме страх, показаћемо маловерје, јер не верујемо у Божију помоћ, а немајући веру, потпадамо под утицај мрачних сила.
Зло губи своју силу и самопоуздање, када га се људи не боје и јавно га разобличују у светлости јеванђелске истине. Ово потврђују речи Апостола: „Ни у чему се не плашите противника; то је њима знак (најава) погибли, а вама спасења“ (Фил. 1,28). Не смеју нас застрашити страдања као последица одлучног супротстављања злу, јер ова борба свакако за собом повлачи и сама страдања. Шта више, радујмо се страдањима правде ради, ближњих ради, деце наше ради – речју, Христа ради, јер је речено: „радујте се што учествујете у страдањима Христовим, да би сте се у откривењу славе Његове радовали и веселили“ (1. Пет. 4,13). Свако ко због верности Христу трпи страдања, од Бога добија непропадљив венац небеске славе: „Ако и страдате правде ради, блажени сте“ (1. Пет. 3,14). „Блажен је човек који претрпи искушење, јер ће примити венац живота, који Господ обећа онима који га љубе“ (Јак. 1,12). „Буди веран до смрти и даћу ти венац живота“ (Отк. 2,10).
Зато ћемо за овај Божић са посебним одушевљењем певати радосне божићне стихове, и њима крепити , храбрити и припремати једни друге за борбу против слугу грјадушчег антихриста:
„С нама је Бог, знајте безбожници и одступите – јер је с нама Бог.
Јер нам се роди Дете, Син Божији, и даде се нама – јер је с нама Бог,
И ако кујете заверу, Господ ће је разорити – јер је с нама Бог.
И страха вашега нећемо се бојати, нити ћемо се збунити. Јер је с нама Бог.“
(Из стихова св. Пророка Исаије (Ис. 8,9-12), односно службе Великог повечерја)
Мир Божији – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Утешитељево, о Божићу 2020. године
Ваши молитвеници пред Витлејемским
Богомладенцем,
+Епископ утешитељевски АКАКИЈЕ
+Епископ шумадијски НЕКТАРИЈЕ
Нема коментара:
Постави коментар