СРПСКА И РУСКА ЗАГРАНИЧНА ЦРКВА ПОНОВО ЗАЈЕДНО - ПОЧЕТАК ПРОСЛАВЕ 100 ГОДИШЊИЦЕ РЗЦ НА УТЕШИТЕЉЕВУ

У недељу 28. септ./11. октобра године Господње 2020., архијереји Српске Истински Православне Цркве и Руске Православне Цркве Заграничне одслужили су божаствену литургију у манастиру Утешитељево код Београда, којом је запечаћен дијалог (више о дијалогу ОВДЕ и ОВДЕ) за успостављање евхаристијског општења између две сестринске цркве.

Овим торжественим саслуживањем отпочето је празновање 100 годишњице оснивања РПЦЗ.

Богослужење су предводила четири архијереја: епископи СИПЦ Акакије Утешитељевски и Нектарије Шумадијски, епископи РПЦЗ, архиепископ Андроник Њујоршки и Северноамерички и архиеп. Софроније Санктпетербуршки и Североруски, уз саслуживање осам свештенослужитеља из Србије и САД.

Поред празновања овог јубилеја васељенског значаја везаног за свештену борбу за одбрану Светог Православља од савремене велике апостасије, овог дана црква је славила спомен светог Јована Шангајског и Санфранцисканског чудотворца, великог руско-заграничног светитеља. На овај дан је премештено и празновање имендана високопреподобне мати игуманије Ефросиније новостјеничке, спомен преподобне матере Ефросиније Александријске.

Богослужење је обогатило присуство предивне иконе 100-годишњице Руске Заграничне Цркве (опис иконе, ОВДЕ), као и светиња, честица моштију Светог Јована Шангајског и свете Ефросиније Александријске.

И поред ванредне ситуације изазване коронавирус глобалном завером, која је проузроковала затварање многих државних граница, у овој великој и историјској духовној светковини узео је учешће приличан број ходочасника из целе Србије, из Републике Српске, САД и Француске. Својим молитвеним присуством, овај догађај су увеличале монахиње из леснинског (Француска)  и новобрдског манастира (Бугарска).

Заједничко богослужење српског и руског клира изазвало је свеопште одушевљење. На све учеснике богослужења и присутни верни народ ова свечана литургија оставила је утисак посебног и ванредно значајног благодатног догађаја. Сви присутни били су прожети снажним осећањем присуства најузвишенијем и најрадоснијем пасхалном богослужењу.

На литургијској беседи, владика Акакије је поздравио уважене госте и истакао значај лика и дела светитеља Јована Шангајског чудотворца, чији је празник обретења моштију тога дана црква прослављала. Потом је објаснио духовни смисао јеванђеља о богатом улову које се читало те недеље, повезавши га са актуелним догађајем успостављања евхаристијског општења између сестринских цркава. Наиме, ревност за извршење Јеванђелских заповести, нарочито оне о међусобној љубави, по којој ће сви познати ученике Христове (Јн. 13,35), слична је оној ревности Симона Петра који је беспоговорно послушао Учитеља, бацивши мреже на пучину, иако је целу претходну ноћ провео у рибарењу без улова и тако се удостојио не само богатог улова, већ и позива да постане апостол, "ловац људи". Преосвећени владика Акакије је своју беседу завршио полагањем наде да ће ово црквено општење донети богат род у винограду Господњем, у славу Божију и на спасење многих душа које лутају на пучини житејског мора, витланог буром савремене велике апостасије.      

По заамвоној молитви, преосвећени владика Акакије је осветио жито и преломио имендански колач са игуманијом Ефросинијом, што је за присутну браћу русе био диван обред особености српске богослужбене традиције.

На изласку из храма, уз звоњаву звона, архијереје су са цвећем дочекали девојчице и дечаци у српским народним ношњама, а пут од храма до трпезе љубави био је засипан латицама цвећа.

Шатор посебно постављен за ову прилику био је у позадини главне софре украшен великим заставама Српског Краљевства и Руског Царства, свезаним на врху чвором. Пред заставама је постављена икона Христа Сведржитеља, што свакако симболизује нераскидиво јединство Срба и Руса у Христу Богу, као залог ослобођења од васколиког зла које је покорило наше христоимените народе.

Трпезу љубави пратиле су многобројне надахнуте здравице и говори домаћина и гостију који су код присутних наизменично изазивале велику радост али и сузе потрешености.

При самом крају уследио је наступ гусларског виртуоза Вукмана, који је својим надасве надахнутим извођењем српских епских песама дао овом догађају посебан тон старинских црквено-народних светковина које се без гусала нису могли ни замислити.

По молитви благодарења уследило је дружење уз певање српских и руских националних, духовних и народних песама.

Уз поновну звоњаву свих звона архијереји РПЦЗ свечано су испраћени из манастира Утешитељево, како би наредних дана наставили са обилажењем историјских места важних за оснивање и развитак Руске Заграничне Цркве.

Богу нашему хвала и слава, во вјеки вјеков. Амин.