САВИНДАН НА МУЧЕНИЧКОМ УТЕШИТЕЉЕВУ

Празник светог оца нашег Саве торжествено је прослављен на мученичком Утешитељеву.

Погледајте на сајту Утешитељева како је празник прослављен уз богату фото галерију.

УТЕШИТЕЉЕВО - Савиндан 2013.

ДВА ТУЖНА ДОГОЂАЈА

На овај наш највећи српски празник, поред радосне прославе Савиндана на Утешитељеву, не можемо да не споменемо и два, по нашем мишљењу, тужна догађаја која су обележила овај дан – тужна јер се тичу наше браће православних Срба антиекумениста, који се труде да очувају свето Православље. Наиме, нека наша браћа из Србије и Аустралије прихватила су да им на Савиндан началствују Грчки епископи, који овде у Србији, и у једном Српском манастиру у Аустралији, нису били присутни као представници равноправне сестринске Цркве, него као они који полако али сигурно преузимају црквену власт над наивном и неупућеном србадијом. Зашто ово сматрамо тужним догађајем? Зато што је највеће постигнуће светог оца нашег Саве управо независност Српске Цркве у односу на Грке, која подразумева народну Српску Цркву.
Зашто Срби антиекуменисти из Србије и из далеке Аустралије данас пристају на то да им Цркву воде туђи епископи, Грци, за које се зна да су користили сваку историјску прилику како би укинулу Српску народну Цркву и потчинили је себи?

За храмовну славу у манастиру Светог Саве – Нови Каленић у Аустралији служили су грчки епископи Авксентије и Амвросије (Кипријановци), који су преузели власт над некада Слободном Српском Црквом, и с њима српски свештеници Драган Сарачевић, Звонимир Јовић и Бојан Влајић. Такође, усред Србије, у храму оца Јосифа (Микића) у Овчи, на дан Светог Саве Српског служио је грчки архиепископ Калиник кога неки српски антиекуменисти сматрају надлежним за целу Србију. Заиста су поделе – туга и несрећа народа Српског!

Грчки епископи у Новом Каленићу (Аустралија), Савиндан 2013.

Грчки Архиепископ Калиник са својим свештенослужитељима Јосифом Микићем и Харалампијем Вуковићем, Овча, Савиндан 2013.

Шта означава народна Црква? Означава једну самосталну црквену организацију, са сопственом влашћу која потиче из народа и остаје уз народ, са српским епископима, са народним свештенством, народним језиком и народним-обичајним изразима своје вере. Насупрот таквој народној цркви стоји црква са туђим епископатом и свештенством, са туђим језиком и обичајима. Шта је природније и корисније? Несумњиво национална црква. Она има своје оправдање и у Јеванђељу. Сам Спаситељ је заповедио апостолима Својим: идите и научите све народе. Тим речима Он је признао народе као природне јединице Своје васељенске Цркве. И кад је послао Духа Свог Светог на апостоле, апостоли су почели говорити разним језицима; не, дакле, само јеврејским, или латинским, или грчким, него језицима свију народа: Парћана, Миђана, Египћана, Римљана, Арапа и свих осталих. И кад су апостоли постављали старешине црквене у једном народу, они су се трудили да их узимају из тог самог народа. Отуда је светосавска национална Црква уједно и јеванђелска и апостолска. Такву народну цркву одувек је желео сваки хришћански народ под сунцем. Но, ни до данашњег дана многи хришћански народи нису успели да имају своју самосталну народну цркву, у својој земљи, са домаћом црквеном влашћу, са свештенством својим, и са својим народним језиком. Срби ту драгоцену тековину имају још од времена светог Саве, безмало осам векова. Црквени центар за српски народ, који је дотле био далеко у Цариграду, створен је у Жичи; грчке епископе и свештенике заменили су епископи и свештеници Срби; грчки језик уступио је место српском језику. Да, то је жива истина! Нека би молитвама светог Саве Господ отворио очи свим истински православним Србима, како би коначно могли да превладају своје поделе и уједине се ради заједничке борбе за очување светог Српског Православља – Светосавља које је од стране јеретика-екумениста данас угрожено, чини се, као никада пре.