четвртак, 22. септембар 2011.

Честитка поводом празника Сабора светих српских просветитеља и учитеља



РУСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД

30. август / 12. септембар 2011, град Омск
Сабор српских светитеља: Саве I, Арсенија, Саве II, Евстатија I, Јакова, Никодима, Данила, Јоаникија II, Јефрема II, Спиридона, Макарија, Гаврила I, Григорија

Драги у Господу Владико Акакије!
Драги у Христу оци, браћо и сестре
Српске Истински Православне Цркве!

На овај празник – спомен српских светитеља – и свештени дан за Помесну Српску Цркву, примите наше срдачне честитке поводом обнове православног српског епископата! Заједно са нама, Архијерејским Синодом, читава Руска Истински Православна Црква радује се што се још једно огњиште истинског православља распламсало и јарко сија на благословеној српској земљи, а нама братски српски народ слободно организује помесни црквени живот, чувајући и обнављајући своја предања.
То је сложен и трновит пут. Не очекујте да ће вам поћи за руком да њиме прођете без искушења, без напада од стране непријатеља, па чак и сопствене браће. Имајте на уму да се светитељ Сава Српски, започињући тај пут, суочио са истим искушењима и сличним проблемима. Но, ваш је пут у извесном смислу лакши, јер га је Свети Сава већ прокрчио за вас. Он је био први, њему је било много теже. Ви сада нисте сами, јер он се код престола Господњег моли за вас и руководи вама – својом Српском Црквом.
Желимо вам да не испуштате светосавски истински-православни Крст, него да га достојно пронесете кроз сва искушења, не скрећући ни десно на пут фанатизма и ревности не по разуму, ни лево на пут либерализма и модернизма, него да идете средњим, царским путем.
Помози Господе многострадалном српском народу да пронађе спасење у крилу Српске Истински Православне Цркве! Амин.

У име свих Архијереја Синода РИПЦ,
+ Архиепископ ТИХОН
Председавајући Архијерејског Синода
Руске Истински Православне Цркве

1 коментар:

ЈОВАН БАТАЈНИЧКИ је рекао...

Колико су овакве посланице и речи неопходне и корисне за живот Цркве јасно видимо кроз Њену историју којом је испуњена како би се живот заједнице,тј. Цркве устројавао у Духу истине и љубави, као и неопходност да се одржи јединство и јединомислије односно дух заједништва. Стим у вези, РИПЦ и архиепископ Тихон јасно сведоче да љубав још није охладнела и да у овој долини плача светлост Христове љубави која обитава у срцима верујућих, у довољном броју, може донети плод преображења и духовног обновљења савременог човечанства.