У име Оца и Сина и Светога Духа.
Светски владари нас упозоравају изнова и изнова да се свет никада неће вратити у своје претходно стање, да ће се суочити са „великим ресетом“ – новим светским поретком. Највероватније да ће тако и бити, не зато што су то они тако замислили него зато што је стари свет већ одавно осуђен на пропаст.
Свет пре ковида
није могао постојати бесконачно јер је његово постојање постало бесмислено. То
је био свет у коме је легализовано убијање беба и старих, у коме су се
истополне заједнице звале брак, у коме је помињање имена Божијег постало
непристојно.
Тама греха, као и
одсуство светла, су га осудили на пропаст. Постојање света у коме нема
светла Истине постаје бесмислено. Извор светла свету – Православна Црква,
је почела да емитује таму уместо светла. То може да се каже не само у вези са светским православљем које се упрљало
екуменизмом и сергијанизмом, него авај, и цркве Истинског Православља су се
представиле у жалосном светлу.
У Светом Писму
постоји израз „испуни се мера безакоња.“ Колико још нерођених беба је
морало бити убијено, колико лицемерних говора са усана православних владика, да
би напокон, мера безакоња била скроз испуњена у бившем свету?
Јака олуја је
била неопходна да очисти духовну атмосферу у Цркви. И та олуја је
стигла. Стигло је време за огњеног кушања.
Морамо признати
да смо се осећали прилично удобно у старом грехољубивом свету. А ко од нас може
рећи да је остао потпуно неупрљан и неувучен у разврату овог света? Тако раслабљен
живот, где се и вера држи и одаје се данак овом свету, учинио нас је сличним
Лаодикијској Цркви.
Господ јој се
обраћа овим речима: „.....Знам твоја дела, да ниси ни хладан ни врућ. О да си
хладан или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни хладан ни врућ, избљуваћу те из
уста својих. Јер говориш: Богат сам, обогатио сам се, и ништа ми не треба – а
не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп,и наг.“ (Откровење
3:14-17)
Из ових речи је
јасно да је узрок тако жалосног духовног стања Лаодикијаца био живот у
богатству и изобиљу земаљских добара.
Божије дуготрпљење
је бескрајно за оне који пребивају у смиреном покајању, али за непокајане и
горде оно није бескрајно. Тако је нестао свет пре потопа, тако је пало Руско
Царство. Господ је допустио револуцију када је већина људи одбацила идеал Свете
Русије, одбацила Цара, а њихова вера се охладила. Избила је револуционарна
олуја, започињући доба исповедништва за преостале верне.
Не чезнимо за
повратком старог доброг живота, зато што он уопште није био добар. Не бисмо требали жалити за прошлим мирним
временима, већ бисмо требали бити радосни што нам је Господ послао очишћујућа кушања.
У новом светском
поретку, нећемо више себи моћи да
уредимо удобан живот као што је то било пре. Зато што у новом свету истинским хришћанима више неће бити
додељено њихово одговарајуће место. Од свакога ће се тражити да бира или смо са
Христом или са антихристом.
У извештају
Архијереског Сабора ис 1983. под насловом „Апокалипса нашег времена“, пророчке
речи Митрополита Виталија се остварују: „Свима ће се поставити судбоносно
питање: са ким си? Са Христом или ђаволом? И више неће бити места за духовну неутралност:
више неће бити могуће остати по страни... Избор је
једноставан и јасан: Светлост или тама, Христос или Велијар... Велики број
православних хришћана неће издржати ово жестоко кушање и пашће падом великим...Остаће
само они који искрено љубе Христа, који су Му верни чак до смрти...“
Иако се антихрист
још није појавио, његово царство се већ успоставља пред нашим очима великом
брзином. Суштина његовог царства – неподељена глобална доминација лажи и зла.
Могуће је
успоставити паралелу између данашњег програма вакцинације против ковида и
антихристовог печата.
Ево шта се каже о
печату антихриста у Откровењу светог Јована Богослова: „Учиниће да сви, мали и
велики, богати и сиромашни, слободни и робови, приме жиг на десну руку или
чело, и нико неће моћи ни купити нити продати осим оних који имају жиг или име
звери, или број њезина имена“ (Отк. 13:16-17).
Жиг на десној
руци или на челу ће бити знак потчињавања Звери – антихристу, као и неопходан
услов за учешће у јавном животу. Онај који не прихвати овај жиг биће потпуно
изолован од заједнице (израз „купити и продати“ је кратак резиме односа
појединца са заједницом).
Данас, потпуно у
складу са Откровењем, постоји мисија да се нека врста супстанце убризга у тело
сваког људског бића на планети. Такође, сагласно са Откровењем, прихватање
вакцине служи као знак потчињавања новом поретку, и биће захтевано како би били
укључени у живот новог света.
Ми не можемо
одабрати пут компромиса са овим принудним мерама. Ако Црква почне да поштује
правила, као што је вакцинација, промене у поретку светог причешћа, итд. како
ће онда та
иста Црква моћи да разобличава
лажи антихристовог царства? Она ће постати „со која је обљутавила.“
Духовни пад
неизбежно оставља траг у души: помрачује савест, чинећи је мање осетљивом за
даље падове. Чини се да би особа задржала статус „вакцинисаног“ мораће да прими
нове инјекције: после друге дозе следи трећа, итд. Дозволивши тако понижавајуће
радње над собом да би добила приступ земаљским добрима, особа неће моћи да
чврсто држи никакве друге границе одбране, већ ће се потпуно потчинити целом
поретку антихристовог царства.
Зато наша Црква
не даје благослов за примање вакцине против ковида ни под којим условима.
Врло је тешко да
следе овај савет они који имају породицу, малу децу, финансијске обавезе, за
које одбијање примања вакцине може водити до губитка посла и немогућности да
зараде за живот.
Али, која је алтернатива? Ми не можемо одобрити нешто за
друге што сматрамо да није добро за нас саме. Како можемо благословити оно што ми сматрамо да је крајње штетно и за тело
и за душу?
Господ неће
напустити оне који се надају на Њега. Дао је обећање Цркви у Фаладелфији да ће
је сачувати од надолазећих невоља: “Зато
што си одржао Моју заповест о трпљењу, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења
који ће доћи на васцели свет, да искуша оне који живе на Земљи“ (Отк. 3:10).
Ми не осуђујемо
оне који имају другачије мишљење и верују да ће их вакцина заштитити од
болести. Пре или касније, отвориће им се очи.
Нови светски
поредак се приближава, и ми такође потребујемо неопходну обнову. Треба
да преиспитамо наше животе, преиспитамо нашу скалу вредности. Вера треба да
постане основа на којој се заснива наш живот. Потребно је приближити се Цркви и не пропустити ни једну прилику да
присуствујемо богослужењу, док још имамо такве могућности, да читамо духовну
литературу. Марљиво испуњавајте наше свакодневно
кдомаће молитвено правило и често се причешћивати. Потребно је да се
покајемо и опростимо сагрешења једни другима.
Морамо се
трансформисати из Лаодикијске цркве у Филадејфијску која ће срести нашег
Господа Исуса Христа приликом Његовог другог доласка. Господ се њој обраћа следећим речима: „Долазим ускоро! Држи што имаш, да нико не узме венца твога“
(Отк. 3:7-11).
Амин.
Епископ Андреј Аустралијско-Новозеландски,
Руска Загранична Црква
20. септембар 2021.
Извор: https://auroca.org/
Нема коментара:
Постави коментар