Извештај са путовања у Русију епископа Акакија секретару Синода Грчке ИПЦ митрополиту Фотију

Секретару Светог Синода његовом високопреосвештенству  митрополиту Фотију Димитријадском

Ваше високопреосвештенство благословите,

Јављам вам се са мога путовања у Француску и Шпанију. Писмо пишем успут на телефону па тражим опроштај због евентуалне конфузности написаног.
Моје путовање у Русију, тј. посета архијереја РИПЦ и РАПЦ била је више информативног карактера и као такву могу је оценити као успешна. На првом месту мене је у разговору са њима интересовао њихов став према јединству самих руских јурисдикција међусобно.

Јединство између РИПЦ и РАПЦ није немогуће, тј. за његово остварење не постоје неке озбиљније препреке, али колико видим не постоји одлучна иницијатива ни са једне стране да до њега стварно дође.
Озбиљнији проблем представља Агатангелов Синод са којим и једни и други готово да немају шта да разговарају. Разлози нису занемарљиви. На првом месту се истиче начин стварања Агатангеловог Синода уз помоћ грчких (кипријановских) епископа, уз заобилажење већ постојећих руских епископа. Они сматрају да је Агатангел на такав начин отпао од наслеђа Руске Цркве. А што је још важније сматрају да је главни разлог његове засебности био кипријанизам јер је он тврдио да се други руски архијереји придржавају "екстремног" исповедања вере, а он преко грчких (кипријановских) епископа ствара Синод са "правим", "традиционалним", тј. кипријановским исповедањем вере. Друго, он од људи које је сакупио око себе и рукоположио их у епископе ствара свој лични Синод који га убрзо проглашава за митрополита (бели клобук), а код руса митрополит значи првојерарх над свима као што то беху Филарет и Виталије. Треће, м. Агатангел се све време према осталим русима понаша веома осионо, надмено, увредљиво и ниподаштавајуће све их проглашавајући расколницима, а до недавно и екстремистима. Иронија је у томе што је Агатангел будући принуђен прихватио сједињењем из марта 2014. за њега до недавно "екстремно" исповедање вере те се на тај начин упразнила његова главна оптужба на рачун других руских архијереја за "екстремизам". РИПЦ и РАПЦ немају добро мишљење о Агатангелу и сматрају великим грешком то што сте га ви (ГОХ) примили у општење тиме му дајући привид каноничности и легитимитета и још више га утврђујући у његовој заблуди да је он неки надепископ који је у периоду распада Руске Заграничне Цркве поступио најканоничније и најправилније у односу на друге руске епископе противнике уније са Московском Патријаршијом. Он себи тиме даје за право да све остале руске архијереје сматра расколницима и неканоничним епископима који су пре времена прекинули општење са Руском Заграничном Црквом под "митрополитом" Лавром, што је ван сваке памети јер је он пратећи "митрополита" Лавра до самог краја учествовао у тоталној издаји принципа Истинског Православља које је кулминирало званичним саслуживањем са митрополитом Амфилохијем из српске Патријаршије.
Митрополит Агатангел и за нашу СИПЦ представља велико и готово непремостиви проблем. Евентуални улазак у општење са ГОХом би значио улазак у општење и са митр. Агатангелом а то би значило да га признајемо као канонски део Руске Цркве што он свакако није, а улазак са њим у општење би био отворени непријатељски акт према другим деловима Руске Цркве који би ми хтели ако икако може да избегнемо. Зато вас молимо да из угла ГОХ-а (не из угла Синода Супротстављених) преиспитате улазак у општење са митр. Агатангелом или у најмању руку да извршите на њега притисак да се смири, призна и исправи своје грешке наспрам осталих руских архијереја од којих је прва и основна начин и услови стварања његовог Синода, тј. одбијање пружене братске руке Руских епископа који су и сада и тада били канонски и тражење помоћи од гркчих епископа кипријановаца који тада нису били ни православни ни канонски.

Друга важна ствар је мишљење Руске ИПЦ под архиепископом Тихоном да је у вези сједињења ГОХ-а са Синодом Супростављених и њиховог лажног (јеретичког) учења тзв. кипријанизма направљен превелик компромис који по њима није прихватљив када је у питању исповедање вере. Нарочито истичу недавно писмо епископа Авксентија из Етне као потврду да кипријанизам и даље слободно дејствује, и да је преко потребна јавна осуда кипријановског учења од стране бивших припадника кипријановског Синода како би се то лажно учење победило и како би се избегле све могуће смутње по том питању.
Ово тражење, по мени, није злонамерно и (на адресу ГОХа) осуђивачко, напротив, оно је искрено и добронамерно.
Мислим да се са њима треба поразговарати и објаснити им ставове ГОХ по том питању, а не да РИПЦ формира свој став на основу писања Владимира Моса и ставова које им намеће о. Виктор Мелихов. Морате имати на уму да ваше (ГОХ) прихватања у општење митр. Агатангела РИПЦ сматра неканонским и неправилним (непријатељским) те је због тога било какво  обраћање, тј. иницијатива са њихове стране ка вама готово немогућа.
Ја сам протестовао пред РИПЦ архијерејима због примања грчких рашчињених клирика у јурисдикцију РИПЦ и они су рекли да ће тај случај преиспитати. На моје питање у вези гласина да РИПЦ планира да постави епископа за Грчку Цркву они су одговорили негативно, назвавши те гласине клеветом. Тврде да никада нису планирали постављање епископа за Грчку Цркву.
То би отприлике био мој кратки извештај са путовања у Русију и посете архијерејима РИПЦ и РАПЦ коме сам придодао и у вези свега изнешеног и неке моје личне мисли.
Такође, хоћу да вас обавестим да ми у Србији већ трпимо проблеме изазване иницијатицом зближавања са ГОХом. Већ су десетак људи на прагу прекидања општење са нама из разглога што сматрају наше зближавање са ГОХом издајом вере због непокајаног кипријанизма кипријановских епископа који су сада у саставу епископата ГОХа.
Желим вам свако добро од Господа, а Његовом Блаженству предајте мој поздрав у виду ниског поклона.

23. новембар 2015.

+Ак