Хришћански поглед на рат

Постоји пословица: "Пријатељ се у невољи познаје". Код истинског родољуба љубав према својој отаџбини и народу посебно силно показује се у тренутку општенародних искушења и невоља. Свак зна како се осећа човек када му се блиски људи тешко разболе: није му до забаве и задовољстава. У својој жалости и бризи он понекад не може чак ни да једе или пије, или да се окрепи одмором и сном. Нешто слично требало би да се догађа и са оним ко искрено и истински љуби своју отаџбину, онда када је она у невољи. Но, ако је наше срце од врха до дна обузето само личним потребама и интересима, и ако на речима тугујемо и уздишемо, док наша дела од наших речи стоје далеко као исток од запада, онда то није никаква љубав према отаџбини!

БОЉШЕВИЗАЦИЈА СРБИЈЕ, СРПСКА ЦРКВА И СРПСКЕ ПАТРИОТЕ

Српска Православна Црква је на прослави седамдесетогодишњице од "ослобођења" Београда опет потврдила своју верност комунистичкој прошлости коју је сарадњом са комунистима започела непосредно по окончању Другог светског рата, а која је кулминирала намештеним избором Титовог кандидата Германа Ђорића на светосавски престо. Направимо малу ретроспективу и подсетимо се какве политичке вредности слави СПЦ у посткомунистичкој Србији?

Патријарх Павле је виђен на пријему код Милошевића у част "Дана републике" комунистичког празника који слави 29. новембар 1945. – дан када је укинута монархија и проглашена тоталитарна комунистичка република.

Патријарх Иринеј је виђен на пријему у француској амбасади у част "Дана републике" француског револуционарног празника 14. јул - пошто су на тај дан 1789. године револуционари освојили затвор Бастиљу у Паризу чиме је симболично почела крвава Француска револуција у којој је свргнута вишевековна монархија.