 |
| Уз св. Јосифа Петроградског један од зачетника Истинског Православља у Русији |
Свештеномученик архиепископ Волколамски Теодор (Поздјејевски),
викар Московске епархије, рођен је 1876. године у Костромској губернији Руског
царства. Године 1900. дипломирао је на Казанској духовној академији са степеном
кандидата богословља. Исте године је замонашен и рукоположен за јерођакона, а
потом и за јеромонаха. Наредне две године био је асистент на катедри за
Патрологију, а од 1902. и инспектор Казанске духовне семинарије. Године 1903.
добио је магистарски степен за рад "Аскетски погледи преподобног Касијана
Римљанина". За овај рад добио је и угледну "Макаријевску
награду". Године 1904. добија чин архимандрита и постаје ректор Тамбовске
богословије. Активно се бори против револуционарних покрета и оснива
монархистичко удружење у Тамбову.
Због свог политичког ангажовања доживљава
нападе са свих страна, укључујући и покушај атентата на њега 1906. године.
Године 1906. постао је ректор Московске богословије, а 1909. ректор Московске
Духовне академије и професор аскетике. На крстовдан исте године у московском
храму Христа Спаситеља митрополит Московски Владимир (Богојављенски) хиротонише
га за архиепископа Волколамског, викара Московске епархије. Све време свог
службовања на месту ректора Московске Духовне академије (1909-1917) архиепископ
Теодор се борио против револуционарних левичарских струјања, али после
фебруарске револуције 1917. либерали успевају да га смене са места ректора. Од
1. маја 1917. године он се повлачи на место настојатеља Свето-Даниловског
манастира у Москви. Године 1918. после погибије архиепископа Пермског Андроника,
патријарх Тихон га поставља на Пермску катедру, али није му дозвољено да
напусти манастир. Три године провео је по совјетским тамницама, укључујући и
злогласну Лубјанку. У јуну 1923. излази из затвора и патријарх Тихон га поставља
на чело Петроградске епархије, али бољшевици му поново не допуштају да напусти
Даниловски манастир. Боравећи у манастиру он заједно са другим конзервативним
архијерејима одатле организује противнике бољшевика, и бескомпромисно се
супротставља обновљенцима у Руској Цркви предвођеним митрополитом Сергијем
(Страгородским), са којим сасвим прекида молитвено општење (по неким
сведочанствима потпуно је прекинуо општење са митрополитом Сергијем и његовим
Синодом тек 1930. године). Већ у пролеће следеће 1924. године поново је ухапшен
и послат у прогонство у Казахстан. Наредних тринаест година провешће у
тамницама и прогонствима, изложен непрестаним мучењима од стране бољшевика. Када
су схватили да не могу да га сломе, бошљевици су га коначно 22. октобра 1937.
осудили на смрт стрељањем, а казна је извршена следећг дана.
Свештеномученик Архиепископ Теодор Поздјејевски сматрао
је сергијанску цркву за безблагодатну, називајући њене свештенике "обичним
незналицама", док је сергијанце уопште поредио да "гадаринским
свињама". Архиепископ Теодор (Поздјејевски) није признавао делотворност
тајинстава које су сергијанци савршавали у њиховим храмовима, па је све до
смрти сам слао својим чедима Свете Дарове.
Он је сматрао да Црква не може ступати ни у какве
преговоре са богоборачком влашћу, те да је у условима гоњења једини начин да се
Црква Христова сачува – непристајање на компромисе са антихристовом влашћу и
повлачење "у пустињу", у услове нелегалног катакомбног постојања.
Свештеномученик Теодор је одлучно одбацио
"Декларацију" митрополита Сергија и није признао као законите
пуномоћи за управљање Руском Црквом дате Синоду који је створио Сергије, пошто
се тај Синод налазио у положају потпуне потчињености и потпуне зависности од
совјетских власти и тајне полиције (НКВД).
Поуздано се зна да је владика Теодор Поздјејевски био
опитан делатник Исусове молитве, са којом је узашао на своју Голготу – на
мучења и смрт у тамницама совјетских сатаниста и богобораца. Стрељан је 23.
октобра 1937. године.
Сабор Руске Заграничне Цркве га је 1981. године (у
време светитеља Филарета Вознесенског, пре отпадања у Московску патријаршију)
канонизовао као светитеља – као свештеномученика и исповедника, заједно са
осталим светим руским новомученицима и исповедницима.
СВЕТИ ОЧЕ НАШ ТЕОДОРЕ МОЛИ БОГА ЗА НАС!
Нема коментара:
Постави коментар