ИВАН ИЉИН О СОВЈЕТСКОЈ ЦРКВИ

Чланак великог руског философа Ивана Иљина „О совјетској цркви“ објављен је почетком 50. година. Тада, после победе СССР у Другом светском рату и подизања спољашњег угледа и величанствености совјетског антихристовог режима, који је на себе оденуо одежде „руског патриотизма“ и који је „благословио“ „препород канонског руског православља“, многи су поверовали у ту пропагандну замку, вратили се у СССР или совјетску Московску патријаршију и тамо погинули физички или духовно.

Од времена Ивана Иљина нити се у совјетској Русији, нити у совјетској цркви било шта изменило. Напротив, духовна болест је погодила не само главу, него и само тело совјетске цркве, Московске патријаршије, клир и црквени народ, а то се осликава у разним варијантама духовне прелести и деградације савремених неосергијанца, екумениста, и њима потчињених „православних традиционалиста“, тзв. „бораца изнутра“, а уз њих разноразних сподоба „путиноваца“, „православних стаљиниста (деветомајаша)“ итд. Не приметити то могу само они, који то неће да виде ради којекаквих личних политичких интереса. Данас, као и тада, уверавају нас о „препороду“ Русије и „канонског православља“, представљајући за „препород“ не унутрашње исцељење од духовних болести, него спољашњи углед и просперитет. И поново истински православне хришћане прозивају и осуђују зашто неће да признају духовни ауторитет совјетске цркве, њену „законитост и каноничност“.

Зато је обраћање Ивана Иљина, верног чеда Руске Заграничне Цркве, руској црквеној емиграцији тога времена, у исто време и обраћање свима онима који данас признају московску патријаршију као канонску руску цркву.

О СОВЈЕТСКОЈ ЦРКВИ

"Кад говори лаж, своје говори:

 јер је лажа и отац лажи" (Јов.8,44).

1.

Русији су потребни сада више него ишта истина и слобода.

И слободи ће она доћи само кроз истину. Док будемо лагали, бићемо робови, сведочећи лажју о свом ропству и утврђујући га. Ето зашто су нас наши исповедници и мученици последњих деценија водили ка слободи, а савремени лицемери и лажови воде нас у ропство.

Ми нећемо изаћи из те проклете смутње, док часно и јасно не разделимо истину од лажи, и не почнемо чврсто и храбро исповедати истину. Колико је већ времена прошло од када су нас погрузили у лаж и још увек продужавају да нас понижавају лажју, страхом и насиљем.

АНТИСОДОМСКИ СВЕТОСАВСКИ ПРОТЕСТ, БЕОГРАД 18. СЕПТЕМБАР

St. Sava Anti-Sodomite Protest, Belgrade September 18, 2016

АНТИСОДОМСКО ПРЕДАВАЊЕ, 11. септембар 2016.

Порука његовог преосвештенства владике Акакија поводом "Параде поноса 2016"

ГРАЂАНИ И ГРАЂАНКЕ СОДОМЉАНИ, ВИ И ВАША СОДОМСКА РЕВОЛУЦИЈА 

У СРБИЈИ НИСТЕ ДОБРОДОШЛИ! 

„И рече Господ: вика је у Содому велика и грех је њихов грдан. Зато ћу сићи  да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако да знам“ (1. Мој. 18;20-21)

У недељу 18. септембра по грађанском календару свако ко себе сматра православним хришћанином мора на достојанствен и ненасилан начин рећи своје „НЕ!“ грађанима Содомљанима, који ће уз подршку проевропских либерално демократских власти бестидно марширати српском престоницом тражећи од нас, православних Срба, да Содомски грех прихватимо као нормалну појаву без које Србији нема места у морално посрнулој и антихришћанској Европској Унији. У недељу, 18. септембра, ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, дужан је да ради својих предака и ради будућих генерација узме активно учешће у оштром протесту против содомизације Србије тако што ће изаћи на Београдске улице и својим протестним присуством рећи „НЕ!“ содомској револуцији.

Ко су грађани Содомљани и какве су последице њихове полноизопачене и неморалне револуције, коју по ко зна који пут покушавају да спроводу ових дана у Београду?   

Да ли знате, браћо и сестре Срби, старозаветну причу о праведном Лоту и граду Содому? Та прича треба да нам открије са каквом се богомрском пошасти сусреће српска престоница – Београд, а преко ње и цео српски народ.