Актуелности

ОСВРТ НА НЕДАВНО (ОД СТРАНЕ ПРИПАДНИКА ЗВАНИЧНЕ ГРЧКЕ ЦРКВЕ) ОБЈАВЉЕН АНТИЕКУМЕНИСТИЧКИ ДОКУМЕНТ „ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ“

Међу Српском црквеном јавношћу, појавио се недавно документ под називом ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ (април 2009.). Ово антиекуменистичко Исповедање саставила је група клирика, монаха и лаика - чланова Грчке званичне новокалендарске цркве. До сада су тај документ потписали многи, међу њима чак и два новокалендарска епископа.

Само исповедање је у суштини добро, али не улази у суштину проблема. Сама чињеница да су га саставили новокалендарци и да у њему нису ни поменули, макар и у форми апела, опцију повратка на Отачки календар, нити су нови календар осудили као папску новотарију која је као инсталација екумениста изазвала у Православној Цркви велики новокалендарски раскол, говори о томе да дато Исповедање није исправно, и у најмању руку није искрено. Такође, ни једном речју се не помињу њихова браћа старокалендарци - Истински Православни који већ деценијама уназад упозоравају на сву озбиљност опасности погубне свејереси екуменизма.

Ипак, најважнија критика овог Исповедања је нејасност његове поруке, његовог циља. Шта под овим подразумевамо?

Новокалендарска Грчка црква је активни органски члан Светског Савета Цркава. Активни је учесник свих планетарних екуменистичких дешавања. Састављачи и потписници овог Исповедања су верна чеда ове помесне цркве. Пошто је Црква органска заједница свих њених чланова, самим тим они, без обзира на противљење, непосредно сауествују у јереси екуменизма као и новокалендарског раскола.
Суштински, ово Исповедање вере је не валидно пошто је непотпуно, тј. не прати га дело. Не прати га испуњење на делу, тј. прекидање општења са екуменистима и новокалендарским расколницима и присаједињење Истински Православној Цркве.
Да ли можемо да замислимо на пример, Свете Оце Васељенских Сабора како осуђују неку јерес, а не одстрањују је од себе, него најнормалније и даље живе у таквој јеретичкој цркви општећи и даље са дотичним јеретицима.
Наравно да се тако нешто не може ни замислити. Јер ПРАВОСЛАВНО ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ носи неодвојиво са собом и остварење тог Исповедања на делу, тј. прекидање сваког општења са онима који и даље упорствују у тој јереси, у овом случају јереси екуменизма.

Било је у Грчкој новокелендарској цркви доста таквих апела и протестних исповедања вере. Сетимо се протеста светогораца (оних који се потчињавају екуменистичком – новокалендарском Цариграду). Какву корист су такви њихови протести донели Цркви? Напротив, екуменизам Цариграда се безобзирно све више и више разбуктавао. Сетимо се и код нас Сопоћанског апела који су потписали хиљаде клирика, монаха и лаика, а који на крају није ни узет на разматрање на заседању синода званичне СПЦ.

Постоји чак и сумња у искреност намере таквих вероиспведних антијеретичких протеста. Шта ако иза тога стоје сами непријатељи Цркве екуменисти који на овакав начин обмањују искрене али лакомислене и неупућене вернике. Зар права порука таквих Исповедања није потпуно нешто друго од онога што би требало да буде: „Останите ту где сте јер ево и овде постоје они који се противе екуменизму. Останите да се боримо против екуменизма заједно.“ То значи отприлике ово: Останите у јереси како би се борили против ње. Уз то та иста јерес све више и више напредује и гута у своју пропаст све више и више људи. Такозвана борба изнутра које је ово Исповедање пропагира је осуђена на пропаст. Да ли се кућа коју је захватио стравичан пожар гаси изнутра? И да ли се путници са брода који тоне позивају да остану на том броду како би га заједнички спасили од вртлога који га силно увлачи у водену пропаст?

Овај осврт завршавамо речима великог савременог светог оца Игњатија Бранчањинова везаним за Отапдништво и однос савремених хришћана према том застрашујућем феномену данашњице. Он нам даје овакво драгоцено упутство: „Отпадништво је по Божијем допуштењу – не покушавај да га зауставиш својом немоћном руком. Одвоји се од њега и чувај се – то ти је довољно. Упознај дух времена и проучи га, да би, ако је могуће, избегао његов утицај.“

Текст Испведања вере преведен на Српски језик (Кликни!)

О ОТПАДНИШТВУ

НЕМАМО МИ, нити снаге нити ауторитета да зауставимо Апостасију, као што је Епископ Игњатије нагласио: "Не покушавај да је зауставиш својом слабом руком..." 

Али, шта онда треба да радимо?

 "Издвоји се из ње, заштити себе од ње, и то је за тебе доста. Упознај дух времена, проучи га да би могао избећи утицаје његове кадгод је могуће" - овоме нас учи исти Епископ Игњатије.

А зар његове речи, написане пре више од 100 година и које се тако очигледно односе на наше време, не изјашњавају истинску пророчку инспирацију и несумњиво просвећење са Небеса.: "Судећи по духу времена и интелектуалном врењу, мора се предпоставити да ће се структура-институција Цркве, која се већ дуго клима, срушити страшно и изненада. Никога нема ко би ово могао зауставити или му се супротставити. Средства која су усвојена да је одрже су позајмљена од земаљских елемената који су непријатељски настројени према Цркви и који ће само убрзати њен пад, пре него га спречити. Да милостиви Господ заштити остатак оних који верују у Њега! Али, овај остатак је мали, и постаје све мањи."

Тако, очито смо доживели да видимо овај "страшни и брзи пад структуре-иституције Цркве!"

Непријатељ људске расе користи све своје напоре и сва своја средства да га повуче доле, и широко га у овоме подржавају отворени и тајни отпадници од истинске вере и Цркве, укључујући чак и оне који су изневерили своја висока звања и заклетве као свештеници и чак јерарси који су на челу одређених појединачних цркава.

 Ваистину, преживљавамо страшна времена - времена каква никада пре нису била виђена у историји Хришћанства, у историји човечанства! Времена, скоро потпуне нестабилности!

 И онолико колико желимо остати верни Истинском Православљу, многе обавезе су нам постављене.

 Ми морамо, како нам налаже Епископ Игњатије, избегавати и штитити себе од Отпадништва које тако брзо расте по свету. Морамо бранити себе од кварљивог духа времена да би избегли његов утицај.

А за то, пре свега, морамо разумети и никад не заборављати:
да није све, што носи најсветије и најдраже име Православља заиста Православље - сада постоји и псеудо-Православље, кога се треба бојати и од кога треба бежати као од ватре;

да је Истинско Православље само оно које не прихвата нити дозвољава ни у чему, нити у предању нити у црквеној пракси, никакве новотарије које су супротне Речи Божијој и декретима Јединствене Цркве;

да Истинско Православље не благосиља нити се предаје новим модама - моралу и обичајима модерног, исквареног света, који, чак и више него у Апостолским времена, лежи у злу, јер је то свет који је напустио Бога; 

да Истинско Православље води рачуна само да задовољи Бога и спасава душе, а не о удешавању привремене, земаљске среће, каријере и земаљских користи и имовина;

да је Истинско Православље духовно, а не природно и телесно, не везано за земљу - за земаљска осећања и искустава. 

Архиепископ Аверкије Таушев