СРПСКА ИСТИНСКИ
ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2024.
Архијерејски Савет СИПЦ
под председавањем г.
Акакија,
Епископа Утешитељевског
Свим верним чедима
Светосавске Цркве
честитамо велики и
радосни празник Рођења Христовог:
МИР БОЖИЈИ
– ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Свак на свету има рода,
има браник свој,
А ја само Тебе имам, о,
Исусе мој!
Песма св. владике
Николаја Велимировића
Нашем поколењу, деци која су тек закорачила у живот, омладини која хита
животним путем, средњовечницима који су добар део свог живота већ прешли и
старијима који се налазе на самом крају свог животног пута, Промисао Божији
доделио је судбину сведока и судеоника завршног чина успостављања светске
владавине таме (Лк. 22:53).
Ипак, колико год нам се владавина таме услед савремених збивања чинила никада јачом и непобедивијом, она је, подсећамо, чудесном небеском појавом, појавом једне Звезде заувек развејана. Реч је о божићној витлејемској Звезди која у време оно засија на небу више од свих звезда (Мт. 2:2,9) и чија светлост, како то у својој посланици ефесцима говори св. Игњатије Богоносац, беше неизрецива и њено јављање изазва опште изненађење, а све остале звезде заједно са сунцем и месецом, постадоше хор овој Звезди, док она зрачаше светлошћу својом изнад свих. Појава ове Звезде потресла је темеље царства таме и постала залог његовог уништењ. Пробијајући густу таму (Рим. 13:12), Звезда је људском роду показала светлост истиниту (1. Јн. 2:8) спасоносну зору Сунца Правде – Христа Бога нашега (Мал. 4:2).
Ова нас небеска Путеводитељка, савршено прецизно, као некада тројицу
источних мудраца, и данас води ка Витлејему, ка новорођеном Младенцу, ка Истоку
с висине (Лк. 1:78), ка самој Светлости („Ја сам светлост“ - Јн. 8:12) –
Спаситељу нашем Господу Исусу Христу, на крају времена коначном Победнику
сваког зла, Коме душа наша непрестано тежи и непрестано Га тражи.
Она нам је потребнија више
него икада, јер одгони од нас таму малодушја, а у мучним страдањима и жалосним
лутањима теши нас надом, показује нам пут који у живот води, чинећи нас тако
децом светлости (Еф.5:8).
Она нас доводи до пред саму витлејемску пећину, до тајне Христовог
рођења – „и Логос постаде тело и настани се међу нама“ (Јн. 1:14); до сазнања и
непоколебљивог уверења да је Светлост, која је очекивана још од времена Адама,
коначно дошла у свет (Јн. 3:19) и да нас Његова незалазна божанска светлост
која изсијава из Витлејемске пећине увек изнова теши и крепи. Та светлост нас
тајанствено обасјава разгонећи језиву таму кнеза света овога (Јн. 12:31). У
светлости Звезде која најављује рођење Сунца Правде, ми јасније видимо Светлост
– оваплоћеног Сина Божијег („у светлости твојој видимо светлост“ – Пс. 36:10).
Мислено стојећи пред пећином озарени непоколебљивом вером у Сина Божијег који
се јавио да разори дела ђавоља (1. Јн. 3:8), осећамо да нас светлост рођеног од
Дјеве Богомладенца радосно милује, као светлост кандила - икону.
Божићни празник је празник победе светлости над тамом, светлости
која просвећује помрачене (Лк. 2:32), која светли у мрачној пустињи света
овога, коју тама не може победити (Јн. 1:15). Подсећамо, да су се у раној Цркви
празници Рођења и Крштења Христовог славили заједно као један празник 6.
јануара под заједничким називом „Теофанија“ - Богојављење или „И Мера тон
Фотон“ - Дани Светала или скраћено: „Та Фота“ - Светла.
Прослављајући Рождество Христово као најсудбоноснији и најспасоноснији
догађај у историји човечанства – дан када се у свету јавила светлост истинита
(Јн. 1:9) ми, ваши архипастири вас упозоравамо да светлост којом
бејасмо просвећени може због непажње постати тама (Лк. 11:35) јер ако
неправилно разумемо и неправилно применимо јеванђелску истину, душа наша може
изгубити јасан духовни вид и то са тако ужасним последицама да можемо лаж
прихватити за истину и порок за врлину, а то стога што се не руководимо Јеванђељем,
већ својим жељама и страстима.
Морамо бити свесни тога да постоји опасност да се и сам сатана представи
као анђео светлости (2. Кор. 11:14,15). Свети Оци, тумачи Јеванђеља, кажу да су
лажни анђели светлости уствари лажни апостоли, они који носе маску апостола,
али немају силу апостолску; они веома вешто истину замењују лажју; све што
чине, ништа не могу стварно чинити већ се само претварају, стварају привид. А
управо је то најђаволскија особина – претварање, привид, глума, представа. Зато
морамо бити изузетно опрезни да под видом светлости не прихватимо таму. Чувајте
се да вас ко не превари! (Мат. 24:5), упозора нас сам Господ, јер ће у последња
времена многи одступити од вере слушајући духове преваре и науке демонске (Тим.
4:1).
Будимо стога веома обазриви и разборити. Проверимо какво нас то светло
руководи и путеводи животом – Христово или неко друго? Каква год била та
светлост, ако није Христова, она је у односу на наше вечно спасење, без обзира
што има привид светлости исто што и тама, а понекад и гора од таме. Јер човек
ухваћен у мраку бар стане, хода опрезније пипајући око себе и
покушава да, ако је могуће, изађе на светлост. А при лажној светлости човек
је опуштен, хода без заустављања, дозвољава себи свакакве слободне покрете,
смело иде погрешним путевима и странпутицама, излажући се непосредним
опасностима или још горе, уверен у исправност свог намерења одлази тамо
одакле нема повратка.
Није ли то исто што се дешава многим мудрацима који, уздајући се
гордељиво у своју светску мудрост, занемарују Христову светлост? То су они за
које је Писмо рекло да више заволеше таму неголи светлост. А зашто? Јер су
њихова дела зла (Јн. 3:19); Њих Писмо назива „онима који пропадају“. А зашто?
Јер не примише љубав истине да би се спасли и зато им је Бог послао силу
обмане да верују лажи (2. Сол. 2:10,11). Ово последње је најизраженија
особеност нашег времена: Богом послата (допуштена) „сила обмане“ и „веровање у
лаж“.
Ови зли људи и опсенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући
се (Тим. 3:13). Начин њиховог размишљања, њихово разумевање и знање самообмана
су и демонска прелест. А где их води такво њихово преузношење и куда иду они
који их прате? У такав понор безумља и изопачености на кога само један
поглед срце испуњава страхом и трепетом.
Чувајте се, браћо, лажне светлости која се, како у почетку рекосмо,
у наше време нарочито несметано шири заслепљујући очи многима. Запамтите да је
само Христос наша истинита Светлост, која обасјава сваког човека који
долази у свет (Јн. 1:9); Христос је једино и непогрешиво мерило разликовања
добра и зла (Јев. 5:14). Овог става морамо се непоколебљиво држати без и
најмањег компромиса са Истином, јер је речено: нико не може два господара
служити; јер ће једнога мрзити, а другога љубити (Мат. 6:24).
Ако је у време хришћанских држава – катехона (оних који задржавају
долазак Антихриста), под којим подразумевамо период од владавине светог императора Константина Великог (337) до
владавине светог императора Николаја Романова (1917), у свету постојало добро
коме су се хришћани могли приклонити, данас га више нема. Тај период не треба
гледати само као на период уређења државе и друштва на хришћанским
начелима, него и у црквеном
контексту пошто је
Апостолска Црква светих седам васељенских сабора током тог периода успевала да
у васељенском монолитном формату сачува веру и канонски поредак. На супрот
томе, после бољшевичке револуције у оба сегмента, светском и црквеном, то више
није случај. На место хришћанских држава – монархија дошле су секуларне
безбожне републике, а уместо васељенске цркве чуварке православног исповедања
вере имамо сергијанско – екуменистичке јерархије огрезле у апостасију духа
овога времена које глуме изглед побожности а силе њезине су се одрекли (2. Тим.
3:5).
Због свега овога речи Писма да
свет сав у злу лежи (1. Јн. 5:19) данас су се у свој силини
актуелизовале. Свет у себи више не поседује ни најмањи одбљесак
светлости Христове. Он нам данас нуди само огољену таму и лажну
светлост. Он више није дуалистички, састављен из добра и зла, у коме постоји
могућност опредељења за једно или друго. Не, он сав у злу лежи (1. Јн. 5:19)! Све наведене савремене противоположности само су
привидне, иза њих стоји једна скривена доминанта која их контролише и
координира: Капитализам и
социјализам; глобализам и суверенизам; Запад и Исток; САД и СССР - РФ;
демократија и ауторитаризам; либерализам и традиционализам, НАТО и БРИКС,
Украјина и Руска Федерација, власт и опозиција... и тако у недоглед.
Идентичну ситуацију видимо и у светском православљу где су, под једним кровом апостасије
сергијанизма и антихристове јереси екуменизма, сви међусобно у евхаристијском општењу као
једна недељива црква, једна органска целина али са дуалистичким привидом антитеза: Екуменисти и
„антиекуменисти“ – борци изнутра; новообредци (отворене двери) и старообредци
(затворене двери); папофили (за долазак римског Папе) и папофоби (против
доласка римског Папе); Цариградска патријаршија и Московска патријаршија, што
представља лажни утисак, да тамо, супротно јеванђелском учењу, поред мрака још
увеки има и светла, јер је речено: јер шта има праведност са безакоњем; или
какву заједницу има светлост с тамом? (2. Кор. 6:14).
Оба ова начела дају само
привид својих унутрашњих антипода, док у
стварности постоје само огољена тама и лажна светлост - лице и наличје једне те
исте медаље „тајне безакоња“ (2. Сол. 2:7) којим руководи светско јеврејство
које навелико остварује своју од сатане дату му мисију зацарења јеврејског
Мешијаха Антихриста.
Само Истински Православна Црква која се уклонила и суштински измакла
(Отк. 12:14) утицају екуменизма и сергијанизма, тим главним оруђима остварења
сложеног процеса глобалног прихватања
Антихриста као светског
деификованог владара, може бити на висини задатка цркве есхатолошко –
апокалиптичног периода. Блажени
Аверкије Џорданвилски околности у којима се истинска црква нашла у свету
повезује са Филаделфијском црквом из Откровења, то јест, са претпоследњим
периодом Христове Цркве, када она због своје малобројности и нелегалног статуса
у односу на државу „има мало снаге“ али чврсто држи реч Христове истине и није
се одрекла Имена Његовог (Отк. 3:8).
Зато пазите, да пре него своје поверење поклоните било каквим
ауторитетима црквеним или световним, испитате да ли су они деца светлости (Еф.
5:8) или синови таме (1. Сол. 5:5), деца Божија или деца ђавоља (1.
Јн. 3:10). Или како каже Напрсник Христов: Не верујте сваком духу него
испитујте духове јесу ли од Бога, јер су многи лажни пророци изашли у свет (1.
Јн. 4:1). Ако није Христов, ко год да је, зачепите пред њим своје уши и своје
срце и клоните их се (Рим. 16:17). Јер, као што је у чулном свету
једно Сунце и нема друге светлости осим њега, тако је и у духовном
свету једно истинито и животворно светило – Господ и Спаситељ наш Исус Христос,
Њему нека је слава, сада и увек и у векове векова. Амин.
У радости рођења Христовог, желимо свим верним чедима Светосавске
Српске Цркве и свима клирицима, монаштву и верном народу које се налазе под
нашим архијерејским омофором, срећну наступајућу 2025. годину, са вером и надом
да ће бити благословена, да ће донети духовни препород
свакој људској души. Овај духовни препород могућ је само кроз
истинско покајање и саборно учешће свих нас у тајни Тела Христовог, у Коме
дејствује Дух Свети – Дух Истине и Љубави, а ово спасоносно благодатно
дејство Утешитеља могуће је само кроз Истинску Православну Цркву.
Нека рођени од Дјеве Господ зато благослови нашу свештену борбу
за препород и напредак Истинске Отачаствене Цркве, која се
попут витлејемског Богомладенца нашла у смиреним јаслама катакомбног
служења Богу и српском народу.
Нека нашем христоименитом и многострадалном народу српском Господ још
подари и мудрост и снагу да се уз Њега и са Њиме избори за победу над слугама
Антихриста.
Са таквим молитвеним жељама, призивајући благослов Божји на све вас, још
једном вас поздрављамо светосавским Божићним поздравом:
Мир Божији – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Утешитељево, о Божићу 2024. Године
Ваши молитвеници пред Витлејемским Богомладенцем,
+Епископ утешитељевски АКАКИЈЕ
+Епископ шумадијски НЕКТАРИЈЕ
Нема коментара:
Постави коментар