ГОДИШЊИЦА МУЧЕНИЧКЕ СМРТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ВАРНАВЕ

Поводом 75-е годишњице (1937-2012) мученичке смрти

приснопамјатног Патријарха Српског Варнаве редакција блога СрбинИП објављује беседу оца Јустина Поповића коју је он изговорио на прву годишњицу исповедничке смрти патријарха-мученика

Патријарх Варнава - свенародни човек

Годишњица смрти Блаженопочившег Патријарха Варнаве у ствари је годишњица његове бесмртности. Јер је својом смрћу он постао бесмртан. Величина православних великана темељи се не еванђелском парадоксу: бесмртности не бива без смрти. Без смрти за Христову истину и правду. А смрт за Христову истину и правду чини човека бесмртним и у овом свету који оставља и у оном у који улази. Човек може многим путевима у овом свету јурити за бесмртношћу, али је само један пут који води у стварну бесмртност, то је: смрт за Христа. Она чини човека бесмртним и у овом свету који напушта и у оном у који улази. Уколико невидљива рука времена буде више година одмицала наш живот од дана смрти таквога човека, утолико ће он бити све бесмртнији и бесмртнији.

Историјски документ против папизма, нове пасхалије и новог календара

ПАТРИЈАРХ КОНСТАНТИНОПОЉСКИ ЈЕРЕМИЈА II
СИГИЛИОН

(1583. година)

Свој истинској деци свете, саборне и апостолске

Цркве Христове од Истока,

у Трговишту и свим местима: милост, мир

и благодат од Свемогућег Бога!

Не мала забринутост је обузела древну барку када је бацана буром и ношена таласима. И да се Господ Бог није опоменуо Ноја и Својом благом вољом умирио воду, не би било наде за спасење у њој. Слично се догодило и са новом барком, нашом Црквом. Јеретици су подигли беспоштедни рат против нас и ми смо сматрали за добро да оставимо овај томос, тако да уз помоћ онога што је написано у њему можете сигурније бранити ваше православље. Да овај документ не би био тежак простијим људима, одлучили смо да изнесемо читав предмет у једноставном облику, као што следи:

Сачувајмо верност истинској Цркви

Архиепископ Аверкије Џорданвилски

„АКО ЛИ (КО) ЦРКВУ НЕ ПОСЛУША,

НЕКА ТИ БУДЕ КАО НЕЗНАБОЖАЦ

И ЦАРИНИК“  (Мт. 18,17)

            Ове страшне речи  Самога Господа нашега Исуса Христа чусмо у Светом Јеванђељу које је данас читано. Дужни смо да их свагда имамо на уму, но пре свега – да правилно разумемо њихов смисао и значење.

            Зашто је то тако?

Отачко слово

СВЕТООТАЧКЕ ПОУКЕ

"Макар се сва васељена стала причешћивати са патријархом, ја се нећу причестити с њим!" Свети Максим Исповедник

Упиташе светог Максима Исповедника: „Шта, дакле, ти се једини спасаваш, а сви остали пропадају?“ Одговори им светитељ: „ Када се у Вавилону сви људи клањаху златном телету, света Три Младића никога не осудише на погибао, јер не гледаху на туђа дела, него само на себе, да неби отпали од истините вере. Тако исто и Данило, бачен у јаму, не осуди оне који се молише Богу по наређењу Даријевом, него мишљаше на себе и стараше се у себи и вољаше пре умрети него сагрешити Богу и бити убијен од своје савјести због нарушења Божијега закона. Не дао стога Бог ни мени да кога судим или говорим како ћу се само ја спасти. А, колико могу, пре сам готов умрети него савест своју смутити, сагрешивши ма чиме против православне вере.“
Они га упиташе:“А шта ћеш радити када се Римљани сједине са Византијцима? Јер јуче стигоше из Рима два преговарача, и сутра у недељу причестиће се са патријархом Пречистим Тајнама“. Преподобни одговори:“Макар се сва васељена стала причешћивати са патријархом, ја се нећу причестити с њим. Јер знам да Дух Свети, преко апостола Павла, и ангеле предаје анатеми ако би другачије објавили Јеванђеље, уносећи шта ново( Гал.1,8)“.

Светоотачка Ризница

РЕЧИ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
МАРКА
АРХИЕПИСКОПА ЕФЕСКОГ
које је изговорио
пред многим својим пријатељима,
архијерејима, јеромонасима и монасима,
окупљеним око његовог самртног одра,
онога дана када се преставио Богу

На Флорентинском сабору (1438-1439) представници Источне Цркве – најистакнутији међу њима били су византијски цар Јован, патријарх Константинопољски Јосиф и митрополит Кијевски Исидор – прихватили су учење о врховној папској власти, filioque, учење о чистилишту, и другe римске догмате. Тако је успостављена Унија са Латинима коју су потписали сви православни епископи присутни на сабору, осим светог Марка Евгеника, архиепископа Ефеског. Када је чуо за светитељев одважни поступак, папа је рекао: „ако Марко није потписао, ништа нисмо постигли“. Унија је наишла на велико противљење у целом православном свету; званично је проглашена у цркви Св. Софије у Цариграду тек 1452. Следеће године су Турци заузели Цариград. Први акт новог патријарха , Генадија Схолариса, ученика св. Марка, био је укидање Уније, која, захваљујући у великој мери истрајности св. Марка, у православном народу, и поред свег труда јерархије, заправо никада није ни била прихваћена.



 Желим да вам подробно изложим моја схватања, нарочито сада, када ми се приближио крај, како бих од почетка до краја био доследан себи, и како неко не би помислио да сам говорио једно, а у мислима скривао нешто друго, због чега бих у овај смртни час морао да будем постиђен.
 Рећи ћу за патријарха, да му случајно не падне на памет да ми укаже некакву част на погребу овог мог смиреног тела, или да ми на гробницу пошаље неког од својих архијереја, или од свога клира, или уопште, било кога од оних који се са њим налазе у општењу, како би узели учешће у молитвама или стали међу наше свештенослужитеље који су ту позвани, ако би помислио да сам ја некада, можда и тајно, допуштао општење с њим. Како пак моје ћутање – онима којима моји погледи нису добро и у потпуности познати – не би дало повода да подозревају нeкакво пристајање, ја говорим и сведочим пред многим достојним људима који се овде налазе, да у потпуности и ни на који начин нећу и не прихватам општење са њим (патријархом) или са онима који су уз њега, како за овога мога живота, тако и после смрти, као што не примам ни Унију, ни латинске догмате које је он сам са својим истомишљеницима примио, и ради спровођења којих је заузео то предстојатељско место, са циљем да обори праве догмате Цркве. Потпуно сам уверен, да што сам даље од њега и њему сличних, то сам ближе Богу и свима Светима; и колико се удаљавам од њих, толико се више сједињујем са Истином и са Светим Оцима, Богословима Цркве. А такође, убеђен сам да они који се убрајају у такве, стоје далеко од Истине и Блажених учитеља Цркве. Зато кажем: као што сам током свог живота био одвојен од њих, тако се од њих одвајам и у време мога одласка, и после моје смрти – одвајам се од општења и јединства са њима, и под претњом клетве заповедам да се нико (од њих) не приближава моме погребу, нити моме гробу, а такође да се нико (од њих) не приближава да би покушао да се присаједини и да саслужује на нашим богослужењима, јер би то значило да се меша оно што се мешати не може; јер ми морамо да будемо потпуно одвојени од њих све до оног часа када ће Бог да дарује исправљање и мир Цркви Својој.