ОБРАЋАЊЕ СВ. ФИЛАРЕТА ПАТРИЈАРХУ АТИНАГОРИ (1968)

Његовој Светости, Најсветијем Атинагори I,

Архиепископу Константинопољском

и Васељенском Патријарху

Ваша Светости,

У светле дане Васкрса, кад наша света Црква празнује Празник над празницима и Славље над слављима, сви предстојатељи светих Божијих Цркава у својим васкршњим посланицама објављују пастви радост Васкрсења Христовог. Ни Ваша Светост није пропустила да то по обичају учини.

Ипак, радост Васкрсења коју је Ваша Светост објавила, помрачена је за ревнитеље Православља другом вешћу, коју сте у истој посланици изволели да објавите православном свету као "још једну радост". Ви саопштавате како сте решили да приступите сазивању Великог Сабора "са циљем обнове Цркве и успостављања јединства свих хришћанских Цркава".

ОБРАЋАЊЕ СВ. ФИЛАРЕТА ПАТРИЈАРХУ АТИНАГОРИ (1965)

Обраћање његовој светости Кир Кир Атинагори

Архиепископу Константинопоља – Новог Рима

и Васељенском Патријарху

Ваша светости!

Од Светих Отаца ми смо наследили завет да се у Цркви Божијој све обавља по законитом поретку, у једномислију и сагласности са светим предањима. Ако пак неко од епископа или чак предстојатеља аутокефалних цркава чини нешто што није у складу са оним чему учи читава Црква, онда сваки њен члан може да изјави протест. Петнаесто правило Двократног Константинопољског Сабора из 861. године сматра достојнима "части која доликује православнима" оне епископе или клирике, који изађу из општења чак и са својим Патријархом, ако он свенародно проповеда јерес или отворено учи о њој у Цркви. На тај начин сви ми представљамо стражаре Црквене истине, која је увек била чувана бригом да се ништа што има општецрквени значај не чини без сагласности свих.

Сумњиво Православље групe митрополита Кипријана

Неколико речи о аутору текста:

Више од педесет година протојереј Георгије Грабе (1902-1995), потоњи Епископ Вашингтонски и Флоридски Григорије, био је десна рука првојерараха Руске Заграничне Цркве Митрополита Антонија, Анастасија и Филарета.

Рођен је 1902. године у Санкт-Петербургу у Руском Царству, као син грофа Павла Николајевича Грабеа (брат генерал-лајтнанта Михаила Николајевича Грабеа, последњег Атамана Донске козачке армије и хероја Првог светског рата). Његов прадеда био је Алексеј Хомјаков.

Године 1920. Георгије је са родитељима емигрирао најпре у Цариград, а потом у Београд где је 1926. године завршио школовање на Београдском Универзитету. У то време већ је био члан редакције "Церковних ведомости", званичног часописа Руске Заграничне Цркве, као и монархистичког часописа "Глас верног поданика".

Оженио се 1925. године, имао је четворо деце. Године 1931. постао је Секретар Архијерејског Синода Руске Заграничне Цркве у Сремским Карловцима. Србију је напустио 1944. године, спасавши пред комунистима велики део архива Заграничног Синода.

Године 1945. рукоположен је за свештеника, а годину дана касније постао је протојереј. Заједно са Митрополитом Анастасијем 1951. године прелази у Њујорк (САД). За епископа је хиротонисан 1979. године.

Године 1994. писаће Митрополиту Виталију: "Био сам сведок и учесник славног периода живота Руске Заграничне Цркве, а сада с болом у срцу гледам оно што сматрам њеним неславним крајем". Упокојио се 24. септембра / 7. октобра 1995. године.

Сестра Владике Григорија била је настојатељица Леснинског манастира у Провемону (Француска), игуманија Магдалина (грофица Грабе).

Владика Григорије је још у младости показазивао изузетан таленат за административне послове, сјајно познавање канона Православне Цркве и осећај за догматска питања. Дубина његових мисли, вештина вођења борбе на неколико фронтова, ширина његових погледа, способност да предвиди догађаје и сигурно влада ситуацијом – све то га је учинило познатим и у црквеној средини и у друштву уопште. Што је посебно важно, Владика Григорије је био принципијелан човек који је сваку чињеницу и ситуацију увек процењивао са становишта црквених канона и догмата. Управо он је у много чему заслужан што се Руска Загранична Црква током пола века истицала као бастион и тврђава Истинског Православља, па су јој се за помоћ обраћали како грчки тако и руски истински-православни хришћани. Грабеа су волели, Грабеа су се плашили, поштовали су га и дрхтали су пред њим... 

Епископ Григорије Грабе

Сумњиво Православље групe митрополита Кипријана

Часопис „Православнаја Рус“, у овогодишњем броју 17, објавио је Одлуку Руске Православне Заграничне Цркве која се тиче успостављања молитвеног и евхаристијског општења са групом старокалендараца предвођених Кипријаном, Митрополитом Оропоским и Филијским.

У закључном пасусу Одлуке разјашњени су разлози који су подстакли Сабор да предузме овај корак. Међутим, ни у једној од шест тачака не спомиње се да је на Сабору из 1975. решено да се не ступа у општење ни са једном од грчких (старокалендарских) група, док се оне међусобно не уједине. Потом је Синод, већ предвођен митрополитом Виталијем, потврдио ово мудро саборско решење у пролеће 1993. године, то јест, пре само годину и по дана. Сви су свесни да се грчке групе ни на који начин не могу похвалити да су постигле јединство, а ова саборска Одлука ипак не нуди никаква објашњења за укидање пређашњег саборског решења.

Тако у Одлуци стоји: „ После разматрања и анализе свих аспеката ових питања (која се тичу историје и идеологије ове групе), Сабор Епископа сматра да је у садашње време – када се отпадништво шири и када су такозвани званични представници Православља, као што су Константинопољска и остале Патријаршије, подлегли и пригрлили позиције модерниста и екумениста – веома важно да се Истински Православни уједине, устану и супротставе издајницима Светоотачког Православља. Тим поводом Сабор епископа је одлучио:

1) Да успостави молитвено и евхаристјиско општење са грчким  старокалендарским Синодом митрополита Кипријана, као и са његовим преосвешенством епископом Фотијем Тријадичким  који је глава бугарске старокалендарске епархије...“

Беседа епископа Акакија на Савиндан 2013.

Дошло је до промене наше адресе. Уместо домена .org треба да стоји: .blogspot.com
Значи, наш блог Србин Истински Православан можете наћи на адреси: www.serbiantrueorthodox.blogspot.com
Србин Истински Православан

САВИНДАН НА МУЧЕНИЧКОМ УТЕШИТЕЉЕВУ

Празник светог оца нашег Саве торжествено је прослављен на мученичком Утешитељеву.

Погледајте на сајту Утешитељева како је празник прослављен уз богату фото галерију.

УТЕШИТЕЉЕВО - Савиндан 2013.

ДВА ТУЖНА ДОГОЂАЈА

На овај наш највећи српски празник, поред радосне прославе Савиндана на Утешитељеву, не можемо да не споменемо и два, по нашем мишљењу, тужна догађаја која су обележила овај дан – тужна јер се тичу наше браће православних Срба антиекумениста, који се труде да очувају свето Православље. Наиме, нека наша браћа из Србије и Аустралије прихватила су да им на Савиндан началствују Грчки епископи, који овде у Србији, и у једном Српском манастиру у Аустралији, нису били присутни као представници равноправне сестринске Цркве, него као они који полако али сигурно преузимају црквену власт над наивном и неупућеном србадијом. Зашто ово сматрамо тужним догађајем? Зато што је највеће постигнуће светог оца нашег Саве управо независност Српске Цркве у односу на Грке, која подразумева народну Српску Цркву.

Видео репортажа: НАПАД НА УТЕШИТЕЉЕВО

Званично саопштење Српске ИПЦ поводом бруталног напада на јеромонаха Максима

У Т Е Ш И Т Е Љ Е В О

Епископија Ресавско-шумадијска, Српска Истински Православна Црква

Хајдучка јаруга, Раља, Београд. E-mail: uteshiteljevo@gmail.com

Званично саопштење Српске Истински Православне Цркве

поводом бруталног напада на јеромонаха Максима

Синоћ око 21 час три особе маскиране "фантомкама" упале су на црквено имање Српске Истински Православне Цркве "Утешитељево" у Раљи крај Београда и металним шипкама претукле јероманаха Максима, поломивши му ногу и наневши друге тешке телесне повреде. Такође, маскирани нападачи су демолирали монашку колибу оца Максима и бацили молотовљев коктел на дрвену цркву која само чудом Божијим није изгорела.

Official Statement

The Paraclete

Resava-Shumadia Eparchy, Serbian True Orthodox Church

Hayduchka Jaruga, Ralja, Belgrade

uteshiteljevo@gmail.com

Official Statement of the Serbian True Orthodox Church

 Concerning the Brutal Attack on Hieromonk Maxim

               Last night around 9 PM, three individuals wearing balaclavas burst onto the Serbian True Orthodox Church property “The Paraclete” in Ralja, near Belgrade, and beat up Hieromonk Maxim with metal rods, breaking his leg and inflicting other severe bodily wounds. The masked attackers also ransacked Fr.Maxim’s monastic hut and threw a Molotov cocktail on the wooden church, which only by a miracle of God did not burn down.

Божић на Утешитељеву и Крсна Слава Владике Акакија

Божић је ове године свечано прослављен на Утешитељеву и у Светокирилометодијевском манастиру Врдник, а трећи дан Божића, на дан светог Стефана Првомученика, на Лисинама, прослављена је уз Архијерејску литургију Крсна Слава преосвећеног Владике Акакија.

Редакција блога СрбинИП објављује фотографије са Божићне Архијерејске литургије на Утешитељеву и са прославе Крсне Славе Владике Акакија на Лисинама.

Владика Акакије је на литургијској беседи на светог Стефана између осталог истакао да је Свети Стефан био заштитник српске државе у доба Немањића и да су од времена Стефана Немање сви српски владари носили име СТЕФАН по светом Стефану Првомученику. Такође, напоменуо је, да је Црква св. Стефану осим празника његове мученичке смрти на трећи дан Божића, посветила још један празник: Пренос моштију из Јерусалима у Константинопољ - 2. августа. Владика је све присутне подсетио да се 2011. године у манастиру Лесни његова хиротонија у епископа обавила баш на овај дан Преноса моштију светог Стефана Првомученика. Напоменуо је, да датуми нису бирани јер је одређен датум хиротоније био три дана раније - дан свете мати Ангелине Српске. Стицајем околности датум хиротоније је ненадано промењен. Владика се ради тога захвалио Богу за такву дивну промисао да се његова хиротонија у епископа обави баш под покровитељством светог Стефана – његове Крсне Славе.

БОЖИЋ 2012. на Утешитељеву 

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2012

АКАКИЈЕ

милошћу Божијом

истински-православни епископ

Ресавско-шумадијски

Свим верним чедима Српске Светосавске Цркве

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

И рече им ангео: Не бојте се;

јер вам, ево, јављам РАДОСТ ВЕЛИКУ

која ће бити свему народу. Јер вам се роди Спас,

који је Христос, Господ (Лк. 2,10,11).

Пред нама су дани Божићних празника и ми се заиста радујемо радошћу великом, јер нам се роди Спас – Христос Господ, Који је дошао на грешну земљу да нам покаже пут ка небу и да нас упути како да живимо по Његовој светој вољи. Верујућа душа не може а да се не радује овом, за земаљску историју и домострој спасења људског рода, најважнијем догађају од стварања света. Важност тог историјског догађаја признаје читав свет, јер се почетак календарског времена, тј. престанак старе ере и почетак нове ере, рачуна баш по њему. Стога је и целокупна историја људског рода подељена том временском одредницом – време се дели на период пре или после рођења Христовог.

Nativity Epistle 2012

AKAKIJE

By the mercy of God

True Orthodox Bishop of Resava and Shumadia

To All the True Orthodox Children of Saint Sava’s Church

CHRIST IS BORN! GLORIFY HIM!!

And the angel said to them:

 Fear not; for I bring you tidings of great joy,

 which shall be to all people.

 For unto you is born this day in the city of David a Savior,

 which is Christ the Lord. (Lk. 2:10-11)

               
                Before us lie the days of the Nativity Feast, and we truly rejoice with great joy, for unto us a Savior is born – Christ the Lord, Who came to this sinful earth to show us the path to heaven and to indicate to us how to live according to His Holy will.  A believing soul cannot but rejoice at this, the most important event for earthly history and the economy of salvation for the human race, since the creation of the world.  The importance of this historical event is acknowledged by the entire world, for the beginning of calendar time, that is, the end of the old era and beginning of the new, are reckoned from it.  Hence all history of the human race is split by this temporal division:  time is divided in two periods, before and after the birth of Christ.

Exhibition: The Russian Church and Soviet Power

Catacomb articles for serving the Holy Liturgy and a Catacomb mini-iconostasis drawn with a graphite pencil

The STO blog is posting exclusive photographs from the exhibition, “The Russian Church and Soviet Power,” held in Moscow in November and December of 2012 in the central state museum of Modern Russian History (the former Museum of the Revolution). The exhibit vividly portrays the God-hating nature of the Soviet Power. In addition to aggressive anti-religious propaganda, there was also evidence of the enormous, bloody persecution of the Russian Orthodox Church from the October Revolution to the Second World War. There was evidence of the destruction and desecration of numberless Orthodox churches and monasteries, of confiscation of church property, the subjection of a majority of holy relics to national public mockery, and other unimaginable horrors. 

Књига коју и даље топло препоручујемо: ЛЕТОПИС ВЕЛИКЕ БИТКЕ

Иако је одавно цео тираж распродат, књигу "Летопис велике битке" можете наћи у PDF формату на нашем блогу. Иначе, ова књига је толико важна за схватање времена у коме живимо да је треба повремено поново исчитавати ради сталног подсећања и укрепљења. 

Изложба: Руска Црква и Совјетска власт

Катакомбни прибор за служење свете литургије и катакомбни мини иконостас нацртан графитном оловком

Блог СрбинИП објављује ексклузивне фотографије са изложбе „Руска Црква и Совјетска власт“ одржане у Москви током новембра и децембра месеца 2012. године у Централном государственом музеју савремене историје Русије (бивши Музеј револуције). Изложба сликовито приказује богоборну природу Совјетске власти. Поред агресивне антирелигиозне пропаганде ту су и сведочанства о најмасовнијим крвавим прогонима Руске Православне Цркве у периоду од Октобарске револуције до Другог светског рата. Ту су сведочанства о рушењу и скрнављењу безбројних православних храмова и манастира, одузимању црквене имовине, подвргавању свенародном јавном изругивању и уништавању већине светих моштију и другим незамисливим страхотама.

ПРОПОВЕД на празник Св. Филарета

Свети оче Филарете моли Бога за нас!

ПРОПОВЕД ВЛАДИКЕ АКАКИЈА НА ЛИТУРГИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СВЕТИТЕЉУ ФИЛАРЕТУ

НОВОМ ИСПОВЕДНИКУ

26/9. 12. 2012.

Во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа. Амин!

Данас, браћо и сестре, прослављамо Божијег угодника светитеља ФИЛАРЕТА, који је у овим последњим временима преиспуњеним апостасијом апокалиптичних размера засијао на духовном небу измученог и пониженог Светог Православља. Светитељ Филарет се упокојио у Господу године 1985. Његове потпуно нетрулежне мошти обретене су 1998, а од стране Руске Истински Православне Цркве канонизован је 2008. године.

Зашто је баш овај светитељ, и то руски, тако важан за нас истински православне Србе и зашто се он код нас понекад истиче, после светог Саве, у први план?

Зато, браћо и сестре, што је он наш савременик и зато што се он једини стварно, истински, по узору на велике Свете Оце, успротивио великој апостасији која је доживела своју најсилнију, може се рећи, коначну и убитачну историјску ерупцију током нашег несрећног 20. века. Његово свето дело није ограничено на Русе, оно се простире на целу васељену, без граница и нација – где год су били и где год буду православни хришћани.

СЛАВА МАНАСТИРА КОШТУНИЋИ

Владика са свештенством, монаштвом и ходочасницима коштунићке славе светог Ваведења

Ове године је први пут прослављена манастирска слава новооснованог манастира Српске ИПЦ на Равној Гори. Манастир Коштунићи се налази на периферији истоименог равногорског села. Основан је почетком прошле године (2011.) тако што је део монаха