РЕФЕРАТ ВЛАДИКЕ ГЕРМОГЕНА (РИПЦ)

Извештај Синоду РИПЦ

Епископа Гермогена, Председника Синодске комисије за дијалог са различитим деловима ИПЦ и РПЦЗ

о резултатима сусрета са Бл. Архиепископом Калиником и представницима Синода ГИПЦ до кога је дошло 12. августа 2011. године у манастиру Светих Архангела (Коринт, Грчка)

и предлог закључака по питању актуелне помоћи Српској ИПЦ у обнови српског епископата

Грчка страна је нашу делегацију примила 11. августа. Пошто нас је дочекао, епископ Фотије нам је на путу за Коринт понудио могућност да у Мегари посетимо гроб блажене успомене новопрестављеног Архиепископа Хризостома Атинског и Грчког, и да узнесемо наше молитве Господу како за упокојење душе владике Хризостома, тако и за његово молитвено заступништво у делу уједињења Истински Православних Цркава Грчке, Русије и Србије. Као што се сећамо, Архиепископ Хризостом је био искрени присталица уједињења наших Цркава и веома је желео да до тога дође за његовог живота, а такође је, према сведочанству Архијереја ГИПЦ, оставио свој благослов за ово дело.

Блажени Архиепископ Калиник нас је дочекао у свом манастиру увече истог дана и топло нас поздравио. Био је то дан спомена његовог небеског покровитеља Св. муч. Калиника па је читав дан примао честитке архијереја, свештенства и мирјана, и зато тога дана није било могућности за разговор. Но и поред тога, његово Блаженство нас је довео у храм Светих Архангела и, отворивши Царске двери, позвао нас је да се поклонимо Часној трпези. Одређено је да до сусрета и разговора са грчким Архијерејима дође сутрадан ујутро.

Током разговора са Блаж. Архиеп. Калиником с грчке стране присутни су били још и Архиепископ Хризостом Атички, Епископ Фотије, секретари Синода и преводилац. С наше стране је поред мене у разговору учествовао и протопрезвитер Виктор (Мелехов). Ради сведочења о позицији СИПЦ и одлукама које су они донели на учешће у разговору био је позван и схи-јеромонах Акакије (Станковић). Уз сагласност свих страна вођен је записник разговора.

Честитка поводом празника Сабора светих српских просветитеља и учитеља

РУСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД

30. август / 12. септембар 2011, град Омск

Сабор српских светитеља: Саве I, Арсенија, Саве II, Евстатија I, Јакова, Никодима, Данила, Јоаникија II, Јефрема II, Спиридона, Макарија, Гаврила I, Григорија

Драги у Господу Владико Акакије!

Драги у Христу оци, браћо и сестре

Српске Истински Православне Цркве!

На овај празник – спомен српских светитеља – и свештени дан за Помесну Српску Цркву, примите наше срдачне честитке поводом обнове православног српског епископата! Заједно са нама, Архијерејским Синодом, читава Руска Истински Православна Црква радује се што се још једно огњиште истинског православља распламсало и јарко сија на благословеној српској земљи, а нама братски српски народ слободно организује помесни црквени живот, чувајући и обнављајући своја предања.

То је сложен и трновит пут. Не очекујте да ће вам поћи за руком да њиме прођете без искушења, без напада од стране непријатеља, па чак и сопствене браће. Имајте на уму да се светитељ Сава Српски, започињући тај пут, суочио са истим искушењима и сличним проблемима. Но, ваш је пут у извесном смислу лакши, јер га је Свети Сава већ прокрчио за вас. Он је био први, њему је било много теже. Ви сада нисте сами, јер он се код престола Господњег моли за вас и руководи вама – својом Српском Црквом.

Желимо вам да не испуштате светосавски истински-православни Крст, него да га достојно пронесете кроз сва искушења, не скрећући ни десно на пут фанатизма и ревности не по разуму, ни лево на пут либерализма и модернизма, него да идете средњим, царским путем.

Помози Господе многострадалном српском народу да пронађе спасење у крилу Српске Истински Православне Цркве! Амин.

У име свих Архијереја Синода РИПЦ,

+ Архиепископ ТИХОН

Председавајући Архијерејског Синода

Руске Истински Православне Цркве

ЕПИСКОПСКА ПОСЛАНИЦА Клиру, монаштву и свој верној деци Српске ИПЦ

АРХИПАСТИРСКА ПОСЛАНИЦА

АКАКИЈЕ,

милошћу Божијом

истински-православни епископ

Ресавско-шумадијски

Клиру, монаштву и свој верној деци Српске ИПЦ

У вези са новонасталом ситуацијом у Србији, поводом природне и канонске обнове независног епископата Српске ИПЦ, као и неканонског мешања Грчке Цркве на историјском канонском простору јурисдикције Српске Цркве, сматрам за свој архипастирски дуг да одлучно подигнем глас против следећих дела јерархије Грчке ИПЦ:

A Great Day at Lesna Monastery

A Great Day at Lesna Monastery

          2/15 August 2011, Transfer of the Relics of St. Stephen, Archdeacon and Protomartyr

                   Three important events mark the development of True Orthodoxy in Serbia.  The first took place about fifteen years ago, when three Serbian monks from the Holy Mountain confessed the Faith by choosing the path of True Orthodoxy.  The second occurred eight years ago when the entire sisterhood of Stjenik Monastery decided for the love of the Truth to leave the Belgrade Patriarchate and join True Orthodoxy.  The third happened today at the Lesna Monastery, when the True Orthodox Christians of Serbia, after many efforts, were finally given their own elected bishop. 

          Now to start from the beginning.  What, actually, is True Orthodoxy, and how does it differ from the official Orthodoxy which is also called "World Orthodoxy"?  The answer:  Like the term "Orthodox Christian," which appeared in the distant past in order to make clear the difference between those who were also called Christian but who had abandoned the essential Christian confession of faith and church practice, so in our times the term "True Orthodox" has appeared, in order to distinguish between those who have kept the true confession of faith and church life, and those who have apostatized from the fundamental traditions of Orthodox Christianity. 

          The True Orthodox Christian movement appeared in Greece in 1924, in connection with the introduction of the New Calendar, and thereupon similar groups appeared in Romania and other countries throughout the world.  The largest True Orthodox Christian movement, however, also known as the Catacomb Church, appeared in Russia in 1927, following the Declaration of Metropolitan Sergius, which submitted the Church to the God-hating Bolshevik authority.

Прва Архијерејска литургија првог Српског истински православног епископа у Србији

Дочек са погачом и сољу

На празник Успења Пресвете Богородице у Кирилометодијевском манастиру у Врднику на Фрушкој Гори свечано је одслужена прва Архијерејска литургија са првим Српским Истински Православним епископом Његовим Преосвештенством  Владиком Акакијем. Овом историјском догађају присуствовали су верници из готово свих крајева Србије. Они који нису могли доћи послали су своје честитке и изразе срдачне подршке.

The Serbian Church, Serbian People, True Orthodoxy, and the Greek GOC

The Serbian Church, Serbian People, True Orthodoxy, and the Greek GOC

           

We rejoice now with great joy as the Serbian Church's episcopate has finally been renewed.  The canonical hierarchy of the Russian True Orthodox Church has consecrated a Serbian bishop - Akakije, Bishop of Resava and Shumadia.  The bishops of the Russian TOC are the successors of the once glorious Russian Church Abroad - a church so close to our Serbian People.  Our Russian brothers, in our most difficult moments, offered unconditional help to their Serbian brothers.  When we say unconditional, we mane to say that they have not the least intention of getting involved administratively with Serbian Church territory, with the organization and internal affairs associated with the rebirth of the Serbian Church.  Their genuine brotherly love consists in providing the basic conditions necessary for the rebirth of the Serbian Church, of which the most important is the renewal of her episcopate.  The only further involvement of the Russian TOC will be brotherly support in the sense of a good relationship between two local churches, including the very important aspect of consultation on questions of church administration, order of the Church services, and, in general, providing the wisdom already obtained through previous experience in church organization.

НИ ГРЦИ НИ РУСИ

Владимир Мос

НИ ГРЦИ НИ РУСИ

На празник Светог првомученика Стефана, заштитника српског краљевског дома Немањића, 2/15. августа 2011. године, јеросхимонах Акакије (Станковић) хиротонисан је у манастиру Лесна у Француској за Епископа Ресавско-шумадијског од стране архијереја Руске Истински Православне Цркве предвођене Архиепископом омским и сибирским Тихоном. Овај радосни догађај, пун директне и симболичке важности за будућност Истински Православне Цркве широм света, изазвао је, као што се и могло предвидети, љутите примедбе чланова Истинске Православне Цркве Грчке, под чијим је привременим старањем била Српска Истински Православна Црква. Канонским питањима изазваним одлуком коју су донели Срби – да се за ову хиротонију обрате Руској Цркви – био је посвећен претходни чланак овог аутора и овде та питања неће бити детаљно разматрана. Довољно је рећи да је, по мишљењу аутора овог чланка, хиротонија била потпуно у складу са канонима и уједно животно неопходна за опстанак,  стабилност и развој Српске Истински Православне Цркве. Но, очигледно је да је ова хиротонија повредила осећања националиста из Грчке Цркве, пружајући им изговор да пресеку преговоре о јединству са Руском Истински Православном Црквом. Стога би можда било корисно да покушамо да овај догађај ставимо у контекст новије, али и не тако недавне историје православног црквеног национализма.

Слово на наречењу новохиротонисаног епископа Српске ИПЦ Владике Акакија

СЛОВО НА НАРЕЧЕЊУ

(које је изговорио јеромонах Акакије на вечерњој служби 1. августа на почетак успенског поста, на св. Макавеје дан пред хиротонију у чин епископа)

Ваша Високопреосвештенства и Ваше преосвештенство, возљубљени Архијереји Руске Истински Православне Цркве!

У неверици посматрам испуњење онога чему смо ми Истински Православни Хришћани Србије толике године уназад тежили. Наша борба за препород Српске Цркве и Српског Истинског Православља после деценије и по узрастања улази у један зрелији период, који захтева велику посвећеност и пожртвованост. У овом тренутку осећам да је период који је иза нас био само припрема за овај који је пред нама. Са несигурношћу због своје крајње недостојности стојим пред Великим милосрђем Божијим, спреман да свој даљи живот предам у потпуности служењу Богу, Светом Православљу и мом многострадалном народу Српском. Свестан сам да преда мном стоји пут голготе, беспоштедне борбе за чистоту вере и за спасење људских душа, као и велика одговорност за наставак онога што сам својевремено започео – рада на устројству Српске Истински Православне Цркве.

СРПСКА ЦРКВА, СРПСКИ НАРОД, ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ И ГРЦИ

Радујемо се сада радошћу великом јер је Српској Цркви коначно обновљен епископат. Од стране канонске јерархије Руске Истински Православне Цркве рукоположен је српски владика – Акакије, епископ Ресавско-шумадијски. Епископи Руске ИПЦ су једини законски наследници некада славне Руске Заграничне Цркве – Цркве тако блиске нашем српском народу. Браћа Руси су у најтежим тренуцима пружили безусловну помоћ српској браћи. Када кажемо безусловну, мислимо на то да они немају ни најмању претензију да се административно мешају у територију Српске Цркве, тј. њену организацију и њен унутрашњи препород. Њихова истинска братска помоћ састоји се у давању основних ствари неопходних за препород Српске Цркве, од којих је најважнија – обнављање српског епископата. Све остало је само братска подршка у контексту добрих односа две помесне Цркве, при чему је такође веома важна саветодавна помоћ по питањима црквене администрације, богослужбеног поретка и уопште опита црквене организације.

Поклоњење гробу Светог Саве Српског

Његово преосвештенство Владика Акакије је јуче на претпразништво Преображења стигао из Француске у Србију где је одмах са српске границе директно отишао у манастир Милишево како би се поклонио гробу Светитеља Саве првог Архиепископа Српског. Владика Акакије се пред гробом помолио Светом Сави и затражио благослов од великог Српског светитеља за предстојеће епископско служење на винограду Господњем Српске Цркве.

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ ЛЕСНЕ

Преосвећени Владика Акакије испред чудотворне иконе Мајке Божије Лесненске

Молитва пред причешћем верних

Благослов, честитке и дељење нафора

A BROTHERLY PLEA

A Brotherly Plea

13/26 July 2011

To the Holy Synod of the Russian True Orthodox Church

Your Eminence, Your Eminences the Holy Archbishops of the Russian True Orthodox Church,

We the True Orthodox Christians of Serbia are turning to You for help concerning the renewal of a canonical episcopacy in our much-suffering fatherland of Serbia.  As You know, after the Second World War and Communist overturn, the hierarchy of the Serbian Church fell into the apostasy of Sergianism and the pan-heresy of Ecumenism.  In the mid-90’s, a True Orthodox Christian movement appeared in Serbia under the leadership of Hieromonk Akakije, which turned for primary help to the Greek Old Calendar Synod, which was lead by Archbishop Chrysostomos of blessed memory.  We were given help from the Greek Orthodox Church in the form of the ordination of priests and sharing of antimins and holy chrism. Through the first years it was already clear to us that a bishop that is a thousand kilometers away  could not rule the life of the Serbian Church. For more than a decade, not one of the Greek bishops visited us.

OFFICIAL ANNOUNCEMENT

OFFICIAL   ANNOUNCEMENT

of The Administrative Council of the Serbian True Orthodox Church,  addressed to the  Holy Synod of the Genuine Orthodox Christians of Greece under the presidency of His Beatitude k.k. Kallinikos, Archbishop of Athens and All-Greece.

23/5 August 2011

Your Beatitude, Your Eminences:

In the name of the Administrative Council of the Serbian True Orthodox Church, we wish to inform Your Eminences of the conciliar decision we have taken to re-establish the independent autocephalous status of our Holy Serbian True-Orthodox Church. Expressing its profound gratitude to the Holy Synod of the Church of the True Orthodox Christians of Greece for its temporary spiritual care for the Serbian True-Orthodox flock in the course of the last ten years, the Administrative Council of the STOC had decreed that contemporary church life demands that we take more decisive measures to re-establish the fully-empowered canonical structures of the True Serbian Church, coming out from under the administrative governance of the Synod of the Church of the Genuine Orthodox Christians of Greece under the presidency of His Beatitude k.k. Kallinikos, Archbishop of Athens and All-Greece.

ХИРОТОНИЈА ПРВОГ ЕПИСКОПА СРПСКЕ ИПЦ

Архијереји Руске ИПЦ са новохиротонисаним епископом Акакијем, Светобогородицин манастир Лесна

У историјском Руском манастиру Лесна (Француска) од стране Архијереја Руске Истински Православне Цркве хиротонисан је први епископ Српске Истински Православне Цркве – Преосвећени Акакије, епископ 
Ресавско–шумадијски. 

На многаја љета Владико!  

ХИРОТОНИЈА СРПСКОГ ЕПИСКОПА У ЛЕСНИ

Владика Акакије испред главног конака Лесненског манастира

ВЕЛИКИ ДАН У ЛЕСНИНСКОМ МАНАСТИРУ

(2/15. август 2011. Пренос моштију

св. првомученика и архиђакона Стефана)

Три су значајна догађаја омеђила развој Истинског Православља у Србији: први се одиграо пре петнаестак година, када су се тројица светогорских монаха Срба са вером изабрали пут Истинског Православља; други се збио пре осам година, када је читаво сестринско манастира Стјеник решило да ради љубави према Истини напусти Београдску Патријаршију и придружи се Истински Православнима; до трећега је дошло данас, када су у историјском руском Леснинском манастиру Истински Православни Хришћани Србије после дугих настојања коначно добили свог изабраног епископа.

Но, да пођемо редом. Шта је заправо Истинско Православље и по чему се оно разликује од официјелног, званичног Православља које се понекад назива још и "Светским Православљем"? Одговор гласи: као што је термин "православни хришћанин" настао у давној прошлости да би се направила разлике у односу на оне који су се такође називали хришћанима, али су напустили изворно хришћанско исповедање вере и црквену праксу, тако је сада термином "истински православан" направљена разлика у односу на оне православне хришћане који су својим исповедањем вере и животом одступили од изворног предања православног хришћанства.

МОЛБА упућена Светом Синоду Руске ИПЦ

БРАТСКА МОЛБА

Светом Архијерејском Синоду Руске Истински Православне Цркве

Ваше Високопреосвештенство, Ваша преосвештенства свети Архијереји Руске Истински Православне Цркве,

Ми истински православни хришћани Србије Вам се обраћамо за помоћ у вези обнављана канонског епископата у нашој многострадалној отаџбини Србији. Као што знате после Другог Светског рата и комунистичког преврата, јерархија Српске Цркве пала је у отпадништво сергијанизма и свејерес екуменизма. Средином деведесетих у Србији се појавио покрет Истински Православних Хришћана предвођених јеромонахом Акакијем који су се за првобитну помоћ обратили Грчком Старокалендарском Синоду којим је председавао блажене успомене Архиепископ Хризостом. Од стране Грчке ИПЦ нама је пружена помоћ у рукополагању свештенства и снабдевања антимисима и Св. Миром. Већ током првих година било нам је јасно да Грчки епископ који је удаљен од нас хиљаду километара не може управљати животом Српске Цркве. Преко једне деценије нико од Грчких епископа нас није посетио. Већ тада смо од Грчког Синода тражили да се за Србију рукоположи Српски епископ. Но, свеједно Грчки епископи су на та наша тражења остајали непокретни. Стање у Србији се услед тога из године у годину погоршавало, а мисија истинског православља је била спречена чињеницом да Српски народ не може прихватити да Србијом и Српском Црквом управља Грчки епископ. Шта више, прекидање општења са званичном Српском црквом и присаједињење истинском православљу се тумачило као прелазак из Српске у Грчку Цркву. Нажалост, такве претпоставке данас се потврђују неодговорним изјавама самих Грка.

Сада већ званични став Грчких Архијереја да ми немамо никаквих додирних тачака са Српском Црквом и да њихова помоћ, нама указана, подразумева наше присаједињење Грчкој Цркви као и то да је канонска територија јурисдикције Српске помесне Цркве сада њихово мисионарско подручје за нас србе је апсолутно неприхватљиво.

Услед такве ситуације и неспремности Грчких Архијереја да нам изађу у сусрет ми Вам се обраћамо:

Надајући се да ће те разумети у каквој се тешкој ситуацији налази мало стадо Истински Православних Хришћана Србије, смирено тражимо од Вас да нам за потребе Српске Истински Православне Цркве рукоположите у чин епископа назначеног за Србију од наше стране предложеног кандидата, зачетника Истинског Православља у Србији јеромонаха Акакија (Станковића) који је већ више од једне деценије предложен од наше стране као кандидат за епископа Српске ИПЦ. 

Управни Одбор СИПЦ

(Кога састављају клирици, парохије и манастири који се више од једне деценије боре за добијање епископа за Српску ИПЦ):

(следе потписи) 

Потписи свештенослужитеља:

Јеромаонах Акакије Станковић

Јеромонах Нектарије Иванковић

Јереј Стефан Николић

Потписи представника парохија и манастира:

Београдска парохија

Новосадска парохија

Нишка парохија

Манастир Светих Методија и Кирила

Манастир Нови Стјеник