Књига коју и даље топло препоручујемо: ЛЕТОПИС ВЕЛИКЕ БИТКЕ

Иако је одавно цео тираж распродат, књигу "Летопис велике битке" можете наћи у PDF формату на нашем блогу. Иначе, ова књига је толико важна за схватање времена у коме живимо да је треба повремено поново исчитавати ради сталног подсећања и укрепљења. 

Изложба: Руска Црква и Совјетска власт

Катакомбни прибор за служење свете литургије и катакомбни мини иконостас нацртан графитном оловком

Блог СрбинИП објављује ексклузивне фотографије са изложбе „Руска Црква и Совјетска власт“ одржане у Москви током новембра и децембра месеца 2012. године у Централном государственом музеју савремене историје Русије (бивши Музеј револуције). Изложба сликовито приказује богоборну природу Совјетске власти. Поред агресивне антирелигиозне пропаганде ту су и сведочанства о најмасовнијим крвавим прогонима Руске Православне Цркве у периоду од Октобарске револуције до Другог светског рата. Ту су сведочанства о рушењу и скрнављењу безбројних православних храмова и манастира, одузимању црквене имовине, подвргавању свенародном јавном изругивању и уништавању већине светих моштију и другим незамисливим страхотама.

ПРОПОВЕД на празник Св. Филарета

Свети оче Филарете моли Бога за нас!

ПРОПОВЕД ВЛАДИКЕ АКАКИЈА НА ЛИТУРГИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СВЕТИТЕЉУ ФИЛАРЕТУ

НОВОМ ИСПОВЕДНИКУ

26/9. 12. 2012.

Во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа. Амин!

Данас, браћо и сестре, прослављамо Божијег угодника светитеља ФИЛАРЕТА, који је у овим последњим временима преиспуњеним апостасијом апокалиптичних размера засијао на духовном небу измученог и пониженог Светог Православља. Светитељ Филарет се упокојио у Господу године 1985. Његове потпуно нетрулежне мошти обретене су 1998, а од стране Руске Истински Православне Цркве канонизован је 2008. године.

Зашто је баш овај светитељ, и то руски, тако важан за нас истински православне Србе и зашто се он код нас понекад истиче, после светог Саве, у први план?

Зато, браћо и сестре, што је он наш савременик и зато што се он једини стварно, истински, по узору на велике Свете Оце, успротивио великој апостасији која је доживела своју најсилнију, може се рећи, коначну и убитачну историјску ерупцију током нашег несрећног 20. века. Његово свето дело није ограничено на Русе, оно се простире на целу васељену, без граница и нација – где год су били и где год буду православни хришћани.

СЛАВА МАНАСТИРА КОШТУНИЋИ

Владика са свештенством, монаштвом и ходочасницима коштунићке славе светог Ваведења

Ове године је први пут прослављена манастирска слава новооснованог манастира Српске ИПЦ на Равној Гори. Манастир Коштунићи се налази на периферији истоименог равногорског села. Основан је почетком прошле године (2011.) тако што је део монаха

The Paraclete Under Persecution

The Paraclete – Target of Persecution

УТЕШИТЕЉЕВО - МЕТА ПРОГОНА

Литургија на Утешитељеву после које је одслужен молебан против прогона Цркве од стране јеретика и одступника

ОТПОЧЕО ПРОГОН НА СРПСКУ ИПЦ У РАЉИ

Године 2011. за потребе Српске ИПЦ у селу Раљи недалеко од Београда купљено је имање које је прозвано Утешитељево. На имању је планирана изградња скромног комплекса који би вршио функцију административног и духовног центра Српске ИПЦ, тачније епископије СИПЦ. Те године у великом шатору на имању је, на дан св. Педесетнице – славе Утешитељева, уз присуство великог броја верника и гостију одслужена прва торжествена литургија.

Прва литургија у шатору на Утешитељеву

НОВОСТЈЕНИЧКА ОКТОБАРСКА СЛАВА И ПОСЕТА ПРВОЈЕРАРХА РУСКЕ ИПЦ

Преосвећени Владика Акакије, схиигуманија мати Ефросинија и Високопреосвећени Тихон,
Архиепископ Омски и Сибирски, Првојерарх Руске Истински Православне Цркве
Манастир Нови Стјеник, октобар 2012.

У манастиру Нови Стјеник прослављено је сећање на прогон сестринства из (старог) Стјеника (2003.) као и имендан новостјеничке настојатељнице мати Ефросиније. Ову октобарску светковину новостјенички манастир већ годинама традиционално свечано прославља као другу манастирску славу.

Истински Православна Америка - НОВОСТИ

Епископ Димитрије (крајњи са десна) са архијерејима ГОХа
 Манастир Панахранду, Мегара (Грчка),септембар 2012.

НОВОСТИ ИЗ

 ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ АМЕРИКЕ

Владика Димитрије (HOCNA) прешао у Синод Цркве ИПХ Грчке

Годинама у назад Бостонски синод - HOCNA трпи велику кризу услед појаве неправославних учења и то од стране његовог првојерарха митрополита Јефрема. Услед тога, већ су га два епископа са неколико парохија и манастира напустили и придружили се Грчком ГОХу (Црква ИПХ Грчке – Арх. Калиник Сарандопулос), тачније Америчкој ГОХ Митрополији под Митрополитом Павлом (Стратигеа). Како сазнајемо, пре неки дан, на тај корак се одлучио и Владика Димитрије (Киријаку), сада већ бивши епископ Бостонског синода иначе, велики пријатељ наше Српске ИПЦ и манастира Нови Стјеник.

Обавештење о одлагању Сабора

Обавештење

Свему има време, и сваком послу под небом има време (Проп. 3,1)

Човек планира, али Бог одлучује! У последње време наша Црква имала је непредвиђене расходе па се сусрећемо са финансијским потешкоћама и сложеношћу организовања црквеног живота. Усрдно се помоливиши и посаветовавши са нашим свештенством, верујућима и пријатељима, донели смо одлуку да, ради веће црквене користи, треба одложити одржавање Сабора, које је било планирано од 7. до 14. октобра, за касније време. Тачан датум одржавања Сабора биће објављен у блиској будућности. Молимо за опроштај због причињене неугодности, уколико се неко већ спремао да дође код нас за време Сабора. Такође, молимо ваше свете молитве како би нам Господ помогао да превладамо искушења и да се даље трудимо ради процвата Истинског Православља у Србији.

Епископ Акакије

Оповещение

Оповещение

«Всему свое время, и время всякой вещи под небом.»

Еккл. 3:1

Человек предпологает, но Бог распологает. В последнее время наша Церковь понесла непредвиденные расходы и мы испытуем финансовые затруднения и сложности в организации церковной жизни. Усердно помолившись и посоветовавшись с нашими духовенством, верными и друзьями, мы пришли к решению, что ради большой церковной пользы, следует перенести Собор, который был намечен на 7-14 октября, на более позднее время. Точные даты Собора будут объявлены в скором будущем. Просим прощение за причененное неудобство, если кто-нибудь уже собрался прибыть к нам к времени Собора. И просим ваших святых молитв, дабы Господь помог нам преодолеть испытания и дальше трудиться ради процветания Истинного Православия в Сербии.

Епископ Акакий 

Announcement

Announcement

“ To every thing there is a season, and a time to

every purpose under heaven.” Eccl. 3:1

Man proposes, but God disposes. Our Church has recently been faced with unforeseen expenses and financial difficulties, as well as with problems in the organization of church life. After much prayer and upon consulting with our priesthood, faithful flock and friends, we have decided that it will be of greater benefit to our Holy Church to postpone our Sobor, which was to be held from October 7-14, until a later date, to be announced in the near future. We sincerely regret if we have inconvenienced anyone who might already have made plans to be with us for the Sobor.  And we ask your holy prayers that the Lord might help us overcome our trials and continue to work for the establishment of True Orthodoxy in Serbia.

Bishop Akakije

РЕАЛНОСТ СЕРГИЈАНИЗМА

Епископ Трентонски и Северно-Амерички СТЕФАН

Нас често оптужују да смо опседнути старим календаром – као некад староверци њиховим обредима – да смо опседнути екуменизмом, али посебно да смо опседнути сергијанизмом.

Кажу да ми, иако живимо у слободном друштву, настављамо да неправедно оптужујемо Руску Цркву за отпадништво, не узимајући у обзир сву сложеност проблема, и "немогућност" опстанка Цркве под комунистичким властима без Декларације Митрополита Сергија (Страгородског), који је покушао да "спасе" Цркву. Кажу да истрајавамо у осудама Митрополита Сергија упркос чињеници да је Патријарх Алексеј II наводно признао да је то била грешка и узео тај грех на себе. Није ли време да и ми опростимо и заборавимо? Али како да заборавимо, ако сергијанизам још увек немилосрдно разједа Цркву Христову, све до данашњег дана?!

Речи Декларације Митрополита Сергија "ваше радости су и наше радости" важе и даље. Комунистичка идеологија "ко није с нама, против нас је" и даље господари над њима, упркос чињеници да је данас реч "демократа" заменила реч "комуниста".

Сергијанизам је живи, богопротивни, разорни и изузетно активни организам унутар организма цркве, који не само да постоји и даље, него такође наставља да остварује свој гнусни анти-хришћански план.

Ми знамо да су безбожне власти као крпу поцепале старинску руску душу и да је тој души као никада пре потребно исправљање и обнова у Духу Божијем, како би се опет подигла у страху Божијем. Видимо ли ми да тако нешто данас долази од Московске Патријаршије? Московска Патријааршија "у маниру Страгородског" спроводи наредбе актуелних безбожних власти, како би из из свести верних уконила све што није у служби тих власти или новог светског поретка, тј. антихриста.

На основу чега ми актуелне власти називамо "безбожним"? Православни владари су се у своме тешком служењу ослањали на Бога, док је актуелна власт себе одвојила од цркве. А пошто су се одвојили од цркве, одвојили су се и од Бога! На основу чега се Патријарх моли "за богочувану отаџбину, власти и оружане снаге"? Ако актуелна власт сматра да је богочувана, зашто су избрисане речи "Крст је символ Царске власти" из егзапостилара за празник Воздвижења Часног Крста"? "Крст је чувар целог света! Крст је символ Царске власти! Крст је утврђење верних! Крст је слава анђела и пораз демона!"

Хајде да наведемо још један пример из тропара св. Георгија Победоносца: "Као ослободитељ заробљеника, заштитник сиромаха, лекар болесника, помоћник царева, победоносче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да се спасу душе наше". Из свих нових издања избрисане су речи: "помоћник царева"!

Чак и ако ове измене нису начињене по наредби власти, оне ипак представљају манифестацију сергијанизма. Јер нису комунистичке нити актуелне власти уклониле свако помињање благочестивих царева из литургијских књига, него су то учиниле – црквене власти! Књиге које садрже овакве измене нису штампане под совјетском влашћу, него данас, у новој "слободи".

Нова светска влада, после погубљења Помазаника Божијег, прихватиле се преваспитавања нових генерација у складу са својим програмом, а Московска Патријаршија удворички спроводи њена наређења, како Руси не би сазнали, или како би заборавили, без икаквог спомена, да су племенити Цареви побеђивали непријатеље силом Крста Господњег и молитвама, уз помоћ светих угодника Божијих.

У току су припреме које треба да доведу до прихватања нове светске владе. Митрполит Сергије (Страгородски) је продао слободу Цркве и њено ропство траје до данашњег дана. Ако патријарх тврди да су они "слободни", тиме само доказује да до дана дашњег разарају све што је у вези са црквом како би удовољили властима, држећи се совјетског слогана: "не из страха него по савести".

Црква Христова је саборна. И не може бити другачије. Када је, на ком сабору јерараха МП, донета одлука да се избришу неке ствари литургијских књига које су писали Свети Оци Цркве? И на основу чега? 

Сергијанизам наставља да цвета и спроводи свој деструктивни програм. Хајде да не затварамо очи под изговором "праштања", јер бисмо тиме омогућили њихову обману. Нека нас Бог избави од тога.

19. фебруар 2012. 

ROCOR

Владика Акакије осветио нове Антиминсе

Дан пре празника светих Првоврховних Апостола Петра и Павла када Црква прославља спомен свете чудотворне иконе Мајке Божије Тројеручице, Епископ Ресавско-шумадијски Господин Акакије служио је Свету Литургију у светопретечином храму Новостјеничког манастира, на којој је осветио нове антиминсе за храмове Епархије Ресавско-шумадијске. 

Владика Акакије после освећења потписује антиминсе

 За нашу Српску ИПЦ ово је важан догађај, а то стога што су наши свештенослужитељи до сада служили на услужним антиминсима сестринских Цркава Грчке и Руске из простог разлога што наша отачаствена Црква није имала свог епископа.

Јовандан на Микуљу 2012

У манастиру Нови Стјеник (Микуљски Камен) свечано је у суботу 7 јула (по грађанском календару) прослављен празник Рођења часног Пророка и Претече Господњег Јована - храмовна слава манастира. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Ресавско-шумадијски Акакије уз саслужење свештенослужитеља Српске ИПЦ и уз присуство верника из разних делова Србије као и иностранства.

Владика Акакије је на светој Литургији рукоположио јерођакона Максима Ристића, сабрата Световаведењског манастира у Коштунићима, у чин свештеномонаха па је празнична радост на Микуљу била још већа. По рукоположењу Владика Акакије је новорукоположеном јеромонаху Максиму пожелео свако добро од Господа, а нарочито му је пожелео да благодат свештенства која немоћи људске исцељује и недостатке допуњује, разгорева у све дане живота свога и да она буде и њему и многим душама на спасење. На крају беседе пожелео је срећан и благословен празник свим присутнима који нису жалили труда да дођу у Микуљску пустињу и духовно се укрепе под молитвеним окриљем Часног Претече Господњег. Након Литургије Владика је благословио славски колач и жито које су уметнички припремиле слављенице - сестре Новостјеничког манастира, а потом је уследила трпеза љубави.

У наставку погледајте фотографије са прославе Новостјеничке славе:

INTERVIEW WITH BISHOP AKAKIJE

Interview with Bishop Akakije

31May /13 June 2012

On Pentecost this year a question arose about the confession of faith of the anti-ecumenist church community which separated from the ecumenist SOC, calling itself the Eparchy of Rashka-Prizren in Exile.  Their “Creed”   on the site of the RPE in Exile was stated by the founder and leader of this community, Bishop Artemije. Quickly afterwards, His Grace Bishop Akakije, in his article which we have published on Serbian TO examined the ecclesiological position represented by Bishop Artemije. Not long thereafter, on the site of the RPE in Exile there appeared a series of various commentaries, explanations, and clarifications of Bishop Artemije’s stance. Although Bishop Akakije has already presented his opinion on the matter of such a confession of faith in broad strokes, calling it “Laodicean,” we asked him to clarify his stance with more details for the readers of the Serbian TO blog, especially now after the additional explanations on the ERP in Exile site, in which the Serbian TOC is openly criticized in a very negative context. In connection with all of this, our editors asked Bishop Akakije several questions.

Serbian TO:  In a series of Internet articles on the site of the RPE in Exile begun by the Pentecost interview with Bishop Artemije, many clarifications followed – his personal clarifications, those of the info-service, and those of Fr. Simeon Vilovski – sprinkled with some poorly expressed claims that the True Orthodox fall among “schismatic groups” and are no better than the ecumenist heretics themselves. On the other hand, Bp. Artemije’s followers claim of themselves that they are not a schism, but the Royal middle path of salvation. What is this about?

Bp. Akakije:  This is demagoguery that not only has no argumentative backing in the canons and Church history, but even goes against a healthy mindset. The Belgrade Patriarchate itself, during its recent conciliar session in May, called Bp. Artemije to return to the Church from the way of schism, because he is creating a “parasynagogue” inside the SOC, with the anti-canonical, invalid acts of opening monasteries and places of prayer throughout the eparchies of the SOC. The ecumenist SOC defined Bp. Artemije and his “RPE in Exile” a schism, and as one result of such a grave judgment defrocked him and his clergy, while his monastics were deprived of their rank, and some of their lay people were excommunicated from the Church. Despite this, Bp. Artemije and his followers are trying to present themselves as the middle way of non-schism.

On Bishop Artemije’s Pentecost Confession of Faith

In Bishop Artemije’s latest interview on Pentecost (June 3, 2012 NS), given to the Informational Service of the Rashka-Prizren and Kosovo-Metohija Eparchy in Exile, he confesses his “Creed.”  Here are some basic elements of his confession of faith:

Bishop Artemije decisively and unequivocally confesses, i.e., recognizes that the ecumenist SOC possesses the grace of the holy mysteries, despite the fact that, as he says,“Those individuals have turned from the correct Patristic path, the path of St. Sava.”  His reasoning is that “individual sins do not prevent the operation of the grace of God.”

He calls heresy a “personal sin,”and says that “the personal sins of any clergyman, be it a priest or bishop, do not stop the operation of grace, so, despite how the clergyman is, the Mysteries which he performs are valid.” For Bishop Artemije, heresy is to be treated simply as one would any other breach of church discipline: “No matter the stances of individual (heretical) bishops, their Church remains grace-bearing until a conciliar condemnation of their canonical violations.”