Место на којем све престаје, а почиње
љубав.
Место на којем се све заборавља, а једино вапај Пресветој Богородици уздиже.
Место у срцу Шумадије, које куца
непостидно, неодступно и непоколебиво.
Место на којем свака твар хвали
Господа.
Место спокоја и чврсте вере.
Место које негује, држи и шири срж и
смисао нашег постојања: Истинско православље.
Место, на којем, када стигнеш, не схваташ шта те је обузело: да ли умилење, страхопоштовање, понизност или захвалност.