УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, СЛАВА МАНАСТИРА КОШТУНИЋИ

 

Место на којем све престаје, а почиње љубав.

Место на којем се све заборавља, а  једино вапај Пресветој Богородици уздиже.

Место у срцу Шумадије, које куца непостидно, неодступно и непоколебиво.

Место на којем свака твар хвали Господа.

Место спокоја и чврсте вере.

Место које негује, држи и шири срж и смисао нашег постојања: Истинско православље.

Место, на којем, када стигнеш, не схваташ шта те је обузело: да ли умилење, страхопоштовање, понизност или захвалност.

Верници из небројено многих крајева наше земље и иностранства су похрлили ка њему, да се напоје са извора воде живе!

И ми, смо се запутили, раном зором, уским, брдовитим и непроходним путевима, праћени капима кише, хладноћом и облацима у намери да прославимо празник Успења Пресвете Богородице и честитамо манастирску славу.

И, сви ми, као стопљени у једно молитвено биће, смо дочекани топлином, добродошлицом, гостопримством и обасјани зрацима усрђа.

Сви смо осетили исту јачину благодати и човекољубља.

Сви смо доживели велику срећу и бескрајну радост.

Сви смо проширили душе, да би све то прихватили и пригрлили.

Ово, је био, дан посебног, тожерственог славља. А, исто тако, као и сваки други, у уобичајеном, подвижничком животу: молитвен и радан. Исти, који се подразумева и понавља, непрекидно, упорно и изнова, дуги низ година, из дана у дан и из ноћи у ноћ, устима и трудовима  два заветована монаха од којих је један Владика Шумадијски.

Само њихова одана ревност, беспрекорна посвећеност, тешки и скривени подвизи су умилостивили Мајку Божију да излије Своју благодат и на нас – недостојне ходочаснике и да нас удостоји Свог присуства кроз литургијско служење, појање и причешћивање.

Велика, добровољна одрицања, доприносе великом, непроцењивом и неизмерном богатству, које не можемо да видимо и опишемо, али можемо да се њиме окористимо кратким боравком у манастиру. Свако ко је дошао није жалио свој допринос,  ангажовање и дарове поради незнатног тренутка обитавања и учешћа у предукусу вечности. Поред, телесних обличја, који нису од овога света, смо назрели плодове Мајчинске љубави, које Она дарује својим изабраницима. Та несебична и искрена љубав Пресвете Богородице, која у потпуности пребива у Њеним чедима, који обитавају у скромности,  је толика да се прелила и излила на све нас и потпуно нас занела.

И сада, када напуштамо молитвено сабрање и заједничарење, и док тама покрива и надвладава све пролазно, из мира који смо понели црпимо снагу да се нашим немоћним молитвама, приклоњеним коленима и подигнутим рукама обратимо Богу и заиштемо да нас не презре, већ услиши и :

Оцу Зосими и Преосвећеном Владики Нектарију одржи добро здравље, вољу, побожности и крепост и подари многаја љета, да би смо се поново опет  удостојавали оваквог јединственог момента да гледамо и сведочимо како Господ љуби и чува оне који су му одани, посвећени и верни и  обдарује непостидним благословима.

На спасење и живот вечни да буде празник и слава нашим домаћинима и заступницима пред престолом Господњим.

Попадија Марија