ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА
Св. Синода Грчке ИПЦ
СВОЈ ПУНОТИ ЦРКВЕ
„Све се данас испунило сватлошћу, небо и земља и преисподња: нека празнује сва твар васкрсење Христово јер се у њему утврђујемо.“
О Светлообразна чеда Цркве,
Блистави и светлоносни да Васкрсења је још једном освануо. Дивно Сунце Правде је просијало. Душе верних су просветљене светлошћу Благодати. Радост Васкрсења тече кроз срца оних који су до сада постили и туговали.
Како живо описује перо Св. Јована Дамаскина данашњу промену расположења: “Јуче сам био сапогребен са Тобом, О Христе, а данас се саподижем савакравајући са Тобом. Јуче сам био распет са Тобом: сапрослави и мене Спаситељу у Царству Твоме“. Колико је дубоко теолошко значење ових једноставних речи! Апостол Петар о томе говори: „Пошто с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.“(Рим.8:17). Наше саучествовање у страдањима Христовим је предуслов за наше саучествовање у Његовој слави.
Наш Господ и Владика узео је на себе нашу природу, узео је на себе обличје слуге. Он који је без греха страдао је за нас и Васкрсао. Тако и ми, који верујемо у Њега и који смо крштени, постали смо саучесници Његових страдања и Његовог Васкрсења. То је управо оно што Света Тајна Крштења представља: „Или зар не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову се крстисмо? Тако се с Њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу. Јер ако постадосмо сједињени с обликом смрти Његове, онда ћемо и са васкрсењем“ (Рим.6,3-5). Зато није случајно да је крштење оглашених вршено на Велику Суботу, када целокупна атмосфера Велике Недеље доприноси да они стварно осете у себи атмосферу светог Страдања и величанственог Васкрсења.
Ми, међутим, слушајући речи Апостолске које одзвањају кроз цркве док се певају током читаве Светле Седмице „Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте“ (Гал.3;27) - побринимо се да се покажемо вредни највећег дара. Апостол Павле нам се свима обраћа, који смо у Христа крштени, говорећи да знајући ову истину и знајући да је наш стари човек распет са Христом да би тело греха било опроштено, не будимо више робови греха него живимо за Бога; „Тако, и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу Господу нашему.“ (Рим. 6-11)
Пригрлимо ову поруку, вољена браћо и чеда у Господу и умримо коначно греху и живимо према Божијим заповестима, као причасници Васкрсења. И онда, пошто смо искупљени од смрти, славићемо Пасху нашег спасења; наш прелаз од робовања у слободу, од смрти у живот, са земље на небо:
„Од смрти ка животу, и од земље ка небесима, Христос Бог нас је превео, победничке песме певајмо!“
Христос васкресе, браћо!
Свети Синод
Архиепископ
+Атински Калиник
Чланови:
+Атички и Дијавлијски Акакије
+Солунски и Димитријадски Максим
+Лариски и Платамона Атанасије
+Еврипски и Евијски Јустин
+Амерички Павле
+Пирејски и Саломине Геронтије
+Атички и Вијотијски Хризостом
+Христијанопољски Григорије
+Маратонски Фотије
+Брестенски Теодосије
Воистину воскресе! Све се испуни Свјетлошћу. Нека та Свјетлост и душе наше озари.Има ли љепшег празника? Не, ово је Празник над свим празницима, ово је побједа Живота над смрти. Ово је Његошево и Дучићево перо, горштачи груби дланови и префињени Душанови двориви.Ту су и просјaци које постављасмо у чело славске трпезе. Све је ту, корак од среће што проћи неће.
ОдговориИзбришиКо су у ствари Зилоти? Ја дрводеља, ти грнчар, он трговац који се боји теразија и Бога...правник, економоста, љекар..
Нисам теолог, али мислим да су зилоти једна слабашна војска која тврдо вјерује да је њихов Војсковођа наjјачи.