Предговор редакције блога СИП:
Овај текст који је пред вама осликава сву тужну реалност стања званичних екуменистичких цркава и још тужнију равнодушност њених епископа, клирика, монаха и верног народа. Сједињење званично православног истока и римокатоличког запада се догодило и траје већ деценијама, а да нико то није схватио као озбиљну, дубоку и велику издају православља какву нисмо способни ни замислити. Овај план се развија по фазама, поступно. Заједничке молитве, изјаве о љубави, разумевању и јединству сестринских цркава, конгреси, дијалози љубави све су то трикови којима архитекте црквеног јединства и глобализације припремају и навикавају, боље рећи смућују, мењају и кваре православне осећаје народа како би га мало по мало спремили да не пружи никакав отпор при коначном објављивању већ оствареног јединства цркава. Аутор у тексту намерно цитира негодовања мноштва епископа, игумана и теолога који и даље припадају званичној новокалендарској цркви Грчке. Сви ти протести одређених конзервативних кругова из званичне Грчке цркве тзв. бораца изнутра само су „платонска“ негодовања без конкретног потеза, а тај потез би био само – прекид општења! Идентично жалосно стање по томе питању је и код нас у Србији...
Атанасије Сакарелос, теолог – правник
Овај текст који је пред вама осликава сву тужну реалност стања званичних екуменистичких цркава и још тужнију равнодушност њених епископа, клирика, монаха и верног народа. Сједињење званично православног истока и римокатоличког запада се догодило и траје већ деценијама, а да нико то није схватио као озбиљну, дубоку и велику издају православља какву нисмо способни ни замислити. Овај план се развија по фазама, поступно. Заједничке молитве, изјаве о љубави, разумевању и јединству сестринских цркава, конгреси, дијалози љубави све су то трикови којима архитекте црквеног јединства и глобализације припремају и навикавају, боље рећи смућују, мењају и кваре православне осећаје народа како би га мало по мало спремили да не пружи никакав отпор при коначном објављивању већ оствареног јединства цркава. Аутор у тексту намерно цитира негодовања мноштва епископа, игумана и теолога који и даље припадају званичној новокалендарској цркви Грчке. Сви ти протести одређених конзервативних кругова из званичне Грчке цркве тзв. бораца изнутра само су „платонска“ негодовања без конкретног потеза, а тај потез би био само – прекид општења! Идентично жалосно стање по томе питању је и код нас у Србији...
Атанасије Сакарелос, теолог – правник
ЈЕДИНСТВО «ЦРКАВА» СЕ ДОГОДИЛО
ОБМАНА ВЕРНИКА
1) Последњих педесет година, православни су често слушали и гледали најнеправославније изјаве и манифестације и то не само од стране инославних него и од својих пастира који су тиме показали своје савршено папофилство тј. да су већи јеретици од самих јеретика – паписта.
а) Неправославне изјаве ови православних патријараха, архиепископа, митрополита, епископа – дакле клирика и теолога су многе.
Њихово је заједничко безаконовање је да Православље више није Једина Света Саборна и Апостолска Црква коју исповедамо у Символу Вере. Они верују да се налазимо у истом стању као и «сестра» - папистичка Црква. Објављују да је духовни вођа папокатолицизма – папа, први епископ свеопште Цркве Христове и да је он њихов брат предстојник. И још су уз то сагласни да је јединство две «Цркве» већ «скоро потпуно» по уверењу папе Павла VI који је 1972. изјавио: «Са Православном Црквом налазимо се у скоро савршеном заједништву»(1)
Другим речима по папи Павлу VI јединство је настало али још није «савршено»!
