четвртак, 23. фебруар 2012.

На прагу Великог поста



Отвори нам двери покајања, Животодавче Христе!

Драги у Господу оци, браћо и сестре, верна чеда Српске Истински Православне Цркве!

Желим вам добар и благословен Велики Пост!
Молим опроштај за моја прегрешења, за неопрезне речи и увреде; и од свег срца, ступајући у дане Свете и благословене Четрдесетнице, свима све праштам. Нека нас Господ све милостиво благослови да добар рат ратујемо (2.Тим.4,7) на духовном попришту које је пред нама. 
Пред нама су четрдесет дана поста као и Велика Седмица светих спасоносних страдања Христових. Наша брижна Мајка Црква дала нам је ове свете посне дане као период нарочитог стражења над собом и стога, Она захтева од нас и нарочите напоре покајања. Покајање значи преумљење и у том смислу ови дани морају бити пропраћени озбиљним променама у нашем животу. Током ових дана морамо навести себе на преиспитивање и да дамо макар и мали допринос у преображају нашег живота. Ум већине од нас погружен је у свакидашње бриге и обавезе, док наша душа пребива у оковима наших, свесних и несвесних греховних навика. Благословени дани који су пред нама треба да нас прену из равнодушности према нашем унутрашњем бићу. Напору поста, тј. уздржању од мрсне хране као борбе која укроћује наше тело, нужно је придодати и унутрашњи напор спознаје своје греховности, а самим тим и наше удаљености од Бога. Тек уз такву констатацију стећи ћемо могућност задобијања истинског покајања којим се приближавамо и Богу. У таквом настројењу из дубине душе завапимо Богу: Помилуј ме Боже по великој милости Твојој! Опрости ми и спаси ме! Просветли ме благодаћу својом да спознам сва сагрешења моја и да не осуђујем ближњег свога!
Мајка Црква нас позива да се боримо за очишћење духа уз уздржање тела, а све то не може бити успешно и истински делотворно без молитве како личне, тј. домаће, тако и саборне - црквене. Присетимо се следеће застрашујуће светоотачке поуке: Молитва је мера љубави према Богу. Молиш се много или мало, исто тако много или мало и волиш. Не молиш се уопште, значи да уопште не љубиш Бога свога! Нека овај пост буде показатељ колико љубави имамо ка Господу Богу своме. Зато, умртвимо у себи грех и похоте наше како бисмо заувек са Христом Животодавцем живели без страха од смрти јер нас после страдања и голготе чека светло Васкрсење, умртвљење смрти, разорење ада, почетак другачијег, вечног живота.  

Започнимо непорочни Пост, који је душама спасење; служимо Господу са страхом, уљем чињења добра помажимо своје главе и лица умијмо водом чистоте...

Ваш у Господу молитвеник и доброжелатељ
+епископ Акакије

5 коментара:

АНА ХРИШЋАНКА је рекао...

АМИН!
НА СПАСЕЊЕ НАШЕ, А У СЛАВУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА И ПРЕСВЕТЛЕ БОГОРОДИЦЕ ДЈЕВЕ!

Анониман је рекао...

Pomaze Bog,
Da li nam mozete reci nesto vise o Ruskoj novovaspostavljenoj tradiciji "Soborovanja" ili jelepomazanja za vreme Casnog posta.Da li se to primenjuje na isti nacin u SIPC?

serbiantrueorthodox је рекао...

Бог помогао,
У време Часног, великог поста Тајну јелеосвећења чинимо у свети Велики четвртак.

Анониман је рекао...

Имам примедбе на грб кои сте узели,наиме зашто нисте узели Црквени грб цара Душана
Датотека:Byzantine eagle.JPG стиме што би ваљало узети Црквени грб из доба Немањића стиме што на свакој глави орла стои по 1-a круна а ижнад њих је круна са са леве стане је Архијерејски жежал а са десне стране је крст Руски,то се налази иза глава као на садашњем грбу СПЦ,штита нема у десној канџи држи Крст а у левој Скиптар то је грб Ромејског царства(Византије)незнам зашто се прави неки нови грб?Поготову не АК иницијали кои ништа не престављају док двоглави орао и сами знате преставља симфонију световне и духовне власти.

serbiantrueorthodox је рекао...

Грб "АК" је лични грб владике Акакија израђен за епископски меморандун (не епархијски или црквени). Као што знате наша СИПЦ има посебан грб (можете га видети на заглављу нашега блога)- двоглавог орла са штитом на коме се налази крст са четири оцила, који у канџама држи мач и крст који претстављају православну СИМФОНИЈУ власти православног Самодржца (мач) и православне Цркве (крст).